Део по део, отићи ће цео: Ко су учесници сукоба у врху Електропривреде Србије (ЕПС), у којој трају пљачка и рат око поделе плена?

У јавном предузећу Електропривреда Србије (ЕПС), на делу је дубока подела руководства на две интересне групе. Један део чине људи окупљени око генералног директора Александра Обрадовића, а њима је супротстављен клан руководилаца из “црногорске струје”, коју предводе Драган Вељић, директор правне дирекције ЕПС-а и Александар Јокић, саветника директора ЕПС-а. Ове две групе се налазе на истом задатку: да што више опљачкају ЕПС за што краће време. Разликују се једино у методологији. Једни то раде уз политичку, а други уз мафијашку логистику. Таблоидов инсајдер из врха ЕПС-а, истраживао је кланове и њихове вође у овом државном предузећу које Вучићев режим, очигледно, спрема за продају.Главни уредник се извињава аутору што је био принуђен да неке делове његовог истраживања цензурише

После дугог чекања и двогодишњег продужавања в.д. статуса, ЕПС је добио новог-старог директора Александра Обрадовића, са четворогодишњим мандатом. Ово би могло да значи, да ће Обрадовић одлучније ући у промене о којима је само причао последњих две године. Да ли је те промене могуће извести са тимом који има?

Након два и по месеца од како је именован за директора са пуним мандатом, Обрадовић није променио никог из свог тима. Променама у начину руковођења у ЈП ЕПС уведен је Надзорни одбор ЕПС, као тело које у име и за рачун власника управља радом ЕПС. Обрадовић као директор ЕПС у овом тренутку нема подршку за своје одлуке, шта више, чланови одбора су већином против његових предлога

Изменама у саставу Надзорног одбора које следе, не очекује се побољшање положаја директора Обрадовића. Такође, предвиђа се и увођење одбора од седам извршних директора, који ће руководити радом фирме. Седам њих је законски максимум, на коме је, да би што више развластила директора Обрадовића, инсистирала бивша министарка енергетике Србије Зорана Михајловић.

Од седам извршних директора које ће поставити Надзорни одбор као своје људе, Обрадовић ће можда успети да прогура једног или највише два (и то преко Николе Петровића директора Еелектромреже Србије (ЕМС) и кума Александра Вучића). Пошто ће одбор извршних директора да одлучује већином гласова, то значи своје идеје неће моћи да реализује, пошто ће имати две препреке – одбор извршних директора и Надзорни одбор. Овом приликом, овде је реч само о ЕПС-у, али, не и предузећима које је ЕПС основао….

Наиме, у ЈП ЕПС је присутна подела руководства на два дела: на једној страни људи окупљени око директора Обрадовића, а на другој, припадници такозване Кестен групе који су окупљени око Драгана Вељића, директора правне дирекције ЕПС-а и Александра Јокића, саветника директора ЕПС.

Директор дирекције за правне послове ЕПС-а, Драган Вељић, родом је из Берана (Црна Гора), и представља мозак Кестен групе која обухвата запослене у целом ЕПС који су пореклом из Црне Горе и са Косова и Метохије. За разлику од већине чланова ове групације Вељић има пристојно образовање, био је судија општинског суда у Лајковцу, али, то је само један у низу послова које је често мењао. Као и већина кадрова СНС-а који су дошли у ЕПС, Вељић своје активности усмерава пре свега за задовољење личних потреба. Тако, иако му по правилницима не припада, вози аутомобил марке Ауди А6 који је купљен за њега. Поред тога, његов возач користи за своје и потребе Вељића аутомобил марке Шкода Октавија, а код куће му стоји Шкода Суперб. Ту је и обавезна бројаница око зглоба шаке, као и танак златни ланац, као неизбежан део његовог колорита.

Пре одлуке СНС, да чланови не могу бити на више функција, подносио је и оставке, али је пре тога био (или још увек јесте) председник скупштине Енергопројекта, члан скупштина предузећа које је основао ЕПС и то Дринско-лимске ХЕ, Ибарске ХЕ, Моравске ХЕ, што уз плату представља додатних 160.000 динара.

