У својеврсном добровољном заробљеништву у амбасади Еквадора у Лондону, Џулијан Асанж планира велики повратак, убеђен да није сам у својој наизглед узалудној борби за слободу информисања.
Оснивач Викиликса Џулијан Асанж поручио једа ће следеће, 2013. године његов вебсајт објавити још милион докумената који ће погодити “све земље на свету”. Аустралијанац је ову изјаву дао у оквиру говора пред Божић који је одржао пред око 80 присталица са балкона амбасаде Еквадора, у којој се налази већ шест месеци у настојању да избегне изручење шведским властима, које га траже због оптужби за сексуални напад.
Асанж је поручио да ће остати у представништву Еквадора све док Пентагон постојање Викиликса буде третирао као “злочин који истрајава”, а његова влада, влада Аустралије, не буде стала у одбрану новинарства и рада његовог вебсајта. Асанж страхује да би Шведска могла да га изручи америчким властима због објављивања стотина хиљада поверљивих депеша америчких дипломата на Викиликсу. Уколико изађе из амбасаде, коју даноноћно надзире британска полиција, власти ће га ухапсити због кршења прописа условне слободе.
“Врата су увек отворена за сваког ко жели да са мном разговара кроз стандардне процедуре или да ми гарантује безбедан излазак”, поручио је Асанж, истичући да је 2012. била “велика година” за његову организацију. Аустралијанац је приликом обраћања са балкона амбасаде у августу позвао на окончање дипломатског ћорсокака који је почео када му је влада Еквадора у августу дала политички азил.
Око 80 присталица је носило свеће и исписане поруке: “Не убијајте гласника” и “Не верујте Шведској”.
“Пре шест месеци ја сам ушао у ову зграду. Постала је мој дом, моја канцеларија и мој заклон. Захваљујући принципијелном ставу еквадорске владе и подршци народа, ја сам сигуран у овој амбасади и слободан да говорим из ње”, рекао је он. Тајм Блејдс (40), један од Асанжових присталица, каже да долази пред амбасаду како би изразио подршку оснивачу Викиликса од августа, преноси “Гардијан”.
“Долазим како би одбранио слободу говора и право Џулијана Асанжа да добије азил од стране независне и суверене земље. Ово не може да траје заувек. Британска влада мора да гарантује безбедан излазак за Еквадор Џулијану Асанжу”, каже он.
Ана Албан, еквадорска амбасадорка, потврдила је да њена влада наставља да подржава Асанжа. Она је рекла да Еквадор потврђује своју солидарност исказану пре шест месеци, када је пружено уточиште особи која је “прогоњена због слободног размишљања и изражавања”. У поводу објављивања аутобиографије, Џулијан Асанж је упозорио и да у свету постоји “могућност прекрајања садржаја на глобалној мрежи ствара услове за то да они који то раде – измене садашњост и прошлост, а самим тим да утичу и на будућност”.
“Како је људска цивилизација улазила у интернет, истовремено је и интернет је продирао у саму срж наше цивилизације. Наша међуљудска, пословна и државна комуникација испреплетана је интернетом на исти начин на који су у нашем телу испреплетане вене и артерије. Болест која је захватила интернет захвата и свако наше друштво појединачно, као и читаву цивилизацију” навео је Асанж.
Једно од највећих наслеђа Асанжовог објављивања ратних дневника из Авганистана и Ирака је то што “цурења” више нису централизована. Широм света јављају се пандан организације које углавном локалне заједнице засипају тајним подацима својих владара, банкара, бизнисмена или генерала.
[quote]
Нема шанси да се предам
Џулијан Асанж изјавио је да је готово сигурно да неће напустити амбасаду Еквадора у Лондону како би се одазвао на позив Скотланд јарда да се јави у полицијску станицу. Он од 19. јуна чека да Еквадор размотри његов захтев за азил, а Скотланд јард наводи да “позив на предају” који му је уручио уз налог да се јави у полицијску станицу, представља стандардну процедуру у случајевима екстрадиције.
“Наш савет је да закони о азилу – и међународни и домаћи, имају првенство у односу на закон о екстрадицији тако да је готово сигурно да предаје неће бити”, рекао је Асанж. Према дипломатским конвенцијама, полиција не може да уђе у амбасаду без одобрења самих еквадорских власти. “Они ме чувају добро и обезбеђују ми базичне потрепштине”, рекао је он.
[/quote]
Један од најуспешнијих је сајт руликс.нет – руска верзија Викиликса који је свет шокирао фотографијама и информацијама о енормном богатству Владимира Путина, председника Русије који је наизглед сасвим скроман човек, све док руком не посегне напред и открије сат који од своје годишње председничке плате не може да купи. После јахти за које држава тврди да су службене (али на њима никад није био председник Медведев), јавност је шокирана наводним дворцем који се гради за Путина, на обали Црног мора.
Сајт, који је направила Пиратска партија Русије у децембру 2011. убрзо је постао недоступан. Руликс је у почетку имао за циљ да објављује материјале Викиликса који се тичу Русије и земаља бившег СССР, преведене на руски. Али је тим тог сајта почео да самостално прикупља од анонимних корисника информације које се тичу корупције и политичких скандала. Комплекс на обали Црног мора, чија се градња приводи крају, има огроман доврац са казином, театар, амфитеатар, базене, спортски центар, и писту за хеликоптере. Пут до њега је препречен с неколико контролних пунктова, радници не смеју да кажу ништа о комплексу који граде.
Влада у Москви је демантовала да је реч о државној вили. Ако је веровати руским звиждачима дворац који је у власништву председника вредан је више од милијарду долара. У Руликсу тврде да је градња у “већем делу плаћена новцем донираним од руског пословног човека”.
Како то и бива када се спомињу имовинске картице високих државника, Путинов портпарол демантовао је наводе да дворац припада руском председнику
Опенликс
Данијел Домшајт-Берг, раније познат под именом Данијел Шмит (34) је као немачки технолошки активиста све до 2010. године био портпарол Викиликса, али је дошао у сукоб с Асанжом, те напустио организацију. У јануару 2011. године Домшајт-Берг најављује покретање свог сајта – Опенликс, који је тренутно у фази тестирања на хакерске нападе, јер је сасвим сигурно да земље погођене објављивањем тајних докумената неће седети скрштених руку.
Вести
