Декан београдског Биолошког факултета Љубиша Станисављевић изјавио је ФоНету да је циљ дописа те институције у вези са пројектом Јадар и студијом о његовим утицају жеља да се обрати, пре свега, грађанима, “да људи знају шта смо радили и утврдили”.
Ми смо реномирана државна установа и заиста немамо намеру да лажемо, рекао је Станисављевић.
Станисављевић је истакао да је тим који је радио на „Завршном извештају о прегледу утицаја пројекта експлоатације и прераде минерала јадарита Јадар на стање биодиверзитета и развој мера за смањење и ублажавање последица“ пожелео да се обрати јавности и све разјасни.
„Како је струка рекла, тако је. Све пише и нема више никаквог извлачења из контекста“, поручио је Станисављевић.
Он је навео да постоје иницијативе да се у вези ископавања литијума у долини Јадра направи већи пројекат, уз учешће свих релевантних чинилаца из научне заједнице.
У том контексту је одржан и велики састанак у Палати Србија, чији је иницијатор Министарство науке. Узећемо учешће у у делу где имамо своју експертизу – а то је живи свет, изјавио је Стојановић.
Он је навео да тим Биолошког факултета има договор везан за јавне наступе.
Договор је да, ако будемо позвани у неке емисије, то буде само са струком, не са политичарима, рекао је Стојановић и додао да су стручњаци са Биолошког факултета спремни да чују и другачија мишљења, али само компетентних особа из научне заједнице.
Биолошки факултет је предочио главне закључке, изведене из анализе научних резултата презентованих у „Завршном извештају Биолошког факултета“, који су објављени у зборнику Српске академије наука и уметности „Пројекат Јадар – шта је познато?“
„Степен и обим утицаја отварања рудника на укупни биодиверзитет подручја је изузетно значајан и кључно утиче на његову деградацију. У односу на то, идентификоване су, како иреверзибилне, тако и реверзибилне последице на квалитативну и квантитативну структуру биодиверзитета подручја. Предложене, реално могуће, мере ублажавања и санирања последица по биодиверзитет подручја изузетно су ограниченог капацитета и временски недовољно дефинисаног утицаја“, наведено је у допису.
Додаје се и да „због очекиваних иреверзибилних промена у појединим екосистемима, као и ризика од значајног угрожавања живог света Јадра, Дрине и низводних водотокова, оптимална и основна мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета на овом подручју је одустајање од планиране експлоатације и прераде минерала јадарита“.
„За случај да оптимална мера за спречавање негативних последица на стање биодиверзитета не буде реализована, предлаже се низ мера и поступака који, уколико се спроведу по највишим стандардима и без остатка, могу, али само делимично и у временски ограниченом обиму, омогућити опстанак дела природних станишта и присутних популација биљних и животињских врста“, закључек је студије Биолошког факултета.
У саопштењу се указује и да је, према подацима из „Нацрта студије утицаја“, коју је објавила компанија Рио Сава Експлорејшн Београд, ревизију студија и извештаја везаних за биодиверзитет, укључујући и „Завршни извештај Биолошког факултета“, спровела консултантска кућа Бајодајверсити Консултанскинг из Кембриџа, „тако да сва одговорност за тачност података и изнетих предлога и ставова припада њима и потписницима ‘Нацрта студије утицаја’, а не стручном тиму и Биолошком факултету“.