То наравно није довољно већ се, о чему је Таблоид већ писао, нашао и у распоређивању посла извршитељима и то преко директора пет ЕПС-ових електродистрибуција а које он и Александар Јокић контролишу мимо директора ЕПС Обрадовића. У том распоређивању мало је радио за себе а мало и за секретара Владе Србије који му је заузврат у лето 2014. године обећао место директора ЕПС. Вељић се толико уживео у улогу да је већ био и саставио свој тим. Током свог рада у Рај банци био је у вези и са неким занимљивим уговорима са партнерима из Румуније и, гле, чуда, управо је он, на основу белешки са ЕПС-ових колегијума, био контакт особа за увоз угља из Румуније који ових дана ЕПС треба да реализује!

Потпис бејзбол палицом

У својој каријери, Вељић је пословно био везан и за Милана Зарубицу који је правоснажно осуђен за кривично дело производња и стављање у промет опојних дрога. Ових дана је обелодањено да је кћерка Драгослава Космајца недавно запослена у једној од кћерки фирми ЕПС-а, и да је посредник за запошљавање био неко из врха ЕПС. Тај неко би могао да буде Драган Вељић, који је Космајца вероватно упознао током сарадње са Зарубицом.

Кума Драгослава Космајца, је према писању медија, и Драгана Милошевић познатија као учесница ријалити шоу програма “Фарма” и некадашња “Грандова” играчица, која је у ЕПС дошла у исто време када и Обрадовић и Драган Вељић. Приметна је и блискост Вељића и Милошевићке која има корене у познанствима која датирају пре њиховог заједничког доласка у ЕПС. Вељић је са собом довукао разни полусвет, а међу њима се истиче и извесни возач Владица, који је годинама возио још једног познатог ЈУЛ-овца, Милована Бојића, који га је и удомио у ЕПС.

Александар Јокић, још један истакнути члан Кестен групе, је по занимању дипломирани географ са Универзитета у Приштини, још један Беранац у ЕПС-у, на радном месту саветника директора ЕПС-а, иначе кадровик СНС у овом јавном предузећу. Задужен је наводно и за пуњење партијске касе СНС, по систему „пола пије пола Шарцу даје”. Прва ствар коју је Јокић урадио по доласку у ЕПС, обезбедио је канцеларију на спрату где седи и директор ЕПС-а, на начин што је из исте избачен тадашњи технички директор ЕПС-а, тако што је радно место техничког директора угашено и канцеларија испражњена у року од 24 сата. Јокић је добио и возача и секретарицу, иако ни један од саветника ЕПС, то немају нити имају право на исте. И он не би био важан да нема одговарајући возни парк и то наравно три аутомобила.

Најновији Јокићев успех је тендер за трафо станицу у Електродистрибуцији Београд која се налази у Булевару уметности, где се у јеку кризе посла у грађевинарству на тендер јавио само један понуђач за грађевинске радове (иза које стоји један познати бизнисмен често помињан у серијалима ТВ Б92) и један понуђач за опрему. Како то? Па тако што када неко откупи тендер Јокић зове преко својих људи, прети и уцењује. Намештање посла око трафо станице је урађено елегантно – нико се није јавио на тендер – али је на другим тендерима било успешног присиљавања победника да одустану од посла.

Иако контролишу директоре свих пет електродистрибуција ЕПС-а, Вељићева и Јокићева највећа узданица је директор Електродистрибуције Београд Рајовић, који је у ЕДБ дошао као стручњак из Електрокосмета Приштина, и постављен за директора, а он је пак прву линију руковођења у ЕДБ попунио са истакнутим дипломцима Универзитета у Приштини. Рајовић је пре око годину дана пребијен бејзбол палицом испред своје куће, вероватно због тога што је истрајно бранио интересе ЕДБ.

