Народна банка Србије данас је објавила упоредну листу накнада 14 најзначајнијих платних услуга за грађане и 18 платних услуга за правна лица и предузетнике, пошто је ступила на снагу одредба Закона о платним услугама.
Циљ Народне банке био је да грађани могу да упореде све тарифе које банке наплаћују за разноразне услуге. Иако је намера НБС била да се и стандардизују услуге које банке пружају, ипак и даље је тешко се снаћи у мноштву текућих и платних рачуна које нуде. У зависности од пакета, разликују се и цене вођења рачуна, као и друге накнаде, па поређење услуга није уопште тако једноставно.
Прописом који је јуче ступио на снагу банке али и други пружаоци платних услуга мораће најмање једном годишње клијентима да доставе извештај о свим наплаћеним накнадама по рачуну, па ћемо тако моћи да на једном месту, збирно видимо колико нас годишње кошта банка, не рачунајући кредите.
Kако наводе у НБС ове одредбе закона које се односе на право по рачуну са основним услугама, треба да подстакну већу финансијску инклузију и лакши приступ платном рачуну, а уједно повећавају удео безготовинских плаћања.
У централној банци верују да ће ово довести до конкуренције и снижења тарифа како би се привукли клијенти. Иначе, прошлог лета велики број банака је мењао и углавном повећавао накнаде, а неке су почеле да наплаћују и услуге које су раније биле бесплатне попут провере стања на рачуну.
У том тренутку, када је већ донет закон и чекало се да одредбе ступе на снагу, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић је истакла да „у тренутку када многе банке чекају да на снагу ступи закон који ће их обавезати да транспарентно дају и назив и цену свакој од услуга, да би упоредивост могла да грађанима омогући да се определе за најбоље и најјефтиније, за нас се отвара питање постојања картелског понашања у банкарском сектору“, рекла је гувернерка тада не желећи ни тада ни касније да прецизира на које банке и на какве договоре мисли, само додавши да то раде многе банке.
Kод неких услуга прави је шарениш у накнадама док су друге мање -више стандардизоване. Тако ниједна банка не наплаћује отварање текућег рачуна, али вођење рачуна се плаћа од 110 динара па до 300 динара месечно. Такође, издавања чекова неке банке уопште не наплаћују, у некима је пет динара по чеку, а у неким чак 50, мада је најчешћа тарифа 20 до 25 динара по чеку.
Можда су највеће разлике у каматама на дозвољени минус. Ефективна годишња каматна стопа на дозвољено прекорачење по рачуну креће се од 21- 22 одсто до чак 48,8 одсто.
С друге стране, трошкови подизања новца платним картицама са банкомата или са шалтера, у земљи или иностранству су стандардизовани и углавном је иста цена. У земљи подизање новца на банкоматима банке чија је картица је бесплатно, а на банкомату друге банке кошта два одсто од подигнуте суме. Уколико се подиже новац кредитном картицом на банкомату друге банке провизија је три одсто.
Номиналне каматне стопе на задужења по кредитним картицама су од 18,4 до 34 одсто годишње у динарима, а уколико су кредити по кредитним картицама у еврима, каматне стопе су доста ниже и износе око 12 одсто, мада само неколико банака даје такву могућност.
Олакшана промена банке
Новина је такође и то што ће грађани моћи много лакше и јефтиније да промене банку у којој имају текући рачун. Kлијенти који сматрају да могу јефтиније да прођу у другој банци, моћи ће да дају новој банци овлашћење чиме се иницира пренос рачуна. Уместо да грађани као до сада одлазе у прву банку да затворе рачун, па у другу да отворе уз све перипетије уколико су у пакету и кредити, трајни налози и друга задужења, банке ће то саме да заврше између себе.
Пише: М. Обрадовић, Данас.рс
