Либерализам је прошао дугачак пут од Волтера до Сороса. Ово је прва реченица коју је економиста Михаил Дељагин изговорио у интервјуу за „Политику”, тврдећи како је у Русији на снази покушај државног удара који предводе либерали. Притом, они држе кључне економске ресоре, попут, рецимо, Народне банке и значајних места у влади.
Објашњавајући генезу либерализма у данашњој Русији од олигарха који су у спрези са државом, још од совјетског периода, отимали од народа, да би на крају стигли до потпуног негирања националних интереса јер су желели да се укључе у глобални бизнис, академик и директор московског Института за проучавање глобализације каже да сада Руси имају трећу генерацију којој либералне вредности нису резултат личне еволуције, него догма с којом су рођени, малтене као закон природе. „Они су уверени да Сунце излази на Западу и да је вашингтонски консензус датост, тако да не може уопште другачије да се размишља”, каже Дељагин.
Како је могуће да се либерализам толико укоренио у Русији?
Пре свега, то је карактеристика руског државног апарата који је стваран још деведесетих година. Он је и настајао ради пљачкања совјетског наслеђа. Један од америчких саветника Јегора Гајдара рекао је: „Наш задатак је да у друштвеној свести заменимо појам права појмом удобности.” И то је управо оно што је рађено. Притом још говоримо о времену конкуренције Совјетског Савеза са Западом. Њихов задатак није био уништење Совјетског Савеза, него да од нас направе себе. А онда је постало јасно да то није могуће. Да би се то догодило, требало је да нашу елиту учине себи подобном. Било је потребно да наша елита постоји само ради новца. Дакле, то је било обично заузимање колоније, а постајање ради новца јесте суштина данашњег либерализма.
У којем степену је Путин успео да контролише олигархе?
Путин је претворио олигархе у некадашње совјетске директоре који се потчињавају политичким одлукама. Али ту не постоји апсолутна власт, тај однос је узајаман и између Путина и олигарха постоји међузависност. Ти олигарси, наравно, имају огроман утицај на доношење одлука јер располажу енормним количинама новца. Када олигарх добија политичке идеје, он постаје конкуренција и више није олигарх. Али уколико нема политичке идеје, с ретким изузецима, он постаје носилац либералне идеологије, због тога што је то његов начин живота.
Да ли онда можемо да говоримо о постојању руске државе у држави?
Америчка држава у држави је елемент глобалне менаџерске класе. Притом се глобални апарат менаџера мења брже него сама држава у држави. У томе и треба тражити разлог рата између државе у држави и Трампа. У Русији држава у држави показује инстинкт самоодржања. То су код нас олигарси који су се вратили у земљу 2006. године, део њих је касније постао познат, део није, али су већ тада то били људи који су схватили да Русима није место на Западу. А неки од њих су једноставно, без икаквих емоција, видели Русију као идеално место за своје послове. С друге стране имамо специјалне тајне службе које добро разумеју како могу да изгледају смутна времена у Русији. Људи који су видели, рецимо, зверски таџикистански рат, били они генерали, били лопови, на другачији начин посматрају свет. Разлика између нас и Американаца је у томе што Путин директно контролише државу у држави, за разлику од Трампа.
А да ли контролише владу која је стециште либерала?
Не, не контролише.
Ви сматрате да је у Русији на делу прва фаза државног удара.
Прва фаза је стварање ситуације у којој народ одбија да подржи власт. А то је већ постигнуто пензионом реформом за време Светског првенства у фудбалу иза које стоји садашњи председник Финансијске коморе Алексеј Кудрин (бивши министар финансија 2000–2011, познат по својим либералним погледима).
Путин је покушавао да ублажи тај закон, али га је на крају ипак потписао.
То је политичка технологија. Имате с једне стране безумнике, с друге председника који излази у заштиту друштва. Путин има четири порока и наш систем је немогуће разумети ако се не знају ти пороци. Он је, прво, демократа и заиста покушава да слуша не само оно што говоре људи, него и елита. И у тој елитној демократији глас хиљаду либерала је једнак гласу милиона грађана. А хиљаду либерала је утицајно зато што контролишу банке, медије… Путин не може да преломи ситуацију због тога што је хуманиста – то је његов други порок. Јер, према законима који су успостављени, либерали немају за шта да буду кажњени. А не може се кажњавати без кривице. Узмимо да се дешава ситуација због које би требало затворити пет медија и четири банке. Али, како то урадити када према закону они нису криви? Трећи његов порок је то што је оријентисан ка Европи и не жели да се свађа са Западом. Он покушава максимално да попушта, да не уђе у сукоб с њима. Одржавање добрих односа са Западом за Путина је вредност сама по себи. Немогуће је избрисати из сећања укус пива из Источне Немачке. И четврта ствар је да он није стратег него тактичар, што му даје апсолутну предност у условима непредвидивих ситуација.
А ко је онда стратег у Русији?
Немамо га. Стратези су либерали, та стратегија се развија, видећемо. Треба да се зна да на нашој територији имамо кинеску стратегију, исламска се развија, неколико израелских – четири групе које су међусобно сукобљене и једне против других ратују у целом свету, па и у Русији.
Недавни избори у четири региона показали су да државни кандидати не стоје добро. Идуће године се одржавају регионални избори и наступа тај државни удар о којем сте говорили овде у Београду као гост Института за европске студије…
Борба се дешава управо сада, то није нешто што ће тек уследити. Сада се одмеравају снаге. Можемо да износимо различите сценарије, али ће стварност бити њихова мешавина. Сада је већ познато да ће Ксенија Сопчак (кћерка Анатолија, бившег градоначелника Санкт Петербурга и Путиновог ментора) бити кандидат за изборе у Петербургу. Ниједан од званичних кандидата не може јој се супротставити. Притом, ако она постане градоначелник, то ће бити хуманитарна катастрофа за други град у држави. А уколико јој се не допусти да учествује, то би била политичка катастрофа.
Настаће катастрофа коју помињете зато што ће она све учинити да падну санкције и увезу се француски сиреви?
Не знам за француске, али ћу вам одати једну тајну: откако су уведене санкције на три места у центру Москве продају се италијански сиреви. Имају рекламу: „Ми продајемо сир који је под санкцијама.” А ако наилази човек у униформи, реклама се мења.
Зар Сопчакова није само фингиран кандидат?
Она је на тај начин ишла на председничке изборе, али је девојка касније схватила да је тај бизнис неупоредиво бољи од естраде. И сада ће заиста да буде прави кандидат.
Аутор: Биљана Митриновић, Политика.рс