А, Јокић, доскорашњи члан надзорног одбора ЕПС-а, истакнути је коцкар, човек који ретко долази у канцеларију, а и када дође остане кратко. Углавном на посао долази подбуо и необријан, ваљда да би деловао убедљивије, кад се састаје са припадницима криминалног миљеа, какви су на пример, браћа Бамбалићи из Жаркова. Јокић је и сам једно време био припадник МУП-а Црне Горе, одакле је био присиљен да оде, наводно због пропуста у служби. Касније, неколико година, није смео ни да уђе у Црну Гору, јер се плашио хапшења.

На улазу у пословну зграду ЕПС-а, у Балканској улици, постоји баријера за улазак у зграду која се отвара уз помоћ идентификационе картице запослених. Ту врсту идентификације користе сви запослени укључујући и директора Обрадовића, али Јокић никада, а Вељић ретко користи овакав начин уласка у зграду, већ портири чекају да они наиђу како би им отворили посебан пролаз. Вељић и Јокић, добар и лош полицајац, као инструмент притиска на руководиоце ЕПС, користе алкохоличара Јована Копривицу, директора унутрашње контроле ЕПС, пореклом са КиМ, кога су њих двојица поставили на место директора унутрашње контроле.

Узгред, Вељић, Јокић и Обрадовић не воде рачуна о стручним радницима ЕПС и члановима СНС-а, већ само о рођацима и пријатељима утицајних чланова СНС. Енергетски одбор СНС где има стручних људи их не занима а Обрадовић је неке неистомишљенике искључио из одбора, а нарочито оне који су се као признати стручњаци рударске струке успротивили раду у ЕПС у овој области.

Шта Обрадовић “није чуо” на колегијуму?

За разлику од Кестеноваца који су више мање руралног типа са дна друштвене лествице, гладна свега почев од службеног ручка па на даље, екипа коју је са собом довео директор ЕПС Обрадовић је школованија, углађенија, споља делују цивилизованије, говоре језике, али је проблем са њима што имају широко искуство у задовољавању својих потреба на привидно законит начин. Заједничка им је склоност нелегалном стицању материјалних добара.

Склони критиковању претходних руководстава ЕПС они су за рекордно кратко време превазишли најгоре од њих, пре свега по количини секретарица, аутомобила, сарадница које им служе за задовољење сексуалних потреба о државном трошку, а онда у миту и корупцији. Потребна стручна знања не поседују, а она им нису ни потребна, пошто им бављење ЕПС није од интереса, већ им је циљ да, као најезда скакаваца у житном пољу, обрсте ово јавно предузеће, што темељније и што брже, јер не знају колико ће њихов харач још да траје. Знају само то, да им се оваква шанса никада више у животу неће пружити!

Најистакнутили представник те групе је директор ЕПС Александар Обрадовић, који је радио за разне фирме по свету, има одличну социјалну интелигенцију, научио је доста флоскула које у прва два три сусрета са њим делују смислено, али је суштински човек који за две године битисања у ЕПС није ништа позитивно урадио. Проблем и са њим, као и са његовом екипом је тај што нису у животу радили ништа значајно, тако да им се свака глупост коју смисле, чини паметном и корисном.

Уствари, они се сјајно играју, за протекле две године су се значајно обогатили а сада им се срећа осмехнула пошто је Обрадовић добио четворогодишњи мандат. Обрадовић, као и сви новопечени који држе до себе, користи пет аутомобила ЕПС. Има три возача од којих га два возе а трећи је њему и његовој породици на услузи за приватне ствари. Користе два Аудија А8 и један Леxус хибрид. Ту су и два аутомобила марке Шкода Фабија, које возачи користе да се не би мучили аутобусом.

Ту је и Обрадовићев омањи кабинет кога чине три секретарице, четири сарадника за управљање пројектима и четири сарадника за административне послове. Да ли има потребе за оволиким бројем сарадника – наравно да не, али је Обрадовић на курсевима које је похађао да се значај директора мери бројем сарадника у кабинету. Пошто Обрадовић нема никакву контролу над директорима предузећа ЕПС-а, већ их контролишу Вељић и Јокић, односно СПС за оне директоре који им коалиционо припадају, Обрадовић је своје активности усмерио на консултанте и информационе технологије. ЕПС је у протеклих неколико година усмерио на консултантске активности за све и свашта, само да би се опрало што више новца, у чему истакнуту улогу имају консултантске фирме из Чешке, земље где је Обрадовић студирао и неколико година радио баш на консултантским услугама.

