У БЕОГРАДСКИМ основним и средњим школама око 9.000 учитеља и професора ради на одређено време. Према најавама министра просвете, они ће бити примљени у стални радни однос, што ће им донети сигурност, без стрепње да им уговор неће бити продужен после годину дана. Како је реч о кадровима који су већ у систему, промена њиховог радног статуса неће решити проблем недостатака просветара, посебно професора математике, хемије, физике, биологије, енглеског, немачког, па и латинског језика.
Према речима Слободана Брајковића, председника Синдиката радника у просвети, професори који раде на одређено имају од осам до десет година радног стажа. Он истиче да је реч о младим људима, углавном женама, које су због нерешеног питања радног места годинама одлагале заснивање породице. Ипак, како истиче, њихово примање у стални радни однос неће попунити “катедре” које су празне.
– Осим професора математике и информатике, који су већ дуго дефицитарни, јер имају по два-три пута веће плате у ИТ фирмама, сада се евидентира и мањак предавача хемије, физике, биологије, енглеског, немачког језика – каже Брајковић. – Сви они имају много боље услове, али и знатно већу зараду у институтима, раду на пројектима, као преводиоци. Ускоро неће имати ко деци да предаје ове предмете. Прошле године се за хемију пријавило само двоје кандидата, док на математици готово и да нема оних који желе да раде у школама.
Наш саговорник истиче да постоји могућност “преквалификације”, али је мало оних који се одлучују на тај корак. Да би узели дневник у руке, потребно је да положе предмете који су неопходни за рад у школи – педагогију, психологију, педагошку психологију, методику и одржавање практичне наставе. Разлог за слабо интересовање је, вероватно, и финансијски моменат, јер кандидати сами плаћају дошколовање, а како наводи Брајковић, цена је око 120.000 динара.
Математику, физику, информатику, немачки и енглески језик у неким школама предају нестручни наставници. Иако имају знање да држе наставу, правно и ускостручно гледано, немају формалне компетенције. Према подацима Министарства просвете из 2018. године, а које су доставили директори школа, у Србији је било око 1.000 нестручних наставника, који су учили око 27.000 основаца.
Министарство је на једном скупу о недостатку наставног кадра у школама изнело податке који су показали да има 457 нестручних наставника математике, физике – 239, информатике – 109, 133 немачког језика – 133 и енглеског језика – 48.
ДНЕВНИК САМО УЗ МАСТЕР
Декан Биолошког факултета проф. др Жељко Томановић каже да не постоји засебан педагошки смер на факултету, већ се студенти опредељују после завршетка основних студија.
– Да би предавао у школи, кандидат после завршених основних студија мора уписати мастер, који траје годину дана – каже професор Томановић. – Годишње од пет до десет кандидата изабере овај мастер програм.
Б. Борисављевић, Новости.рс
