Демагогија словеначких преваранта и сецикеса: Бићемо добра одскочна даска за ваша предузећа

У Србији је регистровано више од 1.300 словеначких фирми са 35.000 запослених

Србија је за словеначка предузећа веома важно тржиште. На српском тржишту у овом тренутку послује више од 1.300 словеначких предузећа. Зато бих посебно желела да поменем важну чињеницу да је од 1. октобра ступила на снагу узајамност при повраћају ПДВ-а правним субјектима, што је несумњиво додатни подстицај за предузећа која послују на српском и словеначком тржишту. Очекујем да ће и меморандум с подручја енергетике и меморандум о привредној сарадњи на трећим тржиштима, које смо потписали, подстаћи додатно тражење заједничких тржишних ниша. То је у данашњим кризним временима веома важно за све актере, рекла је у интервјуу за наш лист премијер Словеније Аленка Братушек, која данас са целим својим кабинетом борави у Србији. Она је додала да је посебно радује потписивање протокола о образовању, који између осталог дефинише и ослобађање од плаћања школарина, омогућава младима лакше школовање, уз додатне могућности међусобног повезивања и упознавања.

Словенија је један од највећих инвеститора у Србији. И пре њеног уласка у ЕУ српски привредници су се жалили да тешко излазе на њено тржиште. О инвеститорима да се и не говори. Тек неколикоњих је успелода нешто уложи у Словенији. Како коментаришете ту несразмеру у инвестицијама.

Словеначки инвеститори већ традиционално виде Србију као пословно занимљиву државу, у коју усмеравају своје бројне инвестиције, пошто су српски радници на гласу као добро оспособљени и марљиви. Управо зато не изненађује чињеница коју сам већ поменула – да је у Србији регистровано више од 1.300 словеначких предузећа – што је далеко највећи број међу свим страним инвеститорима. Словеначка предузећа заједно запошљавају приближно 35.000 људи. Инвестиције су усмерене у све сегменте српске привреде.

Уједно бисмо желели да се више српских инвеститора одлучи за улагање у нашој држави. До сада су у Словенији две веће српске инвестиције – то су „Фруктал”, чији је власник српски „Нектар”, и „Хермес софтлаб”, који је у власништву „Комтрејда”. Оба предузећа добро послују, зато бисмо желели да се за инвестирање одлучи још више српских привредника.

Србија и Словенија размениле су лане робуза око 930 милиона долара. Забележен је пад од око 12 одсто. Србија има дефицит од око 80 милиона долара. Шта је препрека, по вама, да тај обим буде много већи?

По нашим подацима је робна размена у прошлој години износила милијарду евра, што је смањење за само 2,5 одсто у поређењу са 2011, док у првој половини ове године бележимо 515 милиона евра робне размене, што је повећање за 1,8процената у поређењу са истим периодом прошле године, упркос отеженим условима пословања који су одраз светске привредне кризе. Уверена сам да ће и Меморандум о сарадњи влада Словеније и Србије, потписан за време посете, отворити нове могућности за привреднике обе државе при заједничком продору на страна – трећа тржишта.

Може ли Словенија, као што је њој Србија (за Русију, ЗНД, Турску), да буде одскочна даска за већи пласман робе и услуга у ЕУ?

Управо поменути Меморандум о сарадњи може да буде добра одскочна даска за српска предузећа, која ће преко Словеније улазити на тржиште ЕУ, које је за Словенију унутрашње тржиште, а за Србију тржиште трећих држава. Уверена сам и да ће се многа српска предузећа одлучити за инвестирање у Словенији, јер ће тиме уједно отворити себи врата на тржишта ЕУ.

Које би то могле бити конкретне области, јер су наше привреде, као и у некадашњој заједничкој држави, биле и остале доста комплементарне?