Суме су изузетно велике, уобичајена цифра уговора са странцима је два милиона еура. Недавно је Дејан Васић, један од директора дирекција у ЕПС, покушао на колегијуму да скрене пажњу да је доста послова из једне перспективне студије већ урађено, као и да је сума новца за ову нову студију превелика. Директор Обрадовић је пречуо ту примедбу и наложио да се набавка спроведе хитним поступком.

Прављење програмских задатака за све важне студије (читај оне чија је вредност преко милиона евра) ради Александар Сурла, директор дирекције за економско финансијске послове. Интерним актима ЕПС-а опредељено је да израду свих врста стратешких докумената ради Дирекција за стратегију и инвестиције, али очигледно директор Обрадовић нема поверење у ову дирекцију, па задатак ради друга дирекција. Потом се за израду тендера и спровођење тендерске процедуре задужује Младен Малешевић, директор Дирекције за набавке ЕПС-а.

Чланови комисија за све важне тендере су Младен Малешевић, Алексадар Сурла, Драган Вељић (ако Обрадовић не може да га заобиђе), Драган Влаисављевић, директор Дирекције за трговину електричном енергијом као и Драган Јеремић директор Дирекције за информационе технологије. Тиме је успех тендера загарантован.

Приметна су честа Обрадовићева путовања у земље одакле су консултанти. То ради пре и после закључења уговора, а Вељић и Јокић су под своју контролу ставили свих пет електродистрибуција ЕПС, Термоелектране Никола Тесла као и Ђердап Кладово.

Директор Колубаре Грчић је прича за себе, а СПС контролише Костолац и Дринско лимске ХЕ, директору ЕПС Обрадовићу као простор за задовољење својих потреба остају консултанти и информационе технологије.

Доласком Обрадовића на чело ЕПС број страних консултаната као и вредност појединачних уговора су вишеструко повећани, а такви уговори су идеални за прање новца, што је Обрадовић научио док је раније радио као консултант!

Новом организацијом ЕПС коју предлаже, Обрадовић је себи одредио, поред обичних послова које би требало да ради сваки директор, да као пројект менаџер директно управља стратешким пројектима ЕПС (тј. врши директну контрола новца!), док неким другим кључним стварима, које су битне за ЕПС, као што је стратегије фирме, уопште нема намеру да се бави. Наиме, он је стратегију из прве линије одлучивања, превео у трећу линију одлучивања, и то у вертикалу за коју није одговоран! Ово из разлога што га стратегија не занима, јер у њој нема директног управљања новцем (тј. уговарања). Основна Обрадовићева активност је задовољавање потреба СНС, задовољавање потреба лобија оних који су га довели на место директора ЕПС (а њих је много), као и задовољавање личних прохтева.

Како је Сурла нањушио опасност

У протекле две године, на Обрадовићево инсистирање су промењена оснивачка документа ЕПС-а, и фирми које су у ЕПС-овом власништву, које су по речима Обрадовића били услов за корпоративизацију, документа су измењена и ЕПС је дошао у ћорсокак са променама. Међутим, ту је сада захтев ММФ за реорганизацијом ЕПС-а, ММФ је дошао са концептом који мора да се уради, и Обрадовић је брже боље прихватање новог модела ЕПС који са оним што је раније сам предлагао нема никакве везе, представио као свој лични успех. При томе се сви праве као да не примећују да су промене које је до сада Обрадовић најављивао доживеле тотални фијаско, и труде се да их забораве што пре.

