Дијаспора значајно смањила слање новца у Србију

„Драги наши”, односно они који раде у иностранству, у години пандемије су својим породицама послали за петину мање пара. Октобарски извештај Светске банке указује на тенденцију наглог пада прилива девизних дознака у Србију за 20 одсто у 2020. години, потврђује за наш лист Владимир Гречић, професор Економског факултета у Београду у пензији који се годинама бави проблематиком прилива дознака од наше дијаспоре.

„Пандемија ковида 19 је, без сумње, имала негативан утицај на све токове трансакција, па и на девизне дознаке миграната и исељеника наше земље”, каже он. С обзиром на то да је у српска дијаспора послала у матичну државу више од 4,2 милијарде долара у 2019. години, за прошлу годину могла се очекивати „пошиљка” вредна више од 3,3 милијарде долара. У години пре короне прилив девизних дознака миграната у матичну државу био је мањи за 4,7 од прилива у 2018. години, а као један од разлога за мањи прилив навођено је и то што су одлазиле целе породице па нису имале коме да шаљу паре.

Стручњаци Светске банке у октобарском извештају предвиђају да ће код земаља са ниским и средњим приходима, количина новца коју радници мигранти шаљу у земље порекла бити мања до краја 2021. за око 14 одсто.

„Наравно, тај пад ће грађане неких земаља прималаца девизних дознака погађати више, а неке мање, све у зависности од односа дознака према БДП-у. Међу најважнијим факторима који доводе до пада дознака су слаб економски раст и ниво запослености у земљама домаћинима миграната, високе цене нафте, слабљење вредности валута земаља које шаљу дознаке у односу на амерички долар”, каже Гречић.

Смањењем ће у 2020. и 2021. години бити погођени сви региони, а најоштрији пад очекује се у Европи и централној Азији (за 16 и осам одсто), затим у источној Азији и на Тихом океану (11 и четири одсто), на Блиском истоку и у Северној Африци по осам одсто, у субсахарској Африци (девет и шест одсто), Јужној Азији (четири и 11 одсто) и у Латинској Америци и на Карибима (0,2 и осам одсто).

„У овој пандемији, негативни ефекат смањивања извора дознака захтева целовит одговор не само због сиромашних земаља, већ и богатих. Пре свега, глобална заједница мора препознати корист задржавања миграната тамо где јесу, у земљама домаћинима, што је више могуће. Задржавање миграната помаже земљама домаћинима да одрже и поново покрену основне полуге услуга у својим економијама и омогуће да дознаке у земље прималаца наставе да теку, чак и ако су на знатно смањеном нивоу. Друго, земље донатори и међународне финансијске институције такође морају да се укључе да помогну земљама порекла миграната не само да се боре против пандемије, већ и да ублаже шок губитком ових токова приватног дохотка, баш када је овим земљама са ниским приходима и крхким економијама најпотребнија помоћ”, сматра Гречић.

Према последњим подацима НБС укупан прилив по основу дознака (личних трансфера) у периоду јануар–октобар 2020. износио је 2,508 милијарди евра, што је за 424,6 милиона евра (14,5 одсто) мање у односу на исти период претходне године. Прерачунато према актуелном курсу долар–евро оних 3,3 милијарди долара о којима говори Светска банка је око 2,7 милијарди евра тако да су подаци мање-више слични.

Иначе, НБС користи методологију платног биланса ММФ-а према којој су дознаке обухваћене кроз ставку која се назива лични трансфери, а обухвата: дознаке радника, пензије и друга социјална примања, као и помоћ и поклоне из иностранства, упућене физичким лицима резидентима Србије

„Мањи прилив дознака је последица пандемије вируса корона и њеног неповољног утицаја на економска кретања у земљама у којима доминантно ради наша дијаспора. Приливи дознака нижи су не само у Србији, већ и на глобалном нивоу. Утицај пандемије на кретања дознака је двојак. Пре свега, пад БДП-а у земљама из којих се шаљу дознаке утиче на смањење расположивих средстава које људи могу да издвоје и да пошаљу у матичне земље. Додатно, и саме мере ограничавања кретања у циљу сузбијања ширења вируса, отежавају пренос дела дознака који се не обавља путем званичних канала, то јест дознака које дијаспора доноси у готовини”, кажу у НБС.

Трошак слања

База података Светске банке о ценама дознака показује да је глобални просечни трошак слања 200 долара износио 6,8 одсто од вредности дознаке у трећем кварталу 2020. и углавном је непромењен од првог квартала 2019. године.

То је више него двоструко од циља одрживог развоја 2030. који предвиђа три процента.

Политика.рс