Према подацима Народне банке Србије, дознаке дијаспоре у прва три месеца ове године износиле су 683 милиона евра, што је за 10,7 одсто више него у истом периоду прошле године.
Наши људи из белог света шаљу у отаџбину више пара него што Србија успева да привуче страних инвестиција. Девизне пошиљке су редован извор прихода рођака из завичаја који на тај начин попуњавају кућни буџет.
– Од почетка 2001. године у нашу земљу слила се огромна количина девиза, а пошиљке наших рођака из белог света биле су најредовније – каже проф др Млађен Ковачевић, редовни члан Академије економских наука.
Издашно и у БиХ
Током прошле године дијаспора је у БиХ послала 2,51 милијарду марака (1,25 милијарди евра). То је за 85,25 милиона евра више у односу на 2016. годину, односно за 7,2 одсто.
Највише из Немачке
Највише дознака стигло је из Немачке, Аустрије, Швајцарске и Француске. Према истраживањима, чак 23 одсто становника наше земље има бар једног члана породице у иностранству, а око 11 одсто анкетираних становника Србије изјавило је да повремено прима новац од рођака. Посредно или директно чак око 800.000 житеља наше земље прима помоћ од родбине.
Подаци Светске банке казују да је у првој деценији овог века у Србију стигло 43 милијарде долара и да дознаке чине 13,7 одсто бруто домаћег производа. По тој рачуници, у Србију стиже два и по пута више дознака него инвестиција.
Део новца који региструје Народна банка Србије шаље се преко банака. Међутим, постоји и онај нерегистровани износ који стиже аутобусима или га дијаспорци сами доносе у отаџбину. Нико не зна тачно о коликом износу је реч, али је чињеница да наши земљаци хлебом хране своје најмилије на родној груди.
За храну и огрев
Наиме, људи који примају дознаке истраживачима најчешће тврде да већину добијеног новца троше на основне потребе као што су храна, одећа, обућа и плаћање рачуна. Међутим, од новца из дијаспорских коверти људи у Србији купују и огрев, плаћају лечење, медицинску негу, школују децу…
То је велика разлика у односу на нека прошла времена када се новцем из белог света много градило. Људи су зидали куће и викендице, ангажовали зидаре, куповали домаћи грађевински материјал, плацеве, земљу и на тај начин правили обрт.
Економисту Мирослава Прокопијевића не чуди што су дознаке издашније од инвестиција. Према његовим речима, пословна клима у Србији врло је лоша и стога инвестиције изостају.
– Дијаспора шаље новац родбини и људи од тога преживљавају. То је једна врста социјалне помоћи за наше грађане који захваљујући дарежљивости родбине добијају преко потребну новчану ињекцију – каже Прокопијевић.
Исељеника све више
Сваке године све више људи из Србије оде на рад у иностранство у потрази за бољим животом, а 2017. срећу је потражило њих чак 70.000.
– То је један од разлога повећања дознака јер у отаџбини остављају незбринуте родитеље и рођаке којима шаљу новац – каже Ковачевић.
Н. С. Прерадовић – Вести