План који је за ЕПС донео ММФ, имајући у виду искустава осталих земаља, вероватно није у интересу Републике Србије, међутим проблем за ММФ може да настане зато што директор ЕПС-а Обрадовић и његов тим, ни издалека немају капацитет за било какву смислену, организовану и истрајну акцију. Немају ни вољу пошто мало тога разумеју, а зазузети су испуњавањем својих личних циљева. Њихова некомпетентност се, после неколико састанака са сваким од њих, врло лако уочи.

Александар Сурла, уз Драгана Јеремића, је кључна полуга за Обрадовићево испуњење личних планова, пошто као директор Дирекције за економско финансијске послове, иако није економске струке, контролише све новчане токове ЕПС (депозите у банкама), контролише све стратешке тендере ЕПС (тј тендере за скупе и већином непотребне стране конслутанте). Иако солидног образовања које није економске струке, Сурла нема намеру да покуша да научи шта је посао финансијског директора, мада би уз предан рад за десетак година могао да стекне потребно искуство за место које сада држи.

Директор Дирекције за информационе технологије, Драган Јеремић, је други кључни Обрадовићев човек. Недавним променама статута ЕПС-а опредељено је да је директор ЕПС одговоран за информационе технологије за цео ЕПС. Од свих важних послова у ЕПС директор Обрадовић је проценио да је ова активност најважнија, па је решио да се лично њом бави. Разлог је тај, што је поред консултантских услуга ово једина област у којој му “кестеновци” нису преотели примат и може да је несметано уз вођење од стране Јеремића и потпору директора финансија Александра Сурле да спроведе. Тако је буџет ЕПС-а за нове информационе пројекте за 2015. годину око 35 милиона евра, што је рекордни буџет у последњих неколико година. ЕПС је у протекле две године, од доласка Обрадовића и Јеремића у ЕПС, почео да расписује тендере за послове које је раније сам радио, а буџети за друге послове су значајно повећани.

У току је уговарање куповине софтвера за трговину електричном енергијом, где је вредност 4 милиона евра, а пре три године ЕПС је за скоро идентичан софтвер имао понуду на мање од два милиона евра. Како ће новом организацијом Јеремић потпасти под корпоративне послове чији ће шеф вероватно бити Драган Вељић вођа “кестеноваца”, Обрадовић и Јеремић су смислили нову позицију за Јеремића, који треба да постане директор Јавног снабдевача, неуспешног предузећа основаног половином прошле године, где су потребе за новим софтверима велике, и мере се десетинама милиона евра, које ће Обрадовић и Јеремић да успешно реализују.

Поред активности које Јеремић самостално обавља, Обрадовић му даје и друге послове као нпр. организацију набавки бројила за струју, тендера ИБРД банке вредног 80 милиона евра уз образложење да су бројила битна за обрачун рачуна за струју па мора да их води Јеремић као шет информатике (мада то ради без икаквог решења а други потписују). Слично је и са припремом набавке риклозера који су примарна енергетска опрема и служе за раздвајање диструбитивних каблова где је проглашено да риклозери служе за управљање мрежом. а управљање је информатика и ето опет Јеремића. Драган Јеремић је у ЕПС дошао из неке врсте пензије, пошто се после успешне продаје неких софтверашких фирми у којима је имао власништво значајно финансијски ојачао те није имао потребу за радним ангажовањем. Нејасно је шта је био Јеремићев разлог враћана у посао – да ли жеља за стручним доказивањем и подршка ЕПС или најобичнија клептоманија.

Јеремић и Сурла су једина два сарадника за које се Обрадовић грчевито залаже пошто је свестан да би уклањањем њих двојице био сатеран у ћошак без могућности додатне зараде. За операционализацију свих тендера задужен је Млађен Малешевић директор набавки ЕПС који је као награду за одан рад од Обрадовића добио прећутну сагласност да “на мало” пљачка и за себе.

