Србија

Девет година од погрома Срба са КиМ

На данашњи дан навршава се 9 година од мартовског погрома, у ком је од 17. до 19. марта 2004. са КиМ протерано више од 4000 Срба и уништен велики број црквених објеката.

Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију ће годишњицу обележити под слоганом “Злочин без казне”, а програм почиње литургијом и поменом настрадалима у погрому.

Програм ће бити настављен академијом “Злочин без казне. Песмом против звери” и изложбом фотографија у Косовској Митровици.

Српска православна црква ће годишњицу погрома у недељу обележити изложбом “Да се не заборави”, у оквиру које ће у Светосавском дому на Врачару бити изложене копије фресака српске владарске лозе Немањића. У Новом Саду је у суботу одржана духовна академија.

И девет година после мартовског насиља на Косову Србија наставља да упозорава међународну заједницу на стално присутну угроженост тамошњег српског становништва и перманентну кампању затрашивања коју спроводе косовски Албанци.

Страдало 19 људи, порушено скоро 100 црквених зграда

У таласу насиља на Косову и Метохији од 17. до 19. марта 2004. године убијено је 19 особа, од којих осам Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с међународним снагама безбедности.

Као нестали још се воде двоје грађана српске националности. На Косову су у три дана насиља повређене 954 особе, међу њима 143 српске националности и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи Србе и њихову имовину.

“Етнички је очишћено” шест градова и девет села, порушено је, запаљено или тешко оштећено 935 српских кућа и десет друштвених објеката. Уништена су и 72 возила УН-а. Хронологију догађаја можете погледати овде.

У погрому је уништено или до темеља спаљено 39 храмова СПЦ, међу којима 18 споменика културе, попут храма Богородице Љевишке у Призрену.

[quote]

Протерани и даље интерно расељени

После погрома над Србима, ухапшено је 270 Албанаца, 143 особе су осуђене, већина на новчане казне, а 67 њих осуђено је на затвор, али не и главни актери из политичких структура и редова некадашње ОВК. Терор албанских екстремиста осудили су потом Савет безбедности УН, као и ЕУ, а Парламентарна скупштина Савета Европе је 29. априла 2004. донела резолуцију. Ни девет година после протеривања, већина жртава мартовског погрома над Србима није се вратила у своје домове, бројни се и даље налазе у колективним центрима, контејнерским насељима или туђим кућама у статусу интерно расељених.

[/quote]

 

 

У Призрену, није остало ниједно српско обележје које није рушено, паљено и скрнављено. Систематично уништавање Богородице Љевишке трајало је сатима, а палитељи, у ово културно добро са Унескове листе, доносе старе аутомобилске гуме, како би ватра брже прогутала нека од најлепших сликарских дела прве половине 14. века, пише Политика.

Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда је био близу 100. Списак порушених манастира, објављен тада на нашем сајту, можете погледати овде.

У српским црквама на Косову и Метохији током мартовског погрома нестало је, уништено или оштећено непроцењиво културно наслеђе, хиљаде икона, фресака, других црквених реликвија, старих и ретких књига, документа…

Међународни тужиоци и судије на Косову процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа осудили на затворске казне од 21 месеца до 16 година. Повод или изговор за погром била је кампања медија на албанском у којој су локални Срби оптужени да су псима натерали преко реке Ибар групу дечака Албанаца из села Чабар код Зубин Потока од којих се један утопио у реци.

Истрага УНМИК полиције утврдила је да су оптужбе биле лажне, а портпарол међународне полиције Нериџ Синг изјавио је тада да су ”преживели дечаци после трагедије били под јаким притиском албанских новинара и политичара да оптуже Србе из суседног села”.
Косметски Албанци су најпре започели протесте у јужном делу Митровице, да би у сумрак кренули у оружани напад на Србе у северном делу града, што су настојали да обуздају припадници Кфора.

Представници међународне заједнице оценили су тада да је “етнички мотивисано насиље” над Србима на КиМ “планирано и добро оркестрирано”, али се испоставило да више од 20.000 припадника међународних снага испрва нису адекватно реаговали да би га спречили.

 

Вестионлине, агенције

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!