РИМ – У Италији се сутра одржавају парламентарни избори који би могли да донесу победу десничарске коалиције и прву жену на челу италијанске владе.
Међу главним кандидатима истичу се многа имена, од троструког премијера Силвија Берлусконија до опозиционе лидерке крајње деснице Ђорђе Мелони, која је по истраживањима јавног мњења у вођству, преноси Би-Би-Си.
Њена странка Браћа Италије, која је доживела метеорски раст популарности од избора 2018. када је освојила нешто више од четири одсто гласова, део је десничарског савеза која укључује још и партије: Лига, под вођством Матеа Салвинија, Форца Италија Силвија Берлусконија и још једног мањег коалиционог партнера.
Бивши премијер Берлускони, који је основао сопствену странку и назвао је „Форца Италиа” по навијању на фудбалским стадионима, са 86 година, колико ће напунити за који дан, и падом популарности странке последњих година, не жели да добије четврти мандат, већ се нада месту у Сенату.
Он је обећао да ће вршити умерени утицај на две веће странке у десничарском савезу, странке Браћа Италије Ђорђе Мелони и Салвинијеву Лигу.
Победа „Браће Италије” на изборима могла би да доведе до тога да Мелони постане прва жена премијер Италије.
Она би такође била први лидер крајње деснице на власти још од доласка Бенита Мусолинија на власт у Италији пре 100 година.
Њихов главни изборни ривал је бивши премијер Енрико Лета ,56-годишњи лидер Демократске партије, главне италијанске снаге левог центра.
Ванредни избори долазе након оставке премијера Марија Драгија у јулу, након што није успео да уједини расцепкану политичку коалицију, а аналитичари кажу да је још један разлог за раст популарности Мелони била њена одлука да не учествује у Драгијевој широкој коалицији.
Завршетком кампање у Италији доминирале су расправе око Европске уније и руског рата у Украјини, али гласаче највише брине повећање трошкова цена енергената, у тренутку када је одлазећа Драгијева влада националног јединства обећала 66 милијарди евра помоћи италијанским грађанима, наводи Би-Би-Си.
Политика који нуди Ђорђа Мелони је конзервативна, њена партија се противи геј браковима и промовише традиционалне породичне вредности.
Када је у питању Европа, странка „Браћа Италије” је одустала од противљења евру, али се залаже за реформу Европске уније како би је учинила мање бирократском и мање утицајном на унутрашњу политику.
Мелони тврди и да је странку ослободила фашистичких елемената, и да је италијанска десница „предала фашизам историји већ деценијама”.
Њен главни ривал, лидер левог центра Лета отпочео је свој предизборни скуп у петак у Риму уз звуке старе ратне антифашистичке песме „Бела ћао”.
Ели Шлајн, левичарка и бивша посланица у Европском парламенту, којој је Лета дао истакнуто место у кампањи, искористила је овај скуп да оспори непријатељство Мелонијеве према ономе што она назива „ЛГБТ лобијем”.
Још један од утицајнијих политичких актера је Покрет пет звездица, који предводи бивши премијер Ђузепе Конте, и који је у време последњег испитивања јавног мњења почетком септембра, достизао 14 одсто подршке.
Конте сматра да је Покрет пет звездица придобио више гласача пред крај изборне кампање.
“Прогласили су нас за мртве”, рекао је присталицама у Риму.
У коментарисању политике десничарског савеза који предводи Мелони, он је навео да је пред бирачима избор да подигну плате људима који зарађују четири евра на сат, или да повећају плате онима који узимају 10.000 евра месечно.
Преостале две странке за које се очекује да ће учествовати у формирању владе након избора су Лига крајње деснице Матеа Салвинија и Берлускони, а двојицу лидера веже и то што су последњих година имали блиске везе са руским председником Владимиром Путином.
Салвини провео је последње сате своје предизборне кампање оптужујући Европску комисију за мешање у изборну трку.
Он је назвао „срамном ароганцијом” изјаву председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен да Европа има „алат” да одговори ако Италија сутра одабере националистички курс као Мађарска и Пољска, наводи Би-Би-Си, а преноси Танјуг.