Детињство на хлебу и масти и живот 115.000 деце у Србији која живе у апсолутном сиромаштву

Прича о шестогодишњој Нишлијки Нађи Младеновић Билбији, која је потресла српску јавност, само је још једна драматична илустрација сиромаштва у којем одрастају малишани широм земље.

За Нађу се чуло захваљујући порталу Нишке вести, који је објавио да девојчица, болесна од астме, живи у уџерици у шуми у нишком насељу Виник са бабом Славицом и дедом Светомиром, мајком и оцем њеног оца, јер су је напустила оба родитеља.

Мајка је отишла кад је она имала пет и по месеци. Отац, који јој је формални старатељ, поново се оженио и живи у Краљеву.

Ових дана са својом баком је стигла у предшколско одељење ОШ „Мирослав Антић“. У блатњавим гуменим чизмицама. Са парчетом хлеба намазаним машћу.

То јој је, откад зна за себе, најчешћи оброк. Славица има пензију од 14.000, а Светомир прима социјалну помоћ од 8.000 динара. Славица има 70, а Светомир се ближи осамдесетој години.

С унуком живе у уџерици од блата, препуној влаге. Купатила немају. Купају се у кориту и користе пољски клозет.

Нађин живот се променио захваљујући племенитим људима – њеној васпитачици Милици Маринковић и директору ОШ „Мирослав Антић“ Милошу Станковићу.

– Када сам је видела у гуменим чизмицама по овом лепом времену запрепастила сам се, а још више када ми је њена бака казала да је за ужину понела маст и хлеб. Када ми је објаснила како живе, али поносно понудила новац за књиге, одмах сам обавестила директора. Нађа је добила бесплатне уџбенике и ужину, било је страшно дирљиво гледати је кад се загрцнула чоколадним млеком када га је први пут пробала. Обавестила сам родитеље, директора, колегинице и одмах су се укључили – наводи васпитачица Милица Маринковић.

Родитељи остале деце су се одмах организовали, одвезли пун гепек хране и гардеробе њеној кући. Она се расплакала јер никада није видела толико хране на гомили – прича Милица Маринковић.

Додаје да је Нађа интелигентна девојчица, талентована за цртање.

Славица Младеновић вели да су, чим се прочуло за њихову муку, почели да добијају помоћ.

– Фрижидер нам је први пут пун, али Нађа и даље најрадије једе маст и хлеб, јер на друго још не може да се привикне. Стигла јој је и гардеробица, први пут у животу обукла је хаљиницу коју су јој послали добри људи. Срце ми се цепа што се купамо у кориту, што Нађа спава на дасци, што кућу поправљам блатом да се сачувамо од зимских ветрова који ће ускоро. Душа ме боли што за њу не видим решење када ми више не будемо могли да се старамо о њој. Не бих волела да оде у дом за незбринуту децу, често размишљам о томе, па изађем у башту и сита се исплачем. Нађа ми види сузе и пита зашто плачем, а ја је лажем да ме боли глава – прича девојчицина бака док показује гомилу лекова које дете користи због астме.

Да би дошли до школе сваког дана иду кроз њиве, а онда прелазе ауто-пут:

– Гардеробу јој купујем на бувљаку, где могу да нађем ствари и за 50 или 100 динара.

Иако је одзив акцији коју је школа организовала премашио очекивања, јер стижу пакети хране и одеће, новац, ова мисија људи великог срца ће трјати док се Нађи не обезбеде пристојни услови за живот, односно кров над главом…

Плаши се летећих буба

– Највише ми сметају летеће бубе које искачу из пољског тоалета који нам је у купатилу. Бакица ме чува, спавам са њом и када није уморна, прича ми приче. Волела бих да имам „фрозен“ кревет, лепе јастучиће и једну фотељу за моју собицу и лепу кућицу за мене, бакицу и декицу – набраја шестогодишњакиња која живи у кући у којој је цео један зид од најлона.

Брзо се социјализовала

Директор школе Милош Станковић истиче да се Нађин живот не може речима описати:

– Невероватно је да у ово време неко дете тако живи. Међутим, врло брзо се социјализовала, јер су је деца одлично прихватила. Морам да признам да сам био изненађен одзивом на наш апел да јој се помогне, укључио се и Ђачки парламент и родитељи и људи изван колектива. Драго ми је што је и она почела да схвата да постоји и нешто боље од оног како је она живела.

Интервентна помоћ

Скромни, како васпитавају и унуку, бака и дека нису тражили помоћ, па се о условима у којима живе сазнало тек када је Нађа кренула у предшколско.

– Сада је успостављен контак са Славицом Младеновић. Изражена је потреба за интервентном помоћи која ће обезбедити средства за адапацију куће – навела је Лидија Станковић из Центра за социјални рад „Свети Сава“ у Нишу.

УНИЦЕФ: 115.000 у тешкој беди

У Србији 115.000 деце живи у апсолутном сиромаштву, док је додатних 30,2 одсто у ризику да падне испод линије сиромаштва. Само 50 одсто деце у Србији похађа предшколско образовање, а када су у питању најсиромашнија деца тај проценат је само девет одсто, односно шест процената када су у питању деца из ромских насеља.

У УНИЦЕФ-у су указали да је Србија, и поред промене ставова према деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, и даље земља у којој су ова, а посебно деца са комплексним или тешким обликом сметњи у развоју и даље искључена.

Подаци показују и да се готово 60 одсто девојчица из ромских насеља уда пре 18. године живота, да само једна петина ромске деце похађа средњу школу.

Чак 32 одсто младих можда неће моћи да се запосли. Србија је по параметрима прекинутог детињства на високом 41. месту од 170 земаља, а анализе су показале да многа деца прекидају чак и обавезно школовање, да су неки изложени тешком физичком раду и насиљу.

Вестионлине