БЕОГРАД – Министарство финансија је данас објавило да је буџет Србије у марту имао приходе од 67,5 милијарди динара и расходе од 90,8 милијарди, тако да је дефицит буџета износио 23,3 милијарде динара.
У првом тромесечју ове године је остварен дефицит буџета Републике у висини од 21,4 милијарди динара, односно 22,9 милијарди ако се узму у обзир и расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике.
У марту су непорески приходи остварени у износу од 14,9 милијарди, од чега је уплата добити ЈП Електромрежа износила пет милијарди динара.
Порески приходи износили су 52,3 милијарди динара, а донације 0,3 милијарде динара.
Како је наведено, март је уобицајено месец са веома ниским приходима, с обзиром на мању привредну активност на почетку године.
Највећи део пореских прихода односи се на уплату ПДВ-а у износу од 27 млијарди динара.
Приход од ПДВ је нижи у односу на претходни месец с обзиром на знатно више повраћаје у марту, у складу са пореским календаром. После ПДВ највећи приход забележен је по основу акциза у износу од 13,4 милијарди динара.
Приход по овом основу и даље је на ниском нивоу, с обзиром да још трају ефекти формирања залиха акцизних производа.
Преостали порески приходи су наплацени у складу са очекивањима, односно углавном имају растуци тренд с обзиром на уобичајени раст привредне активности у односу на почетак године.
На расходној страни за март је карактеристичан висок износ исплаћених камата у складу са планом отплате обавеза по основу јавног дуга.
Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања – Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО износили су 20,3 милијарди динара, а највећи део се односи на пензије и износи 17 милијарди.
На исплату плата запосленима утрошено је 18,8 милијарди динара.
Извршење капиталних издатака и расхода за субвенције карактерише растући тренд у овом делу године.
На нивоу опште државе у првом кварталу је забележен дефицит у износу од 21,1 млрд динара.
Према договору са ММФ-ом, максимални износ дефицита за први квартал је утврђен на нивоу од 55,7 милијарди.
Бољи резултат од планираног са приходне стране је у највећој мери последица високе уплате дивиденди и добити јавних предузећа у износу од око 14,4 милијарди динара.
Са расходне стране највећи ефекат је имало слабо извршење капиталних издатака.
Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина суфицит је износио 1,6 милијарди динара, РФЗО је забележио суфицит у износу од две милијарде динара, док је ПИО фонд забележио дефицит у износу од 3,8 милијарди.
На нивоу локалних самоуправа суфицит је износио 4,4 милијарде динара што је у највећој мери резултат високих прихода по основу пореза на имовину у фебруару, с обзиром да се тада плаћају кварталне обавезе по овом основу.
Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе.
Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода ”испод црте” у обрачун дефицита.
Ови расходи односе се на финансијске трансакције, као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација.
Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.
