Према прелиминарним подацима Народне банке Србије, у нашу земљу је из иностранства прошле године стигло 2,86 милијарди евра или за готово десет одсто више у односу на 2014. годину. С обзиром на то да су дознаке традиционално релативно стабилан извор финансирања, највише новца је дошло из Немачке (23,6 одсто), Швајцарске (15,1 одсто), Француске (9,4 одсто) и Аустрије (8,6 одсто). Док су како кажу, економисти, доскора родитељи-гастарбајтери углавном помагали децу у Србији, сада се ситуација мења и све више младих одлази да ради ван земље, а девизе шаљу најближој фамилији.

Према проценама НБС, регистроване дознаке које су достављене путем банака и брзог трансфера новца су у 2015. чиниле 54,5 одсто, а у 2014. 57,1 одсто укупних дознака. Из Немачке је дошло 629 милиона евра, Швајцарске 380 милиона евра, Француске 225 милиона евра, Аустрије 234 милиона евра…

Помоћ из дијаспоре добија око 800.000 људи у Србији, показују подаци Владине канцеларије за дијаспору и Светске банке. Према подацима, у току 2015. године регистрован је прилив дознака из 199 земаља. Међу удаљенијим земљама са значајнијим приливима издвајају се САД са 123 милиона евра, Русија са 127 милиона евра, Аустралија 104 милиона евра и Канадаса 102 милиона евра. Међу 155 рангираних земаља, Србија је на петом месту по висини дознака по становнику.

Подаци Светске банке показују да бар једног члана породице у иностранству има 23 одсто становника наше земље, а 11 одсто је анкетарима једног истраживања изјавило да има повремене или редовне приходе. Од почетка 2001. до данас дознаке наших људи по правилу су најредовније и најобилније у односу на све друге донације и приливе новца. За последњих 15 година, у просеку смо трошили за петину више него што смо зарађивали захваљујући и тим дознакама.

„Само по основу такозваних текућих трансфера, у којима доминирају дознаке, од 2001. до краја 2012. у нето износу стигло је више од 34 милијарде евра“, каже Ковачевић.

„Поређења ради, на име страних директних и портфолио инвестиција у том периоду инкасирали смо знатно мање – око 19,5 милијарди евра.“

Од почетка светске економске кризе 2008. године, у порасту је број људи који одлазе из Србије. Према најновијој публикацији ОЕЦД посвећеној миграцијама, у 34 државе-чланице ове организације 2012. године је отишло 39.000 наших грађана. То је за 12.000 више него 2008. године. Србија се пре три године нашла на 37. месту у свету међу 50 земаља са најбројнијом емиграцијом. У односу на укупан број сопственог становништва, Србија је била на деветом месту са 5.354 емигранта на милион становника.

Стиже из Турске

Занимљиво је да су гастарбајтери из Турске у последње две године просечно слали 250 милиона евра и да су својим новчаним пошиљкама претекли гастарбајтере који, на пример, раде у Француској и Италији.

С. Моравчевић, Новости