Управо комплементарност, која значи да се привреде допуњују на подручјима на којима су саме слабије, је предност повезивања и удруживања у наступању на трећим тржиштима, а и иначе. Постоји пуно сектора на којима можемо да удружимо знање, искуства и сировине којима државе располажу. Мислим на информациону технологију и с њом повезано црпљење ЕУ средстава, неискоришћене могућности леже и у пољопривреди и прехрамбено-прерађивачкој индустрији, где тржишну нишу представља производња и прерада раног поврћа, у чему Словенија има потребна знања и искуства, а Србија изузетно плодна земљишта. Велики потенцијал је и у аутомобилској индустрији, сарадњи словеначких и српских наменских капацитета за покривање наруџбина производа војне и одбрамбене индустрије за треће државе, хемијска и фармацеутска индустрија…

Словенија је, на изненађење многих у Србији, запала у приличне финансијске тешкоће. С каквим успехом привреда Словеније приводи крају ову пословну годину?

Ове године се очекује пад привредног раста за око 2,5 одсто. То је, иначе, у већој мери последица проблема у нашем банкарском систему, јер кредитна криза успорава привредну активност. Влада је припремила план санације.

Да ли у овој кризи, која, наравно, није само домаће природе, жалите за толаром?

Словенија никада није зажалила због увођења евра. То није случај ни сада, када се суочавамо са захтевном консолидацијом јавних финансија, санацијом банкарског система и јачањем конкурентности. Истина је да би у датом тренутку „стари толар” имао одређене предности, али их је осетно мање од онихкоје има евро.

Хоћете ли тражити помоћ од ЕУ, односно ЕЦБ?

Као што је већ поменуто, Словенија се суочава са захтевном консолидацијом јавних финансија и чишћењем банкарског система, које је кључно за поновно покретање кредитирања привреде и повећање раста. Део тог процеса су и независни прегледи квалитета средстава и тестови оптерећења наших банака. Спекулације у медијима да ће Словенија затражити међународну помоћ су сасвим непотребне. Словенија има бар до пролећа следеће године довољно средстава за неометано деловање јавних финансија.

Да ли вам је тешко пала продаја „Меркатора” хрватском „Агрокору”?

Морам да нагласим да „Меркатор” није продавала Република Словенија, пошто (више) није у државном власништву. Продаја предузећа још није завршена. Зато као председница владе нисам имала никакву улогу при продаји предузећа и мислим да је и то допринело да продаја није имала ширих политичких последица. Посебно онаквих какве је имала продаја „Меркатора” 2005. године.

———————————————-

Узорна брига о мањинама

Није ли дошло време да Словенија боље заштити и редовније финансира мањинске заједнице из држава некадашње СФРЈ, дакле и српску?

Представници народа бивше СФРЈ имају у Словенији изричито право на употребу имена својих народа и самоорганизовање на националној основи. Могу да развијају културу свог народа, негују свој језик и писмо, чувају своју историју, да се залажу за организовану присутност у јавности и да у сарадњи са припадницима већинског народа и других националних заједница доприносе мултикултуралности Словеније. Словенија више него узорно брине не само за мањине, већ и за народности, јер им већ годинама пружа финансијску подршку.

———————————————-

Закон о исплати штете избрисанима

Зашто Словенија избрисанима није ни у понуђеном законском решењу дефинисала више одштете и зашто су опет прекршени рокови за испуњење те међународне обавезе Словеније, које је у пресуди, којом је Словенија осуђена одредио Европски суд за људска права?

Као влада смо у овом мандату учинили први корак ка закључивању проблематике избрисаних. У јулу ове године смо припремили Закон о исплати штете особама које су биле избрисане из регистра сталних становника. Тиме смо показали врло јасну вољу, као и то да смо свесни хитности и одговорности да питање избрисаних решимо брзо, у складу са стандардима демократске државе, чиме се затвара важно питање из периода по стицању независности Словеније. Напоре наше владе је прошле недеље подржао и одбор министара Савета Европе у Стразбуру. Мислим да те мере представљају велики труд и завет Словеније да ће правично удовољити жртвама брисања.

Слободан Костић

Политика