АНТИПАТИЈА Владимира Путина према Хилари Клинтон (Hillary Clinton) добро је позната. Међутим, изгледа да председник Русије не верује ни Доналду Трампу.
Јер, Централна банка Русије је у фебруару повећала резерве злата за нових 9,3 тоне. Сада су те руске резерве премашиле 1.650 тона и веће су него икад од времена краха Совјетског Савеза.
Ово наводи на само један закључак. Кремљ жели да сломи економску доминацију Америке и Европе.
За разлику од долара или евра, злато је валута без државе. Над њим ни једна влада нема право гласа и зато тај племенити метал користе ауторитарни владари.
Многи експерти су већ отворили питање: хоће ли Путин и после победе Трампа наставити да смањује своју економску зависност од Америке. Последњи подаци сведоче – да хоће.
Јер, Путин је од новембра 2016-те резерве злата Русије повећао за 72 тоне.
Политички саветник и аутор више књига Џејмс Рикардс (James Rickards) тим поводом наглашава:
„Путин купује злато зато што рачуна да ће у дугорочнијој перспективи поверење у долара опадати или да ће долар бити коришћен као оружје против његове земље. Зато је улагање у злато идеална заштита од тога. Код Путина нема емоција. Он – у свом односу према Трампу и долару – води рачуна о својим и интересима своје земље“.
Кремљ свих последњих 15 година тихо, али срачунато повећава своје резерве злата. Тај програм је стартовао још у време владавине Џорџа Буша-млађег, а све се наставило за Обамине ере.
Иако је сада у Белој кући Трамп, нема знакова да ће Кремљ престати да купује злато. Од тога га није одвратила ни ситуација са рубљом и ценом нафте.
На куповину злата није утицала ни украјинска криза. Чак су куповине у једном моменту биле нагло повећане. Не ради се о о идеологији већ о стратешком плану. На овај закључак наводи и чињеница да је Москва, паралелно са гомилањем злата, знатно смањила своје резерве у америчким државним обвезницама. Од 2014, Путин се ослободио тих папира у вредности 60 милијарди долара.
Сада Русија у америчким обвезницама држи само 86 милијарди долара, а то је – 100 милијарди мање него у најбољим временима.
Москва више није ни међу десет највећих кредитора Америке. Тренутно, чак Ирска, Швајцарска или Бразил дају САД више новца него Русија. А у турбулентним временима је слаб онај ко даје кредите, а не онај ко их узима.
Злато је за Путина својеврсна полиса осигурања. Тај метал се котира у целом свету, а његова количина се не може бесконачно повећавати.
Државе које купују злато с једне стране губе део властите гипкости са златним полугама. На њих не иде ни камата. Али, злато штити од узлета и падова на валутним тржиштима.
Куповина злата показује до какве владавине је стало Путину. Због чега би она ко верује у мир и детант повећавао резетве кризне валуте?
Међутим, и неке друге земље су изгубиле поверење у долар и политику САД и траже своју независност у злату.
Кина је такође значајно смањила свој сток америчких државних обвезница и повећала резерве злата.
Пекинг са своје 1.842 тоне злата држи шесто место у свету по резервама тог племенитог метала. А део тог злата је купио продајом америчких обвезница.
Од 2014. до данас се Комунистичка партија Кине ослободила се од US Treasuries у вредности 300 милијарди долара, а купила 775 тона злата.
Русија и Кина заједно располажу са 3.500 тона злата – што је 1.500 тона више него што су имале 2013. године.
Заједно су се ратосиљале америчких обвезница у вредности 400 милијарди долара.
Са финансијске тачке гледишта, то представља померање пола власти од Америке према истоку.
Чак је и бивши шеф америчког Система федералних резерви Алан Гринспен (Alan Greenspan) недавно признао да је у току „моћно померање“ у односима међу великим државама.
У интервјуу магазину Goldinvestor, рекао је: „Злато је ултимативна политичка полиса осигурања“.
Пише: Холгер ЦШЕПИЦ (Holger Zschäpitz), Die Welt
Факти