Према подацима Народне банке Србије, по основу новчаних дознака у првих 10 месеци 2017. године у нашу земљу је стигло 2,4 милијарде евра, што је за 7,5 одсто више у односу на исти период 2016. године.

Централна банка ће већ средином фебруара имати податке за целу 2017. годину, али ако се прати темпо пристиглих дознака комплетна сума за прошлу годину могла би да буде целих 2,8 милијарди евра.

Ту су осим пошиљки урачунате и пензије и инвалидска примања наших људи који своју старост проводе у отаџбини.

Кад се ова цифра упореди са износом директних страних инвестиција, којих је у првих 11 месеци било у вредности од 2,12 милијарди евра, види се да су наши рођаци из белог света поново најбољи инвеститори.

Један од најбољих познавалаца српске дијаспоре Владимир Гречић у изјави за “Вести” истиче да наши људи у иностранству не спадају међу најбогатије, али да не заборављају родну груду и да то неће чинити ни убудуће.

– Ма где били, наши људи шаљу новац својима, чак и у кризним годинама помажу своје сиромашне рођаке у завичају. Дознаке се повећавају, јер расте број наших који одлазе у бели свет, али расте и број пензионера – рекао је Гречић.

Нико као дијаспора

Гречић сматра да ће новац од дознака у будућности играти све значајнију улогу.
– Иако се често приговара да новац из дознака заврши у потрошњи а не инвестирању, истина је да људи од тог новца живе и да се школују. С друге стране величају стране инвеститоре, који и поред великих субвенција не могу у приливу да парирају нашим људима – каже Гречић.

Тренд одласка ће се наставити, тако да би се дознаке већ за пет година могле знатно увећати. С друге стране, наш саговорник процењује да ће то довести до тога да Србија остане без образованих људи, а самим тим и с мањим шансама за напредак.

Део новца, који региструје Народна банка Србије, шаље се преко банака, али постоји и онај нерегистровани, који стиже аутобусима или их сами наши држављани из дијаспоре доносе у отаџбину. О којој суми је реч нико не зна тачно, али је чињеница да наши земљаци хлебом хране своје најмилије у родној груди.

Истраживач Фонда за развој економске науке Марко Владисављевић у једном ранијем истраживању оценио је да дознаке из иностранства штите од још већег сиромаштва.

– Људи који примају дознаке у разговору с истраживачима најчешће тврде да већину добијеног новца троше на основне потребе као што је храна, одећа, обућа и плаћање рачуна – објаснио је Владисављевић.

Мирослав Прокопијевић, економиста, сматра да је пословна клима у нашој земљи врло лоша и да дознаке представљају спас за велики број грађана.

– Дијаспора шаље новац родбини и људи од тога преживљавају. То је једна врста социјалне помоћи за наше грађане коју захваљујући дарежљивости родбине добијају новчану инфузију – сматра Прокопијевић.

Сваком по 400 евра

Србија је у просеку од 2010. године па досад годишње примала по 2,75 милијарди евра. Према незваничним подацима око 800.000 грађана наше земље добија пошиљке са девизама, што кад се подели укупна сума проистиче да је свако добио 3.500 евра или око 400 евра по глави становника. По истраживањима, чак 23 одсто становника наше државе има бар једног члана породице у иностранству.

Од коверти из дијаспоре људи у Србији купују храну и огрев, плаћају лечење, медицинску негу, школују децу… Раније се од новца из белог света много градило. Људи су градили куће, викендице, ангажовали зидаре, куповали домаћи грађевински материјал, плацеве, земљу и на тај начин правили обрт.

Највише новца у Србију пристиже из Немачке, Швајцарске, Аустрије и Француске.
Вестионлине