Демографски суноврат Србије (1): Село без сељака

Градови у Србији су све теснији да би примили све већи број придошлица. Престоницу Београд мучи пренасељеност и незапосленост, док српска села изумиру. По градским улицама и трговима се вуку бескућници, а сеоске куће пусте пропадају без домаћина.

– За пола века, од 1950. до 2000. године из села се у град преселило око осам милиона људи! У другим деловима света такав процес би трајао најмање око 150 година – тврди Бранислав Гулан, члан одбора за село Српске академије наука и уметности, који се бави проучавањем руралних српских подручја. Статистика неумољиво указује да последњих неколико деценија сеоска домаћинства убрзано остају без младих.

– У Србији већ годинама више умре људи него што се роди беба. Статистика бележи да на годишње умре чак 40.000 житеља Србије, а најалармантнија истина је да сваке године нестане по једна варош! Попис је показао да трећина становништва Србије живи у свега 17 насеља, која броје више од 50.000 житеља. У Србији данас има око 800.000 незапослених, а истовремено од 4.600 села, свако четврто је на путу нестајања – тврди саговорник “Вести” и упозорава да би по селима, ако се настави овим темпом, за деценију и по остати само споменици као доказ скорашњег живота.

Шабац све мањи

Шабац се за последње две деценије смањио за готово 10.000 људи! Прибој је изгубио 6.000 становника, а Црна Трава се преполовила, показују подаци Републичког завода за статистику. У Београд углавном пристижу млади, а села и варошице из којих долазе су десетковане и скоро опустела.

– Људи у градовима немају посао, а у селима нема ко да ради! Села изумиру и ништа се не предузима да се тренд пропадања села заустави и да се развија рурална средина. Од десет радника који су остали без посла, више од половине могло би да се запосли на сеоским имањима – сматра Гулан.

Брзина којом се смањује број становника Србије је утростручена у односу на период од 1991. до 2002. год. У том периоду је знатно порастао само број житеља у три највећа града: Београду, Новом Саду и Нишу. Статистика каже да поред Београда, Новог Сада и Ниша са становништвом још не кубуре само места у којима живе муслимани, односно, Нови Пазар, Тутин и Сјеница, као и општине са албанским живљем на југу Србије.

Подаци последњег пописа показују да у чак 702 насеља у Србији живи мање од 100 житеља! Према статистичким подацима, само у 13 села има преко 8.000 становника, а петина села има од 200 до 400 становника. Данас у селима има 50.000 напуштених кућа, а на још 145.000 кућа у Србији је привремено ненастањено. Зато се и процењује да ће за 20 година рурално подручје у Србији потпуно опустети.

Демограф др Владимир Никитовић, сарадник Института друштвених наука, упозорио је да ће у Србији до 2050. године бити милион и по до два милиона становника мање.

– Сада само као држава можемо да се потрудимо да се становништво не групише у три тачке: Београду, Новом Саду и Нишу, већ да становништво буде равномерно распоређено – сматра Никитовић.

НАЈМАЊЕ ОПШТИНЕ

* Голубац 8.161 становник

* Лапово 7.708 становника

* Медвеђа 7.269 становника

* Трговиште 5.145 становника

* Црна Трава 1.661 становник

У прошлом веку под утицајем индустријализације и урбанизације, догодила се “цивилизациона револуција”, која је променила пољопривредников поглед на свет, промењене су његове вредности и морал, културне потребе и животне аспирације. До Другог светског рата Југославија је била пољопривредно, традиционално друштво. Преко 80 одсто становника је живело на селу традиционалним начином живота. Заправо читав свет ондашњих сељака је био сведен на газдинство и породицу.

Међутим, после Другог светског рата под утицајем светских процеса, али и нових визија друштва, изведена је индустријска револуција, која је децу сељака одвукла у градове и направила од њих радничку класу. Развојем технологије и роботизације у 21. веку радници су постали скоро непотребни и данас друштво мора да се прилагоди новом добу.

Око 70 одсто укупне територије Србије чини пољопривредно земљиште, а према последњем попису, укупно има 1.305.426 пољопривредника који чине 17,3 одсто укупне популације.

– То захтева радикално нов однос друштва према селу и аграру! У градовима нема шта да се ради, а у селима нема ко да ради – подсећа Гулан.

Села у Србији са мање од 150 становника:

* до 150 мештана – 500 села

* до 100 мештана – 702 села

* до 50 мештана – 352 села

* до 10 мештана – 85 села

– Последњих деценија је дошло и до уситњавања многочланих сеоских породица, јер се одрасла деца одвајају од родитеља и граде сопствене заједнице. Цивилизација је покосила српско село. Да би се зауставио негативни тренд нестајања српског села, потребна је нова и офанзивна политика руралног развоја. Села нису само производни региони, већ и места за живот, боравак, одмор и рекреацију. Европска искуства треба да нам буду поука у политици руралног развоја.

Слична је ситуација и у Републици Српској, где живи 1,32 милиона људи. Иако највише становништва живи на селу, попис је показао и да су многа сеоска насеља угашена или се налазе на корак од тога. Попис је показао да је око 45 одсто становништва урбано, а 55 одсто рурално, док је попис из 1971. евидентирао 27 одсто сеоског становништва. Међутим, данас има на стотине насеља која су само географски појам, а у њима нема евидентиран ниједан становник.

У Хрватској се пољопривредно становништво у последњих 10 година преполовило, а у 105 насеља ниједног становника. У Србији је 200 села потпуно пусто, а већ одавно их зову – села на један дан. Она су потпуно пуста, а потомци некадашњих домаћина овде долазе једном годишње да обележе само сеоску славу, попут Репушнице у срцу Старе планине. Репушница се налази 30 километара од Књажевца, а остала је без последњег становника 1998. године.

Сутра: Демографски суноврат Србије (2): Куће под катанцем

Ј. Олуић – Вести