Диктаторова судбина: Вучићев страх од независног тужилаштва и судова

Већ седам година Србија се налази у Вучићевој лудачкој кошуљи и хода заједно са овим тешким душевним болесником, по живом песку. Сваки дан који овај шизоидни тиранин проведе дуже на власти, укопаће ову државу и њене грађане дубље него сви српски злотвори, од Турака до Милошевића.

Такозваној међународној заједници се очито не жури, али стратегија Вучићевог политичког смакнућа је већ активирана. Наиме, Вучић је у обавези да до 1. септембра смени Републичког јавног тужиоца Загорку Доловац, председника Апелационог суда, Душка Миленковића, Специјалног тужиоца за организовани криминал Младена Ненадића, Вишег тужиоца Београду, Наташу Кривокапић, директора полиције, Владимира Ребића, начелника СБПОК-а…Укратко, диктатор мора да одсече грану на којој седе и он и читав његов криминални картел. Примениће се искуства других у борби против корупције.

Тако, на пример, и неславна репутација Румуније као једне од најкорумпирањих земаља ЕУ полако се мења. “Кривац” за то је Лаура Ковеси и Национални антикорупцијски директорат (ДНА) захваљујући којима је пред суд изведено на хиљаде корумпираних званичника, од локалних политичара, преко судија, па до премијера. Лаура Ковеси, својевремено најмлађи државни тужилац и прва жена на челу ДНА, каже да је за Румуне корупција дуго била начин живота. Због високог степена корупције, Румунији и Бугарској Брисел је 2007. наметнуо механизам за праћење реформе правосуђа, а прошле године објављено је да Румунија губи 15 одсто БДП-а годишње због овог распрострањеног проблема. Ковеси ту слику жели да промени, инсистирајући да закон мора да буде исти за све.

Директорат који води, основан је 2003. године, али тек од 2013. године, када га је преузела, почеле су истраге “крупних риба”. Резултати су импресивни – у просеку годишње више од 1.200 званичника је под истрагом, 92 одсто процесуираних су и осуђени, а ДНА, према истраживањима, ужива дупло више поверења грађана него владу. Она има јединицу од 200 полицајаца, који раде за њу и само су њој одговорни.

За Србију је то још не замисливо.

Да је лудило Александра Вучића отишло предалеко, сведочи и призор испред зграде Клиничког центра Србије (КЦС), 17. августа ове, 2018. године, где је овај озбиљан пацијент дао себи одушка изјавом: “…Ово је велики дан за Србију, дан за који сте живели, радили, борили се! После 12 година припрема и планирања, коначно почињу грађевински радови који не смеју да касне ниједан дан и биће готови кад Србија буде бирала новог председника, па ће он моћи на одласку да се похвали да је то било урађено за његовог мандата!”

Вучић сигурно зна, а знају и грађани Србије, да је зграда Клиничког центра саграђена пре више од тридесет година (осамдесетих година прошлог века), али усељена само до трећег спрата и у то време приведена својој намени. Разлог зашто није могло даље и више, било је клизиште које је угрозило и зграду КЦС и суседну зграду Гинеколошко – акушерске клинике (ГАК), а све то заједно, постало је опасност по читав брег изнад ауто – пута Београд – Ниш који је, да су тада радови настављени, могао да се обруши на ову саобраћајницу.

Ипак, Вучић је 17. августа 2018. године, заједно са својим “Мефистом” – министром здравља Златибором Лончаром, кога су криминалци такозваног земунског клана, назвали “доктор смрт” (ко је код њега деведесетих година доведен у Ургентни центар, ишао је директно на гробље!), “свечано” отворио почетак радова на изградњи наводно новог Клиничког центра Србије. И Вучић и Лончар су се ту појавили како би бацили прашину у очи грађанима, а коначан циљ м је да наставе са застрашујућом пљачком државе и грађана, овај пут преко лажне инвестиције за коју имају само макету, тешку 115 милиона евра.

