НАРОДНА банка Србије снизила је ранију прогнозу привредног раста Србије за 2013. годину са 2,5 на око два одсто, због слабијег привредног опоравка у еврозони, као и у осталим спољнотрговинским партнерима наше земље.
У мајском извештају о инфлацији, истиче се да се раст привредне активности очекује од опоравка пољопривредне производње и повећања производње у аутомобилској и нафтној индустрији. У наредном периоду очекује се наставак пада инфлаторних притисака и умерени раст економске активности, што би требало да резултира враћањем међугодишње инфлације у границе дозвољеног одступања до октобра.
Вицегувернер НБС Веселин Пјешчић изјавио је да је један од економских ризика пред Србијом брзина спровођења фискалне консолидације, због чега Влада треба да предузме мере за смањење буџетског дефицита. Он је напоменуо да је Министарство финансија и привреде најавило мере за смањење буџетског дефицита за један процентни поен, а постоји најава министра Млађана Динкића за додатне мере за смањење дефицита за још један процентни поен.
ДЕФИЦИТ 6,7 БДП? У НБС у среду нико није желео јавно да изнесе податак колико то буџетски дефицит премашује зацртаних 3,6 одсто бруто домаћег производа. Најједноставнија рачуница показује да тренутних 76 милијарди мањка у државној каси (колико износи дефицит за прва четири месеца) настави истим темпом до краја године може да нарасте на 228 милијарди, што чини чак 6,7 одсто БДП!
– Приходи буџета су подбацили, и на нивоу су од 25 одсто годишње пројекције за четири месеца, што је трећина године, а издаци су више од 60 одсто – истиче Стојан Стаменковић, члан Савета гувернера НБС. – Сада ту рупу треба затворити. Министар финансија је најавио мере, питање је да ли ће оне бити довољне. Бојим се да ће ту још нешто морати да се уради, поготово што постоје мере које се међусобно потиру. Ове године лепо ћемо попунити дефицит задуживањем, али томе мора бити краја. Кад се задужујете напољу, па је то за неке инвестиције које одбацују профит, то је једна ствар, тај профит отплаћује дуг, али ако се задужујете да бисте покрили буџетску рупу и нисте уложили у нешто, то је друго.
Миладин Ковачевић, сарадник Економског института, оценио је у среду да ће мере за смањење буџетског дефицита, које најављује Министарство финансија и привреде, дати краткорочне ефекте. Он наводи да ће пакет мера за штедњу, који подразумева и промену неких пореских норми и додатне уштеде, дати ефекат од око 30 милијарди динара, што би требало да доведе буџетски дефицит на око 150 милијарди, уместо планираних 120 милијарди динара.
Новости
