8.08.2012. – При обради и транспорту зрна кафе само за једну шољу потребно је 140 литара воде
Светска недеља воде је почела у Стокхолму. Предстоји више дискусија, тим пре што ће идућа, 2013. година постати Светска година сарадње у сфери водених ресурса. Њену главну тему ће УН огласити приликом једног од семинара стокхолмске недеље.
На Земљи има много воде, али је она већином океанска, односно, слана. Што се тиче слатке воде, њен дефицит је приметан већ данас. У неким регионима чак се одустаје од усева – сувише је скупо њихово залевање, – истиче директор геолошко-минералошких наука, професор Игор Давиденко.
Када ујутро пијемо кафу, не можемо ни да претпоставимо да ради узгајања, обраде и транспортовања зрна кафе само за једну шољу потребно је 140 литара воде. Савремена наука назива такву воду виртуелном. Ради израде мајице или фармерки потребно је 10 хиљада литара такве виртуелне воде.
Данас је вода тражена више него маса свих извађених ресурса планете. Питка вода, која се продаје у радњама, већ је скупља од нафте. Воде нема довољно. Пре свега је то условљено природним чиниоцима, између осталог и еколошким. Раст светске економије и броја становника доприносе томе, – наставља Игор Давиденко.
– Количина воде на Земли не зависи од човека, зависи њен квалитет. Вода је природни ресурс, који се не смањује у свом обиму. Једноставно она прође преко неколико фаза. Потребно је да људи схвате: ако они не буду неговали хидросферу, на крају крајева ће пропасти.
Русија се сматра другом у свету државом у обезбеђењу воденим ресурсима. У том смислу је испред ње само Бразил. Међутим, то богатство је распоређено по територији земље неравномерно. У периоду слабих падавина у рекама Централних и Јужних руских региона настаје водени дефицит. Неких година према размерима и економској штети он је толико велик да је угрожена национална безбедност. Према неким прогнозама, кроз једно пар деценија у европском делу земље, као и у читавом свету, могућа је водена криза. Како да се она спречи? У Русији је разрађено напредно еколошко законодавство. Међутим, задатак се састоји у томе да би се оно уважавало. Зато државна Водена стратегија, која предвиђа перспективу до 2020. године, предвиђа повећање новчане казне неколико пута за предузећа, која загађују природне водене резервоаре. Дакле, ускоро ће коришћење заосталих технологија и опреме бити неуносно.