У протеклих две деценије, посебно деведесетих, опљачкано је тачно 437 милиона евра за нову зграду Клиничког центра и у томе су учествовале гарнитуре СПС-ЈУЛ-ДС-СНС (а, “очешала” се и бивша Вучићева странка, СРС). Многи ондашњи “високи функционери” који су се обогатили од ове пљачке, и данас су на “високим” државним позицијама, али сада Вучић коло води! Он планира нових пола милијарде евра пљачке на “пројекту” за који се унапред зна да неће бити завршен!

Али, то је само један у низу сличних преко којих његов картел остварује криминалну добит. О томе сведочи и редовни годишњи извештај амабасаде Швајцарске о стању у Србији који је, 28. маја ове године, послала свом Министарству спољних послова, ОЕБС-у и другим европским институцијама (видети текст Опљачкане милијарде улажу преко пореских рајева на страни 6. у овом броју магазина Таблоид), где си види како Вучић и његов картел улажу опљачкани новац улажу у пореске рајеве који касније “инвестирају” у Србији.

Мада је диктатор суочен са одласком са власти, и он и његова криминална клика све чине како би овакав систем отимачине што дуже опстао. Тако је 16. августа ове године, министар финансија Синиша Мали, смислио начин како да “легализује” изношење новца из Србије, па је себи позвао министра финансија Суринама (сада констутивни део Холандије, а некадашња холандска колонија), па му је понудио и “рабат” за “робноновчане услуге”. Већ поменути извештај амбасаде Швајцарске у Србији, говори управо о томе, да је Холандија, појединачно највећи “инвеститор” у Србији, мада није дала ниједан евро за те непостојеће “инвестиције”. Вучић, Мали и њихова дружина, баве се озбиљним прањем новца преко такозваних “оф шор” зона.

Ту се поставља питање: како је могуће да све озбиљне светске обавештајне службе које се баве истрагом тржишта наркотика, оружја и сличне “робе”, знају да је Вучићев картел опљачкао преко 50 милијарди евра, а да га у томе нико од њих није спречио? Ипак, све говори да тај рачун тек долази на наплату. Нова администрација САД, имала је и још увек има озбиљног противника, у сред Конгреса, а то су старе, хладноратовске мафије које су подржавале овакве рушилачке режиме какав је Вучићев. Но, и томе је дошао крај. Ревизија односа према оваквим сатрапима, биће такође разарајућа.

На другом фронту, кад је косовско-метохијски проблем у питању, Вучић је, заједно са некажњенм ратним злочинцем, Хашимом Тачијем, озбиљно намерио да призна још једну албанску државу, па су отишли толико далеко да су спремни да сукобе српски и албански народ још једном, ако треба. Познати приштински филозоф, београдски ђак, Шкељзен Малићи, у свом последњем аналитичком тексту на ову тему, потврдио је да су и Тачи и Вучић спремни на неку врсту “малог рата”, ограниченог сукоба, након кога би извршили “разграничење”.

Половином августа ове године, косовски специјални тужилац Ељез Бљакај поднео је оставку на ту функцију због претњи, због озбиљних претњама током истраге око манипулација са листама ветерана бивше Ослободилачке војске Косова (ОВК). Прећено је Бљакајевој деци због чега су их обезбеђивали припадници полиције, док он за себе није тражио заштиту. Директан удар на Бљакаја извршио је врх бивше ОВК, све Вучићеви “саговорници”, Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, којима је оптужница за ратне злочине већ одавно написана. Бљакај се усудио да спречи “брисање” имена водећи злочинаца ОВК, који би на суђењу можда проговорили истину о Тачију и Харадинају.

