После сати и сати консултација и анализа тимова од више стотина људи, “Гардијан”, “Њујорк тајмс” и “Шпигл” су истовремено, као по команди, почели с објављивањем четврт милиона дипломатских депеша из више од 1.700 америчких цивилних и војних мисија широм планете.
Свет је био шокиран и без сумње Викиликс је изазвао медијско-дипломатски земљотрес огромних размера. Из извештаја, сазнања, анализа и наређења америчких дипломата се могло видети шта су интереси велике силе, како их остварује, како види пријатеље и савезнике, а како ривале, те којим се све средствима служе да би их остварили.
Једна од првих депеша које је Викиликс објавио била је она која се тиче питања ко заиста влада Русијом, Путин или Медведев? У дипломатским документима, тадашњи руски председник Дмитриј Медведев, наследник Владимира Путина, често је портретисан као марионета у Путиновим рукама, а један од докумената амбасаде у Москви из 2008. описује Медведева у улози “Робина који прати моћног Бетмена”.
Описи политичара
За италијанског премијера Берлусконија Американци тврде да је мајстор журки, али и “Путинов глас у Европи”. Елизабет Дибл, задужена за америчке спољне послове у Риму, описала је Берлусконија као љубитеља соларијума и лепих жена, да је “слаб и неефикасан у улози модерног европског вође”. Други извештај говори о њему као о “физички и психички слабој особи”, којој “редовни касноноћни изласци и љубав према журкама не остављају довољно времена за сан”.
Сад већ бивши француски председник Никола Саркози је према депешама америчких амбасадора “ауторитативан, али у ствари слабић”. Покојни севернокорејски шеф Ким Џонг Ил је прошао с описом ‘клонули стари момак”, који је доживео “физичку и психолошку трауму”.
Израелски премијер Нетањаху, ако је судити по оцени дипломата САД, никад не “извршава своја обећања’, а сличан је и авганистански председник Хамид Карзаи који је “екстремно слаба особа која никако не слуша чињенице, већ га се лако може заварати, па и најбизарнијом причом о наводној завери против њега”. Карзаи јесте амерички политички производ, али га депеше из Кабула ипак описују као човека који је “час на, а час без лекова за психолошко уравнотежавање, те је отуд врло непредвидив”.
[quote]
Алфа мужјак
Поверљива документа која је објавио Викиликс, натерала су руског премијера да се огласи и демантује оптужбе америчког министра одбране Роберта Гејтса да “Русијом влада олигархија коју воде тајне службе”
Према тим документима Стејт департмента, Гејтс је наводно рекао да је руска демократија нестала и да владу представља олигархија коју воде тајне службе. У неким америчким дипломатским порукама за Путина је речено да је “алфа мужјак”, док је за Медведева речено да је неодлучан.
[/quote]
Ондашњи јеменски председник Али Абдулах Салех оцењен је као “досадан и нестрпљив”, зимбабвеански председник Роберт Мугабе као “луди старац”, а Гадафи као “чудан”.
Код вође Либије уочено је и да никоме из своје околине заправо не верује, те су му телохранитељи егзотичне Кубанке, а не одваја се од украјинске медицинске сестре за коју се верује да му је више него неговатељица.
Премда највећи део дипломатских депеши чине озбиљне информације, ове наизглед тривијалности о карактерима особа и односима међу људима нису неважне. Наиме, то да ли је неко кокаински овисник, алкохоличар или нервно лабилан, лажљив или корумпиран, и те како може утицати не само на одлуке те особе, него је битан показатељ и тога како се према тој особи треба понашати, колико је поуздано с таквом особом сарађивати и слично. Баш због тога је свака импресија важна.
У том светлу треба гледати на извештаје о пријатељима, рецимо саудијском краљу Абдулаху за којег се каже да иако већ дубоко у деветој деценији живота, не вади цигарету из уста, свакодневно прима коктел ињекције хормона и пије вијагру у огромним количинама.
Амерички државни секретар Хилари Клинтон је практично од дана избијања скандала послала поруку да то неће нашкодити само америчким интересима, већ да ће битно пореметити односе у свету, мада у то нико заправо није поверовао. Клинтонова је истовремено кренула на турнеју по свету, понављајући у мање или више дипломатској форми дубоко извињење САД земљама и државницима који су се нашли прозваним.
“Не брините, госпођо Клинтон. Не љутимо се ми због свега што сте рекли о нама. Их, кад бисте само видели шта ми све говоримо о вама…”, нашалио се бугарски шеф дипломатије Николај Младенов.
Криза поверења
Међутим, депеше су разоткриле и неколико врло опасних ствари, нешто што превазилази Бечку конвенцију о допуштеном понашању дипломата. Наиме, управо је Клинтонова наложила америчким дипломатама у Уједињеним нацијама да крену с прикупљањем биометријских података генералног секретара УН Бан Ки Муна, као и свих амбасадора из реда сталних чланица Савета безбедности. Да ли то значи да су америчке дипломате злоупотребљене за шпијунске послове?
“Не. То не значи. Чињеница да су добили такво наређење од Стејт департмента не значи да су се тим сполом и бавили”, вајкао се Пи Џеј Краули, портпарол америчке дипломатске машине.
“Били смо суочени са страшном кризом поверења и то ће трајати још дуго. Догађало ми се да седим у соби с неким министром или државником, а он говори само у празним дипломатским фразама, све док је записничар у просторији. Искрен разговор сам имао тек кад бисмо остали сасвим сами, у приватном разговору”, каже бивши амерички секретар за одбрану Роберт Гејтс.
[quote]
Шифра са салвете
Тројица људи седели су за столом баште Хотела Леополд Палас Луксембург у Бриселу топлог и пријатног 21. јуна 2010. Пили су кафу ланчано и сатима расправљали шта и како да ураде. Тек предвече су направили паузу да поједу мало пасте, и чим су завршили Џулијан Асанж је усне обрисао салветом, извадио на сто свој мали лаптоп и почео нешто да типка.
“Затим је поново узео салвету у руке, обрисао лице и рекао – ОК, ево, имате!”, присећа се “Гардијанов” уредник за Европу Јан Тејлор.
“Шта имамо?”
“Имате све. Цео фајл. А лозинка вам је ова салвета”, рекао је Асанж.
Сви за столом су били шокирани. Тек тако.
Асанж је искористио одштампани бренд Хотела Леополд на прљавој салвети и само је руком дописао “без размака”.
[/quote]
Имали су Американци много разлога за забринутост због објављивања депеша. На пример, амерички војни аташе из Кабула је послао Вашингтону информацију да су “Британци потпуно забрљали у провинцији Хелманд, да нису вични савременом ратовању”. Оваква констатација умало је коштала Американце кључног и заправо јединог правог војног савезника у рату у Авганистану.
Највећи светски терористи у Гвантанаму рекли су да је Ал Каида планирала застрашујуће нападе против Запада и да ће, уколико се Бин Ладену нешто догоди, Европа бити претворена у “нуклеарни пакао”, наводи се у документима Викиликса.
Калид Шеик Мохамед, највиши припадник Ал Каиде у Гвантанаму и организатор напада на САД 11. септембра 2000. године, рекао је испитивачима да ће Ал Каида изазвати “нуклеарни пакао” у Европи ако Осама бин Ладен буде ухваћен или убијен, наводи се у документима.
Документа, међутим, показују и шокантну, “људску” цену информација јер су, према тим наводима, у Гвантанаму биле притворене десетине невиних људи, а да су бројни војници нижег ранга били годинама затворени и мучени пре него што је закључено да се од њих не могу добити битне информације.
Вести
