У Србији готово свака школска година за основце и средњошколце започиње штрајком просветних радника. Разлози су увек исти: мале плате и лоши услови рада. Док се некад тражио индекс више за места на факултетима на којима се школују будући наставни кадрови, данас међу просветаре нико неће.
Рад у школи је некад био високо цењено занимање, а просветни радник део елите. Данас старлете у ријалитију на недељном нивоу зарађују више од наставника у основној школи месечно.
Дневник нико неће
Да свршени средњошколци беже од дневника као ђаво од крста доказује податак да се на Природно-математичком факултету у Новом Саду на смеровима који школују будуће наставнике и професоре из области природних наука ове године пријавио рекордно мали број кандидата.
За студијски програм који школује будуће професоре физике пријавио се само један кандидат на 25 места, док је на 20 места на смеру хемије конкурисало само двоје. На 40 места на смеру биологије пријавило се пет кандидата, на математику жели да се упише свега 11 средњошколаца, иако има места за њих 55. Географију жели да студира само њих 11, иако је предвиђено 40 места.
Слична је ситуација и у Београду. На смеру Опште физике на Физичком факултету на 25 слободних места пријавило се свега осам кандидата, а готово је идентитчно и на Хемији где је на 25 места конкурисало само 7 свршених средњошколаца. На Математичком факултету остало је 41 слободно место после уписа у јуну, а како су за „Вести“ рекли у студентској служби, традиционално су на смеру информатике попуњена сва места, док највише преостане на смеру за наставнике математике.
Омаловажени
Звонимир Јовић, председник Уније синдиката просветних радника Војводине оцењује да је одзив младих на пријемне испите за наставне кадрове катастрофалан из више разлога.
– Први и основни је што су плате просветних радника врло ниске око 50.000 динара (око 415 евра). Млад човек који почиње живот, заснива породицу, од те плате не може да живи ни пристојно, а камоли себи да приушти било шта осим најосновнијег. Питање је за државу кад ће и како да решава тај проблем. То је само један аспект комплексне теме. Други проблем на који смо некако већ навикли, као да је то нормално, јесте однос према просветним радницима. Он је ужасан. Некада се знало ко је наставник, био је веома цењен и поштован као неко ко се бави оним највреднијим: децом. Данас, они су ниско на лествици поштовања. Просветари су омаловажени како од ђака, тако и од родитеља, државе, целокупног друштва – истакао је за „Вести“ Јовић.
Продекан за наставу на Природно-математичком факултету у Новом Саду проф. др Татјана Пивац сагласна је са Јовићем да незаинтересованост младих за поменута занимања потиче највише из чињенице да то нису адекватно плаћени послови.
– Убеђени смо да би повећање зарада у просвети, као и општег статуса наставника и професора у друштву, довело и до пораста заинтересованости за ову групу студијских програма. У прилог овој констатацији иде и чињеница да је мали број кандидата пријављен чак и за дефицитарна занимања, као што су професор математике, физике и информатике, која су веома тражена на тржишту. Очита је тенденција да се будући студенти при опредељивању за упис руководе исплативошћу бављења будућом професијом. Стога не чуди оријентисаност кандидата ка ИТ смеровима, али нажалост не изненађује ни чињеница да је интересовање за рад у просвети опало – рекла је за медије проф. др Пивац.
Повећати зараде
Професорка Универзитета у Београду, у пензији, Србијанка Турајлић за медије је истакла да просветари морају више да зарађују.
– То мора и код нас да постане најугледнија и најплаћенија професија, без тога је бесмислено причати о реформи. Такође, део решења лежи и у смањењу броја ученика у одељењима како би настава била квалитетнија – рекла је Турајлићева.
Бране своје монополе
Физичар и виши научни сарадник на Институту за физику др Милован Шуваков сматра да је суштина проблема у чињеници да је високо образовање у Србији подељено на мале области између којих су непремостиве „преграде“ и „зидови“. Тако свака област, додаје, има или свој факултет или департман који функционише аутономно унутар факултета.
– При сваком помену вишепредметних наставника, управо факултети скачу да бране своје парче монопола, тврдећи како не може математичар да предаје физику или физичар хемију. Овде причамо о основној школи. Смерови су прављени на тај начин да подмире потребе постојећег кадра на факултету, а не да будућем наставнику пруже неопходне компетенције. Често се дешава и негативна селекција, при којој они студенти који су лошији буду приморани да се пребаце на наставничке смерове – истакао је Шуваков за српску штампу.
Вести
