Деспот на води

Србија има деспота, али ће деспот „ускоро“ имати и свој град, и то не само онај на води који је већ у завршној фази (вода је доведена, два багера су на градилишту- један откопава други затрпава, нешто људи са шлемовима стоје на мртвој стражи крај камена темељца, као некад гардисти у Кући цвећа крај оног „камена“…), тако да је сасвим реална визија великог вође који, иначе, дневно доживи најмање три провиђења (чак и кад цеди пасту за зубе из тубе му се јаве гласови и наговесте шта би још ваљало учинити за Србију)- да Београд добије још један величанствени стамбено- пословни комплекс- „Деспотов град“!

– С обзиром да смо већ распродали све станове у „Београду на води“ и да ће се први станари уселити много пре рока, већ половином овог века, реално је било да одговоримо захтевима тржишта, а тржиште је рекло своје, лично сам чуо из тегле ајвара отварајући је: „Александре, братанче Божији, зидај нови град подно зидина Калемегдана! Зидај, сине, баш онакав какав је Стефан Лазаревић, син кнежев и симпатизер СНС још од погибије оца у Косовском боју, сазидао ономад“- усхићено је велики вођа цитирао пророчку зимницу, газећи темељима задужбине, који су још у зеленој, такозваној коровској фази, али већ сутра…

– Није Србија само Београд, али Београд јесте Србија и зато заслужује да обновимо оно што нам је млади кнежевић оставио, а притом не мислим на ону Јуду од Кнежевића што ме издала, већ на Стефана, и то не Миленковића већ Лазаревића, који опет нема везе с оним тајкуном, већ кнезом, али не певачем из Црне Горе, већ правим кнезом, баш као што сам и ја легитимни наследник две трећине Библије која говори о мени, што не тврдим ја већ неки твитераши који још од претходних избора подробно тумаче Свето писмои наилазе на запањујуће сличности…- уз благу дигресију, мада је свако скретање с теме једини пут којим Србија треба да иде, премијер се вратио граду који се после толико векова враћа њему!

– Не подижем ја “Вучићград”, овај, “Деспотов град” себе ради, нити ћу се за тих 200- 300 година појавити на свечаном отварању, већ желим да оставим Београду и Србији још нешто величанствено осим свог портрета, Бабића, Гашића, Вербића, Селаковића, Јоргованке, дугова, овај, још многоооо другова…- говори, а град као да већ ниче, и то не Фридрих, већ ниче под сваким замахом руке шпајиз визионара.

– Овде же бити четири куле, баш као у Стефаново време, али не стражаре већ окренуте евроинтеграцијама, као симболи чувара вредности којима тежимо; па стамбени објекти од 20 и више спратова, како је млади Лазаревић замишљао загледан у воду питајући се: “О, да ли ће неко некада имати снаге, воље и визије да подигне “Београд на води”, рецимо; те средњевековни тржни центри да пензионери и запослени имају где да потроше онолике новце кад им повећамо пензије и плате; небројено радних места за витезове које ћемо произвести у смедеревској железари, уз сарадњи с “мерцедесом” и осталим кооперантима, који већ у хиљадама стоје под бедемима и пред капијом коју ћемо подићи чим ископамо шанац и напунимо водом из канала Морава- Вардар- Егеј…- весело поздрављајући будуће купце станова у “Деспотовом граду”, који су се до пре само неколико дана премишљали да ли да вишак средстава уложе у смс гласове за Кристијана и Мају Николић, или да пазаре неку некретнину, али су се мудро одлучили за паметнију инвестицију- пре ће “Вучићград” неголи Маја Николић с “Фарме”…

Михаило Меденица, Два у један

фото: Зоран Илић