Деценија неповерења: Kону не верујемо од свињског грипа

Епидемиолог др Предраг Kон, члан Kризног штаба за борбу против коронавируса, последњих дана грчевито се бори да одбрани свој углед и част, који су у очима јавности озбиљно пољуљани због поновног разбуктавања епидемије и контроверза око прикривања броја заражених и умрлих. Да др Kон није уживао поверење грађана ни пре кризе са коронавирусом, потврђује и случај епидемије од пре једне деценије, када се његовим позивима на вакцинисање против “свињског грипа”, одазвао мизеран број грађана. Стотине хиљада вакцина завршиле су тада у контејнеру, а угледни епидемиолог дочекао је и нову светску пандемију у фотељи “струке”, којој престрављени грађани поново треба неспорно да верују. Зашто?

“Ако се до краја јануара не вакцинише милион људи, даћу оставку”, поручио је у децембру 2009. у свом препознатљивом стилу, епидемиолог Предраг Kон, који је у то време био члан радне групе Министарства здравља за борбу против епидемије тада новог вируса Х1Н1, такозваног “свињског грипа”.

Kон је био један од најгласнијих заговорника увоза милионске количине вакцина, а у јавности је често иступао са драматичним подацима о томе колико би људи у Србији могло да буде заражено вирусом Х1Н1, као и да би за многе та инфекција била кобна. Да ни у то време није уживао претерано поверење грађана, најбољи показује податак да се у време кад је претио оставком вакцинисало непуних 150 хиљада људи, упркос милионима цепива који су наручени и купљени новцем грађана Србије.

Упркос агресивној кампањи, како лекара Kонове радне групе, тако и тадашњег државног врха, чији су се представници вакцинисали у директним преносима на телевизији, панични страх од новог вируса није успео да савлада становништво. Годину дана касније саопштено је да је чак 600.000 вакцина, вредности 4.5 милиона евра, пропало у складишту “Торлака” због истека рока трајања. Вест да ће за неупотребљене вакцине, држава након трошка куповине, морати да плати и њихово прописано уништавање у иностранству, разјарили су јавност и покренули једну од највећих афера у минулој деценији у Србији.

Фијаско са вакцинама, Kон је, опет у свом препознатљивом стилу, покушао да оправда у јавности снажном кампањом антивакцинаша, које је означио главним кривцима што су грађани махом одбијали да се вакцинишу. Одговор на питање зашто су грађани још пре десет година имали више поверења у антивакцинаше него у реномираног стручњака епидемиолога, као и остале чланове радне групе, до данас је изостао. Упркос свему томе и чињеници да су сви грађани Србије небројано пута чули др Kона како инситира на увозу вакцина и пелцовању становништва, на одговорност због пропасти “епидемиолошких мера” и милионских средства свих грађана Србије, није позван ни он, ни његове колеге из радне групе, ни министар здравља, ни чланови Владе.

Јавност није остала нема на све то, па се тадашњи државни врх, уочи избора 2012, суочио са великим притиском, да се актери “афере вакцине” позову на одговорност.

На запрепашћење већег дела јавности, у ћелији Окружног затвора завршила је септембра 2011. тадашња дитректорка Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО) Светлана Вукајловић, због злоупотребе положаја. Поред ње, ухапшено је и троје представника приватних фирми и посредника у набавци вакцина, међу којима је била и Смиљка Милеуснић, рођена сестра Милке Форцан, некадашње десне руке власника Делта холдинга МИрослава Мишковића.

Иако је и лаичкој јавности било јасно да је Вукајловић најмање одговорна за спорну набавку вакцина, у притвору је провела девет месеци, где јој је здравље озбиљно нарушено. Упркос томе што су полиција и тужилаштво тврдили да су сакупили довољно доказа који потврђују њену кривицу, “кафкијански” поступак који је 2013. отпочео пред Вишим судом завршио се, такође фијаском.

Наиме, Вукајловић је у својој одбрани инсистирала на томе да је она само спроводила одлуке Владе, као и да није имала овлашћења да сама спроводи набавке вакцина. Узалуд је као сведоке позивала министра здравља, његове секретаре и чланове радне групе Х1Н1, да би после неколико месеци “кафкијанског процеса” исти био обустављен због недостатка доказа. Да ли је Вукајловић успела да наплати од државе неосновани притвор није званично познато, за разлику од чињенице да су, пропале вакцине на којима је, између осталих инсистирао и др Kон, али и читава несупела афер, наплаћени из већ довољно испражњених џепова грађана Србије.

Деценију касније, Србија се заједно са читавим светом суочила са много већом и трагичнијом пандемијом, чији је главни актер, упркос “раним радовима” поново др Kон. Неповерење које су му грађани јасно упутили још 2010. није било никаква препрека ни њему, али ни актуленом државном врху, да га устоличи у фотељи Kризног штаба за борбу против новог коронавируса. Случајно или намерно, или са подмуклим предумишљајем, показаће скорија будућност.

Упркос очигледним напорима да поврати или бар очува поверење престрављених грађана, др Kон данас, по ставу знатног дела стручне, али и лаичке јавности, ужива статус лекара и стручњака који је себи дозволио, како је сам рекао, “компромис” са политиком, а који је резултирао разбуктавањем епидемије и свакодневни трагични биланс о броју мртвих.

Минула четири месеца више пута је драматично претио оставком, а неретко се са неистомишљеницима обрачунавао на друштвеним мрежама. Иако је мало вероватно да ће у томе успети, др Kон последњих дана се грчевито бори да оправда своје поступке, а посебно сазнања до којих је дошао Бирн, а који показују да је власт све време од очију јавности крила број умрлих и заражених.

Шамар БИРН-а

Грчевита борба др Kона, била је очигледна и током јучерашње емисије Утисак недеље, када је СМС поруком, упућеној новинарки Ољи Бећковић покушао да демантује тврдње њеног госта, уредника БИРН-а Милорада Ивановића. Наиме, након што је Ивановић изјавио у емисији да новинари БИРН-а нису успели да добију коментар од др Kона на тему сумњиве евиденције умрлих и заражених, епидемиолог је Ољи Бећковић упутио поруку са принт скрином поруке новинарке, у ком није било назначено зашто га зове. Ивановић је међутим, узвратио другим принт скрином на ком се јасно види да је након вишедневног игнорисања, послата још једна порука у којој је новинарка децидирано навела да јој треба коментар због неслагања званичних статистичких података о броју умрлих и заражених.

Аутор: Иван Милићевић, Нова.рс