Ускоро ће пуних 10 година од избора 2012. када је Српска напредна странка дошла на власт. У предизборној кампањи обећали су свашта, а да је макар део тих “заклетви” испуњен живели би у друштву без корупције, увелико би истражили 24 спорне приватизације, а кривци би били иза решетака.
Да је СНС испунила оно што је обећала, у Србији не би било страначког запошљавања, страним компанијама не би давали субвенције и плаћали хиљаде евра за запошљавање наших радника, имали би мање посланика у Скупштини, али и мањи број министарстава, агенција, бироа… Власт би сарађивала са опозицијом и решила проблем Косова, а банкама би биле ограничене камате.
Да је реч само о бајци и причи за широке народне масе, види се деценију касније.
Иако важи уверење да су у Србији грађани кратког памћења, интернет се свега сећа.
Корупцијом против корупције
Једно од главних обећања Српске напредне странке и коалиције “Покренимо Србију” уочи избора 2012. године, било је да ће преиспитати све спорне приватизације.
“Тадашњи први потпредседник Владе Александар Вучић је на конференцији за медије објавио да су решене све спорне приватизације и да је у више предмета подигнута оптужница. Ипак, према подацима Центра за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) до половине 2019. окончано је 14 од 24 случаја спорних приватизација, а одговорност надлежних утврђена је у оштећењу само две фирме”, пише Истиномер.
Како Србија данас стоји по питању борбе против корупције говори то што је на светској листи Индекса перцепције корупције тренутно најлошије рангирана у последњих 10 година.
Представници СНС 2012. године обећали су и да ће уколико формирају Владу сести за исти сто са представницима опозиције и установити предлог за Косово, с којим ће се обратити грађанима.
Није се десило.
Од департизације до Миће
Департизација је, такође, била једно од главних обећања. Она је подразумевала да после избора јавна предузећа наводно више неће бити “партијски плен“, односно да ће се директори ових предузећа бирати на конкурсима. Добили смо ситуацију у којој су на челу готово свих јавних предузећа кадрови СНС, махом у вд стању.
Мањи број посланика, ал замало
“Представници СНС те 2012. Су истицали и да ће по доласку на власт, смањити број посланика у Скупштини Србије, али и број министарстава на 15, агенција, завода, бироа на мање од 50, као и да ће укинути функције државних секретара… Десерт година касније Србија и даље има 250 народних посланика колико је и тада имала, у Влади седи 21 министар са својим секретарима, док се се тешко може сазнати колики је број разних државних агенција”, наводи Истиномер.
Најсликовитији пример свакако је донедавни директор Електропривреде Србије Милорад Грчић, који је у вд стању управљао овим предузећем пет година, а поднео је оставку тек након хаварије изазване снегом. Грчић је, иначе, члан Српске напредне странке, а у јавности ће остати упамћен као власник печењаре у Обреновцу који је догурао до управљања ЕПС.
Српска напредна странка пре 10 година обећала је и наставак ЕУ интеграција и бржи пут ка Европи, реформу јавних редузећа, свеобухватну пореска реформа и сузбијање сиве економије, смањење незапослености, али и преиспитивање политике државних субвенција за страна улагања. Пракса да се компанијама из државног буџета даје по 10 хиљада евра за свако ново радно место јесте укинута 2013. године, али већ следеће године је враћена.
Пензионери и Вучићева грбача
Уредник Истиномера Синиша Дедеић каже да је велики број обећања која су са свих страна пљуштала у тој предизборној кампањи, а коалиција окупљена око СНС предњачила је у прилично смелом изношењу планова које ће остварити по доласку на власт.
Мишковић као уже до врха власти
Оличење кампање борбе против корупције био је случај који се водио против директора Делта Холдинга Мирослава Мишковића, који ни данас није разрешен.
„Делује да је хапшење бизнисмена који се у том тренутку чинио недодирљивим послужило Вучићу као уже којим је досегао оно за чиме је, чини се, одувек жудео – сам врх власти са што мање ограничења. Као што је и то хапшење послужило Вучићу као средство, али и као пример онима далеко мање моћним од Мишковића шта би могло да их снађе у случају да буду “некооперативни”, тако су и бројна обећања била само степенице које је актуелни председник прегазио и на које се на путу до циља није касније пуно освртао“, каже овим поводом Дедеић.
„Једно “чврсто” обећање Александар Вучић прекршио је и пре него што је изабрана нова Влада – да Ивица Дачић неће бити премијер, јер тако нешто “није ни озбиљно ни реално”. У тој кампањи говорио је да “план и програм који морају да остваре” јесте смањење броја посланика и министарстава, агенција, завода, бироа и савета и укидање функције државних секретара, “чиме ће се уштедети више од стотину милиона евра”, каже Дедеић.
Подсећа и да је преломни тренутак био обећање које је Вучић дао у самом финишу наредне предизборне кампање, 2014. године, када је пензионерима гарантовао да неће бити смањења пензија и да је “боље са наше грбаче да се скида све што може, а пензионерима нема шта да се узима“.
„Када је кршење тог кључног обећања убрзо након избора, остало не само некажњено, него је ускоро рејтинг тадашњег премијера наквасао, делује да је дошао до закључка да нема тог неиспуњеног обећања или неистине које медији под контролом власти не могу да претопе у велики успех”, наводи Дедеић и закључује:
„Докле год одговорност за јавно изговорену реч звучи као флоскула на коју функционери, али и многи учесници у политичком животу, само одмахну руком уз презрив осмех, а бирачи не схвате да имају моћ да свако непоштовање обећања, па чак и најмању лаж казне на изборима, дотле неће постојати обала за оне којима морал није баш неки разлог да пазе шта говоре.