ЕПС наручује доста пројеката и студија а за скоро све оне су у надлежности директора стратегије и инвестиција Милоша Стојановића. То значи да када неко треба да буде проглашен за победника тендера Малешевић у своју канцеларију позива победника и тражи му новац. Када није у могућности наведену активност спроведе Ивана Ђорђевић и Маријана Иванишевић, Малешевићеве прве сараднице. Победници на тендеру бивају позивани без изузетака, ако победник на тендеру не жели да буде рекетиран, донесе се одлука о поништавању тендера или се одлука не донесе до истека важења понуде, а ове године према сазнањима писаца ових редова дошло је најмање десетак пута. На преговорима око рекетирања присутан је и Милош Стојановић, мада је било и случајева да Малешевић када унапред договори са неким, сам покрене јавну набавку за шта није овлашћен а онда позове Стојановића да му ретроактивно потпише документа.

Моћни кумови, утицајни кадрови

Поменули смо и стратегију коју би требало да води Милош Стојановић, члан СНС и лични Обрадовићев избор. Стојановић, машински инжењер, неколико година је радио у Белгији на пословима изградње енергетских објеката. Напустио је леп посао у Белгији и дошао да помогне Србији и ЕПС-у, за неколико пута мању плату него ону коју је имао у Белгији. Стојановић чак и не схвата колико не зна тако да има јаку жељу да дели лекције и прича несувисле ствари, због чега га колеге зову Дворска луда.

Прво је прогласио да га стратегија не интересује него само инвестиције, па онда да га дистрибутивна делатност не интересује него само производња одакле су га у ствари истиснули директори других дирекција (Јеремић за бројила и Слободанка Крчевинац за 80 милиона евра вредан пројекат реконструкције трафо станица), па онда су га рудари (Слободан Митровић) неколико пута насукали и сада покушава да се бави оним што други нису заузели.

Иако му је канцеларија на Вождовцу, по цео дан тумара пословном зградом ЕПС у Балканској улици јер бежи од својих сарадника који имају питања и траже инструкције за своје активности. У канцеларију свраћа врло ретко, а у згради у Балканској покушава да директора Обрадовића пресретне на ходнику не би ли му рекао нешто много важно, а и Младен Малешевић је близу. Када води неки састанак нестрпљив је, место га не држи, не може да на састанку остане дуже од 15-20 минута, а састанке често отказује због наводно изненадних важних послова, које му даје директор ЕПС. Дешавало се да на састанак дође у расположењу које је карактеристично за умерено узимање опојних супстанци. Имајући све у виду јасно је због чега ММФ прави план реорганизације ЕПС а то не ради сам ЕПС.

Важну улогу у кадридању у ЕПС има xxxxxx xxxxxxxx. Према његовој сугестији, на место директора дирекције за дистрибуцију је постављена Слободанка Крчевинац чији је кум власник фирме Роминг за коју је он радио пре доласка у ЕПС. Крчевинац је у ЕПС дошла 2009. године, по интервенцији из кабинета Бориса Тадића. Крупне грађе, мрзовољног понашања и полупоспаног понашања, добила је надимак Гризли. Време проведено у ЕПС није искористила да нешто научи, а због чега би, када је имала утицајне пријатеље а сада утицајне кумове. Оно где је актива су послови од интереса за кума а то је пројекат поправке 50 великих трафо станица процењена на 80 милиона еура, као и обезбеђење уградње бројила које ће ЕПС да купи на тендеру кредитом ЕБРД који је процењен на 20 милиона еура, а за оба се заинтересоване фирме Електромонтажа из Краљева и Јужна Бачка из Новог Сада иза који је директно или индиректно фирма Роаминг.

Други кадар xxxxxx xxxxxxxxx је Слободан Митровић који је за време претходног директора Драгомира Марковића био директор стратегије и инвестиција ЕПС, који се са њим упознао преко његових фирми за мале хидроелектране када је ЕПС правио своју приватну електрану Првонек. С

Mада је поново у игри и њему је обећано место извршног директора за рударство како би се и овај сегмент трошења пара ставио под контролу. Митровић се иначе идеално уклапа у профил СНС менаџмента ЕПС пошто је док је био на власти имао склоност ка коришћењу више возила, бринуо је о одређеним радницама ЕПС, а и сарадња са извођачима је област у којој се одлично сналази.

Пише: Инсајдер Е-7

Таблоид