Ништа од овога није сметало Вучићу да успостави “дијалог” који ће, наводно, донети добро и српском и албанском народу на Косову и Метохији. Иначе ћутљив амерички амбасадор у Приштини, Грег Делави, поводом напада на Бљакаја, рекао је: “…Жалостан дан за владавину права на Косову, где специјални тужилац даје оставку због претњи…”

Али, Вучић хоће предају по сваку цену. У вези са његовом идејом трговине државном територијом Републике Србије, огласила се и једна “невладина група” на иницијативу Сорош Фондације (Фонда за отворено друштво), коју сачињава “ауторски тим” у саставу: Миладин Ковачевић, шеф тима, Душан Гавриловић, Драган Поповић, Милена Б. Стевовић, Љиљана Секулић, Катарина Станчић. Израђена је студију “Економски, демографски и социјални ефекти различитих сценарија нормализације односа између Београда и Приштине”. Према извештају који преносе приштински лист “Зери”, општине на северу имају више од 42.000 становника – Звечан 10.974 становника, Зубин Поток 6.079, северна Митровица 11.963 и Лепосавић 13.005 становника. Како наводе аутори, четири општине на северу Косова имају око 40 одсто више становника од општине Прешево и 1.000 квадратних километара већу површину.

И, наводно би Србија поделом “Прешевске долине” добила демографску “корист” за Републику Србију, у сценарију размене територија и 1.000 квадратних километара земљишта. Проблем је што Вучић не сме да повуче више ниједан потез. Сваки од њих води га у амбис. Чак је његова “мама Меркел” била принуђена да изрекне “јавну опомену”: нема промена граница на Балкану (осим оних које су Немачка, ЕУ и бивша администрација САД променили!).

Међутим, градоначелним Прешева, Шћиприм Арифи, оштро је напао ову идеју рекавши: “…У вези са најавама да би општина Прешево могла да се припоји Косову, али не и општине Бујановац и Медвеђа, или ћемо сви бити део Републике Косово или остајемо ту где смо сада (у Србији)” Тако је Вучића “матирала” албанска мањина у централној Србији. Онај од кога је то најмање очекивао!

Но, Вучић ту не стаје, па су почеле су игре и око општине Куршумлија, на коју су Албанци из пограничних делова са Косовом годинама атаковали дивљачком сечом шума и другим пљачкама. Наиме, Вучићев министар просвете, Младен Шарчевић, насилно је ових дана спојио две средње школе у Куршумлији у једну под називом “Куршумлијско-подујевска економско-техничка школа”, што је преседан какав није запамћен. Уместо да помогне грађанима ове општине на југу Србије, која се са 102 километра граничи са Косовом и Метохијом, Вучићев режим се јавно труди да направи “копчу” са исељеним школама из покрајине и тиме их “препоручи” и албанској већини кад до ње дође (а, како данас ствари стоје, ни то није далеко у овој општини).

Вучић не ради само на идеји “кројења” и поклањања српске државне територије, мимо Устава, закона, па и Резолуције УН 1244. Крајем јула месеца 2018. године, сетио се да поново покрене питање такозване “сукцесије” између бивших југословенских република.

Чињеница је да је од распада Југославије прошло 27 година и да је Споразум о сукцесији потписан одавно, али…Вучић хоће да буде “дарежљив”, јер му се учинило да Србија још није дала све што може (мада се ради о правној наследници Југославије из кога су проистекла многа права и обавезе). Ових дана је телевизија Ал Џазира јавила да је Вучић упутио позив представницима свих држава насталих распадом бивше Југославије да се у октобру месецу окупе на састанку Мешовите комисије за сукцесију покретне и непокретне имовине бивше СФРЈ из Анекса А, у контексту чињенице да више од 80 посто покретне и непокретне имовине бивше државе из Анекса А чини имовина бивше ЈНА. Дакле, већ очерупано Војску Србије, ваља докрајчити!

