Спољни и унутрашњи дуг довели нашу земљу до ивице која нас раздваја од презадужености. Лош привредни модел и висока јавна потрошња главни “кривци” за садашње стање финансија
СРБИЈА је на корак од тога да упадне у зону презадужености. Спољни дуг све више расте и премашио је 24 милијарди евра. Наша задуженост у иностранству је достигла 79 одсто бруто друштвеног призвода, што нас доводи на ивицу да склизнемо у високо задужене или презадужене земље. Држава узима све више кредита и они су на нивоу од 8,1 милијарду евра, док су дуговања целокупног јавног сектора 11 милијарди евра.
С друге стране укупни јавни дуг Србије је на нивоу од 15,3 милијарде евра и у односу на март је повећан за 674 милиона евра. Од продаје динарских хартија од вредности унутрашња задуженост државе је повећана за 291,3 милиона евра, а од обвезница везаних за евро за 231,9 милиона евра. Обавезе државе према Фонду за развој су повећане за 51,1 милион динара.
– Јавни дуг Србије могао би до краја године да се увећа на 60 одсто вредности бруто домаћег производа, што је 15 одсто више од законски дозвољеног максимума – сматра Зоран Грубишић, економиста и професор на Београдској банкарској академији. – Велико учешће јавног дуга у БДП објашњава се, пре свега, неповољним курсом домаће новчане јединице, јер су задужења Србије углавном у страној валути, док су приходи наше привреде у динарима. Због тога ће учешће јавног дуга у БДП расти, чак и ако не буде нових задужења.
БАНКЕ СЕ РАЗДУЖУЈУ
Банке и предузећа дугују у иностранству 13,1 милијарду евра и он је смањен за 270 милијарди евра. Фирме су се додатно задужиле за 491 милиона евра, највећи број зајмова је са промењивом каматном стопом.
Држава, како каже Грубишић, и даље на унутрашњем тржишту продаје своје обвезнице, али би било боље ићи на кредитне аранжмане споља, јер би могли бити повољнији, укључујући и аранжман са ММФ.
– Лош привредни модел, који је примењиван у Србији почев од 2001. године, али и релативно висока јавна потрошња, главни су “кривци” за убрзану експанзију јавног дуга. – сматра Љубодраг Савић, професор Економског факултета. – У протеклој деценији је, уместо производног, развијан сектор услуга који се заснива на увозу, а многи приходи, као они од приватизације, више нису доступни. Пошто нема прилива у буџет, држава ће морати даље да се задужује, како би испуњавала своје обавезе према кредиторима и корисницима буџетских средстава. Охрабрује то што се структура спољног дуга променила, јер се смањило учешће краткорочних, у корист дугорочних кредита, који су повољнији.
Новости
