24.12.2012. –
Из Народне банке Србије су званично најавили да ће инфлација у земљи до краја 2012. године премашити 12 процената, а сигурно ће наставити да расте и у првим месецима следеће 2013. године. А неке друге државне институције су процениле да ће годишња инфлација до краја децембра износити и читавих 15 процената.
По економској теорији инфлација се према свом интензитету обично дели на умерену – до 5% годишње, галопирајућу – изнад 10% годишње, и хиперинфлацију – изнад 50% годишње. Према томе, сасвим је јасно да ће Србија дочекати Нову годину са галопирајућом инфлацијом. Стога, погледајмо шта то значи, и какве промене можемо да очекујемо у српској привреди и у свакодневном животу грађана.
Инфлација представља пораст општег нивоа цена, и сматра се да је она један од најбољих показатеља здравља економије у некој земљи. Такође, појам инфлације се може дефинисати и као пад вредности новца, односно његове куповне моћи. Природно је да у свакој земљи цене већине производа полако расту са протоком времена, и штавише, економски стручњаци сматрају да је умерена инфлација испод 10 посто годишње позитивна за нормални развој економије, зато што мала инфлација стимулише пораст производње. Наиме, раст новчане масе убрзава новчани промет, појефтињује кредите, повећава инвестиционе активности и раст производње. Међутим, то важи само у случају када је инфлација заиста умерена, а када постане сувише велика, онда она, сасвим супротно, уништава привреду.
Галопирајућа инфлација, каква се до краја године очекује у Србији, са годишњим растом цена преко 10 посто је опасна за економију, а као последицу обично има инфлациона очекивања, и тежњу да се новац претвори у робу и некретнине, како би се очувала његова вредност, а грађани код себе задржавају само минималну суму потребну за свакодневна плаћања због тога што новац губи на вредности.
Што се тиче ситуације по том питању у Европској унији, инфлација се тамо креће у распону од 2 до 6 посто, колико износи и у Руској Федерацији, исто као и претходне године, и то је био најмањи раст цена у Русији за последњих 20 година.
Дакле, у Србији ће, по изјавама званичника Народне банке, инфлација бити знатно већа од првобитно пројектоване. Економисти као разлог толиког раста инфлације помињу раст цена, зато што су пре свега поскупели прехрамбени производи услед суше и лоше аграрне и царинске политике, а такође и цене грејања, превоза и свега осталог. Осим тога, помиње се и да су инфлацију узроковали високи трошкови државе, односно да је држава трошила знатно више него што је било планирано. Према томе, за обуздавање инфлације било би неопходно да држава буде рационалнија и да смањи своју потрошњу. Поред свега наведеног, верује се и да ће на пораст инфлације утицати и повећање пореза на додату вредност са 18 на 20 процената.
У сваком случају, по општеприхваћеном мишљењу, као једини излаз из стања високе инфлације потребно је да се оживи и повећа домаћа производња и извоз. Раст економских активности и производње је главно решење за проблем обезвређивања домаће валуте са којим се суочава српска привреда.
А док се не десе неке значајније промене у позитивном правцу, осиромашени грађани Србије ће снажно осећати последице галопирајуће инфлације у свом свакодневном животу, тако што ће због све већег опадања куповне моћи динара, и њихов животни стандард из дана у дан бивати све лошији.
Ратко Паић,