Колико је смртоносан по Србију Вучићев режим, и колико је хитно да се тај опаки психопата склони са власти, говори и податак да је на његову личну иницијативу дошло до “унапређивање сарадње Србије са НАТО”, што је реализовано је 2015. године (информација о томе постоји на званичном сајту НАТО пакта где дословно пише да се “…Србија определила за чвршћу сарадњу кроз Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП)”, да је тај Индивидуални акциони план партнерства са НАТО и СОФА споразум омогућено НАТО војницима слободан транзит кроз Србију, коришћење наше војне инфраструктуре и обезбеђен им је имунитет… Такође, Србија се обавезала на размену података са НАТО и ЕУ (све о свакоме, директно из војно-полицијских и обавештајних служби Србије), уништавање “вишка” наоружања, образовање официра у складу са НАТО. Све је ово обављено за време досадашњег Вучићевог мандата, а потписани споразуме, данас се увелико и спроводе.

Кад је председник парламентарне странке “Двери”, Бошко Обрадовић, позвао Уставни суд Србије да покрене опозив шефа државе, а надлежно тужилаштво да поведе кривични поступак против Вучића и „позвао часне официре Војске Србије и МУП-а да реагују и ухапсе председника Србије због кршења Устава, гажења председничке заклетве и нарушавања територијалног интегритета и суверенитета државе Србије” многе “Вођине” присталице су се ућутале (осетио је то и Вучић, па је напао најпре чланове своје странке, говорећи како су му “забили нож у леђа”).

Све говори да је диктатор дозлогрдио и доброј већини својих бирача и дојучерашњих следбеника. Тешко је гледати 365 дана у години, како осведочени социопата дивља на свим телевизијским каналима, како крши Устав и врши сваку функцију која му се учини згодном. Преузео је улогу премијера уместо “статисте”Ана Брнабић, он води преговоре са ММФ-ом, преузео је и улогу шефа дипломатије па у Бриселу, уместо Дачића и Марка Ђурића, преговара опет он!

Право питање је, зашто је у Србији могуће да Уставни суд службено, на иницијативу трећине посланика, покрене поступак разрешења шефа државе због гашења судова, полиције и органа јавне власти Србије на Косову и Метохији? Вучић се неуставно понаша и тиме што је спојио функцију шефа државе са лидером политичке странке која пак има председника Владе (супротно члану 115 Устава о неспојивости функција) чиме директно угрожава и уставно начело поделе власти. Тако су Влада и парламент постали непотребни.

Прошлог месеца је у Америци из штампе изашла књига бившег председника САД, Била Клинтона и Џемса Патерсона, под именом “Тхе Пресидент ис Миссинг” (“Председник је нестао”) за коју издавачи тврде да је сензационална. У књизи се, како извори из САД који су имали прилику да је већ читају, помиње и случај бомбардовања Србије, те његов сукоб са тадашњим британским премијером, који је био заговорник копнене војне интервенције на овом делу Балкана. У вези с тим, помиње се и тадашњи министар за информације у Влади Србије, Александар Вучић, који се, како Клинтон тврди јавно држао Милошевићевих заповести, а приватно се ноћу “извињавао” политичким противницима које је дању прогањао. Ништа необично за једну такву личност. Али, како то да је Бил Клинтон, који је уочи пораза његове жене Хилари на председничким изборима, загрлио свог “донатора” Александра Вучића, “доносиоца” кесе са милион долара, директно из буџета Републике Србије, сада истог човека описао као аморалног кловна из некакве балканске недођије!

Кад су извршене измене и допуне Закона о Безбедносно информативној агенцији (БИА), које су на предлог Владе Србије ушле у хитну скупштинску процедуру 2017. године, био је то наставак политизације БИА и стварања Вучићеве тајне полиције под његовом личном контролом. Тако је БИА постала страначко обезбеђење Александра Вучића и Српске напредне странке, о чему сведоче и мишљења Европске комисије, која је још тада реаговала на ову девастацију свих институција система у Србији, па између осталог и ове службе.

