Дијаспора бесна због обарања курса у Србији: Докад да нас шишају?!

Вештачко надувавање вредности динара, односно волшебни пад евра, ружна је “добродошлица” којом отаџбина сваког лета дочекује грађане Србије из дијаспоре. Земљаке из расејања вређа што потцењују њихову интелигенцију и питају се: “Докад ћемо бити овце за шишање?”

– Сваке године евро девалвира у корист државе, чим прођу одмори, већ је другачије. На тај начин се пљачкају људи из дијаспоре. Кад 1.000 или 100.000 људи замени евре у динаре – ту је профит државе! Да долази 100 људи, они то не би радили, али долази много људи и то се накупи. Тиме се плаћа социјални мир у држави, а то се узима од дијаспоре, којој држава никад ништа није узвратила.

Наш саговорник сматра да дијаспора ту не може ништа да уради:

– Једина контрамера би била да не идемо у Србију на одмор, што не би било добро ни за народ, ни за матицу. Много људи се већ окреће и иде у друге земље на одмор, не само из тог разлога, већ и зато што им сметају понашање на граници, услуге… Иду тамо где ће их угостити као праве госте. Неће више да остављају паре, а да не буду угошћени, а морају да причају да им је било лепо. Посебно млади то више неће.

Милан Петковић, припадник млађе генерације дијаспоре у Берлину, каже да о овој теми досад није много размишљао.

– Имам пријатеља који држи мењачницу у Србији и који трља руке уочи годишњих одмора, јер онда има већу зараду и због промета и због тога што је динар јачи.

Све то, међутим, не мења ништа у плановима његове породице да иду у Србију.

– Везани смо распустима и тада сви углавном путују доле. Да немамо малу децу, вероватно бисмо избегавали те термине, јер сваки удар на буџет не делује стимулативно.

По његовом мишљењу, дијаспора би требало да се организује и реагује на овакве појаве.
Од 1974. Даринка Вукосавић у Паризу гради своју свакодневицу, поштеним радом стигла је до пензије, у матицу иде често, а летња вест о јачању динара није је нимало изненадила:

– Стижу туристи у Србију па нас све стављају у исти лонац. Они мисле да смо сви ми на Западу милионери, а истина је да су наши овдашњи трошкови незамисливо високи, Запад ништа не пропушта и не опрашта. Ја, као пензионер, плаћам порез за кућу и тамо и овде, све ми је дупло, и да ми није три ћерке, не знам како бих могла да измирим све обавезе. Новац који ми доносимо у отаџбину тешком муком уштедимо, а у Србији нам га, и због тог вештачког курса, убрзано извуку. Увек се осећамо мало превареним.

Иако у француској престоници живи 54 године, позната активисткиња у српским клубовима, Летица Живковић, родом из Кумодража, најмање једном годишње иде у домовину, у Београд и Ниш. Што се тиче напумпаног динара, каже:

– То је стандардна режија за нас дијаспорце. Знају у матици да не жалимо да потрошимо новац на своје, па су изумели да нам одмах на старту, већ приликом мењања евра, узму добар део. Пошто смо се ми и припремили да потрошимо те паре, понекад ни не приметимо колике нам ударају “таксе”. Имам утисак да нам гледају у новчаник док не дамо и последњи новчић. Некоректно јесте, навикли смо и на то, против тога се не можемо борити, а љубав према матици нам не може ништа избрисати.

Милинко Ахметовић-Бегановић из Беча каже да је у питању тактика државе:

– Код мене у селу Јошева код Лознице најбољи пазар имају продавнице сад преко лета – зато што су наши из иностранства дошли, а има нас много. У Србији је све веома скупо, плате мале – цене као у Бечу.

Његов суграђанин Срђан Стокић исто мисли:

– Као и увек, дијаспора финансира матицу, и то не само кроз наше дознаке породицама, порезе које плаћамо на имања, већ и кроз пљачку преко јачања курса динара пред долазак на одмор дијаспоре.

Б. Божин – Вести