Изневерене љубави, одбачен од породице и малтретиран у војсци, млади наредник је решио да издајом скрене пажњу читаве планете.
Прошло је паклено врело лето и новембар у Ираку био је необично пријатан. Додуше, не и за војника Ситурене оперативне базе Хамер, 40 миља источно од Багдада. У оквиру Друге бригаде, Десете планинске дивизије службовао је ситан момак. Са само 22 године, Бредли Менинг био је аналитичар обавештајних података који су се у тој бази прикупљали за потребе америчких војника у Ираку.
Бредли Менинг је у базу стигао у октобру 2009, после тек нешто више од годину дана како је приступио армији САД и већ је добио врло осетљиве задатке, крајње непримерене његовим годинама, професионалним квалификацијама и обуци. Али, армији је недостајало људство и квалитет је морао да уступи место бројности.
Околности под којима се Менинг уопште нашао у униформи у великој мери ће определити ток догађаја и утицати на највећи дипломатски скандал у историји. Наиме, Менинг је био декларисани хомосексуалац, што му је већ у раној младости задало пуно проблема. Тешко је проналазио посао, још теже га задржавао и стално долазио у сукоб с колегама које су га малтретирале. Ситан и феминизиран одавао је утисак да га је могуће ћушкати, али би Менинг знао да викне, да узврати ударац, да се супротстави.
Бредлијев отац Брајан Менинг, пензионисани морнарички обавештајни официр, сматрао је да ће војска очеличити његовог сина, да ће му помоћи да се дисциплинује и уклопи у друштво.
“Ја сам га пријавио за војну службу”, признао је касније старији Менинг. Бредли је једва трпео дрил у војсци и иако надлежни официр није препоручио његов одлазак с јединицом у борбену зону Ирака, Менинг је прекомандован у базу код Багдада. Да ствар буде још гора, војник са само 22 године живота, без професионалних квалификација и искуства, добио је у задатак анализу обавештајних података армије.
Менинг је у старту прекршио неколико правила служби. Прво, према америчким правилима, војник своју хомосексуалност не сме да истиче, а он је управо то чинио, подржавајући на својој Фејсбук страници подршку геј браковима, истичући свој активизам. Менинг је имао и један сасвим личан емотивни проблем.
Службујући у јединици у Бостону, Менинг се заљубљује и улази у везу с Тајлером Воткинсом, студента Технолошког факултета у Кембриџу, у Масачусетсу. Управо је Воткинс тај који је упознао Менинга с неформалним друштвом хакера, па се претпоставља да је неко из те групе и посредовао између Менинга и Викиликса, односно Џулијана Асанжа.
Пробни балон Менинга био је врло ефектан. Он је из војне базе података украо видео снимак хеликоптерског напада америчке војске из 2007. године на коме се јасно види да се из митраљеза гађају ненаоружани људи око комбија. Истрагом је утврђено да је реч о новинару, сниматељу и преводиоцима агенције Ројтерс. Менинг је некако снимак дотурио Асанжу који га је приказао на конференцији за штампу у Вашингтону. Снимак је назван “Колетерално убиство”.
“Стекао сам утисак да је Џулијан Асанж имао другачије намере. Мислим да је хтео снимак прода за, рецимо, милион евра ЦНН-у или неком другом заинтересованом медију. Већ ту смо се концепцијски разишли јер је Асанж искључив човек. Или је по његовом, или на друм. Био је разочаран јер се нико није упецао, па је сам објавио снимак”, каже Данијел Домшајт-Берг, Асанжов сарадник у Викиликсу.
Бредли Менинг је врло брзо схватио да је поверљиве податке лако скинути са заштићених сервера војске. Из накнадно повраћених Менингових имејлова и “ћаскања” с Фејсбука, Менинг је приметио како војници слушају и преснимавају музику на службеним рачунарима, играју игрице и практично је свако могао потпуно неопажено да скине било који документ. Менинг се управо тиме послужио и на празне дискове је уписао “Лејди Гага”, сугеришући да је на њима музика, те нарезивао испрва 90.000 ратних дневника из ратова у Авганистану и Ираку.
Менинг у јануару 2010. долази на одсуство у Бостон, али му се веза с Тајлером Воткинсом урушавала. Кад се вратио у Ирак угледао је на Воткинсовом Фејсбук профилу податак да ми је, сад већ бивши дечко, “у новој вези”. То је била кап која је прелила чашу.
Једне вечери су дежурни у чети угледали Менинга како скврчен лежи на поду кантине, с ножем у руци. Плашили су да ће се убити.
“Ако ми одмах не одговориш на поруке, настаће невиђени лом”, претио је Менинг свом бившем партнеру преко интернета.
Паралелно с тим, Менинг је у затвореним форумима за ћаскање ступио у контакт с чувеним хакером Едријаном Ломом који је 2003. осуђиван због хаковања сајта “Њујорк тајмса”. Менинг се крио иза надимка “Брадасс87”.
“Имам приступ огромном броју података од огромне важности за националну безбедност. Невероватно је како се слабо ови подаци чувају. Шта би ти учинио да си на мом месту?” упитао је Менинг Ломоа.
“Испрва нисам разумео о чему пише јер је све било некако опште. Ипак, касније ми је рекао како ће ‘свет ускоро затрести велика сензација по којој ће га упамтити’ и тада сам се замислио. Спомињао ми је и ‘лудог ексцентрика беле косе’ мислећи на Асанжа, а како смо постали и Фејсбук пријатељи, одмах сам видео и да је јако депресиван” сећа се Ломо.
Уплашен да би и сам могао бити кривично гоњен јер има информацију о безбедносној пукотини у америчкој обавештајној заједници контактирао је свог пријатеља Тима Вебстера који је радио у Пентагону.
“Било је ту одмах моралне дилеме – да ли одати Менинга или чувати обавештајне податке?” каже Вебстер.
Свестан опасности, Вебстер је алармирао Пентагон и ФБИ који су од Ломоа затражили да остане што дуже на вези с Менингом и из њега извуче што више података. У том тренутку је 250.000 дипломатских депеша већ било у Асанжовим рукама.
Вести
Фото: АП