Вучићу су ових дана поново најавили “проверу стања” и чланови италијанског Сената из Одбора за спољне послове (претходно су долазили сенатори Паоло Корсини и Вито Петроћели), поводом испуњавања обавеза из преговарачког поглавља 23. тачније, због борбе Европске уније против корупције и организованог криминала у земљама – кандидатима за чланство, међу којима је и Србија. Реч је о све већој улози италијанских пограничних власти у борби са нарко – дилерима из Србије, Црне Горе и са Косова. Италијански истражни тимови су у блиској сарадњи са полицијским и обавештајним структурама у Грчкој, а њима координирају екипе америчког ФБИ на терену. И Вучић, као председник Републике Србије, који је преко свога брата, кумова, страначких тајкуна и отворено криминалних група, “виђен” као проблем, представља, за сада, предмет дипломатских “опсервација” и чека се тренутак кад ће унутрашње реорганизације у тужилаштву и правосуђу да му отворе пут до оптуженичке клупе.

Подсетимо да је још у марту месецу прошле, 2017. године, народни посланик Саша Радуловић поднео кривичну пријаву против браће Вучић, због контроле тржишта наркотика у Србији, где се крију сви одговори на питање зашто држава не може да функционише (јер то не дозвољава Вучић). Радуловић у кривичној пријави каже: “…Држава не може да се обрачуна са криминалом јер су Александар и Андреј Вучић на челу групе која га контролише…”

Сви подаци које је Радуловић изнео у кривичној пријави базирају се на разговорима са припадницима УКП, надлежних тужилаштава и Пореске управе и сви упућују да су браћа Вучић контролишући и штитећи криминалце, прибављали огромна средства од продаје дроге, а новац су прали кроз куповину и насилно преузимање привредних друштава, грађевинског и пољопривредног земљишта. Истрагу о томе дуже од годину дана неће и не сме да преузме Тужилаштво за организовани криминал, те потврди или одбаци све наводе из пријаве.

Један од разлога зашто се галопирајућом брзином ближи “судњи дан” Вучићеве власти, свакако је и криминални карактер његове диктатуре, у којој је све дозвољено само уколико је то корисно њему лично и члановима његовог картела.

А 1. До самог краја…

Увелико траје лобирање за постављење Небојше Крстића, садашњег “мегафона” и саветника Вучићевог, на место директора Радио телевизије Србије (РТС). Крстић има прилику да буде на челу националне телевизије (коју је недавно “оклеветао” да је “превише опозициона” мада је реч о најгорем режимском медију. Крстић је Вучићев избор. Крстићево “увређено” напуштање УО РТС-а такође је Вучићев сценарио. Крстић је нико и ништа, обичан режимски балван, па је у том смислу идеалан за функцију директора РТС-а.

Досадашњи генерални директор Радио телевизије Србије (РТС), Драга Бујошевић, “због приватних разлога” се повлачи са челне функцију на РТС. Нови директор РТС би требао бити изабран до краја године, али…Тешко је замислити да ће то Вучић дочекати на функцији председника.

Никола Влаховић, Таблоид

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавам читаоце да је ово, највероватније, последњи број Магазина Таблоид који излази у штампаном издању.

Вучићев бивши кум Никола Петровић је ангажовао приватног извршитеља да нам отме имовину предузећа СЛОБОДНА ШТАМПА које је издавач нашег магазина. Незаконито, насилнички, разбојнички, али све под заштитом полиције министра Небојше Стефановића. Уместо да полиција похапси разбојнике што неовлашћено отимају туђу имовину ( а у нашем случају реч је о седам компјутера и неколико столова на којима правимо овај лист) он и ће извршити ноћни препад и ослободити се непријатеља!

Позивамо читаоце и грађане Србије којима смо верно служили борећи се за слободу, да нам помогну. Потребно нам је неколико половних компјутера да наставимо са електронским издањем листа, који ће правити преживели чланови редакције.

Верујемо да се сећате кроз који пакао смо пролазили. Молимо Вас да ширите наше идеје и податке из текстова. Надамо се да нас неће презирати и проклињати што ћемо се борити и на други начин, осим пера. Слобода се мора освајати. Надамо се да смо се разумели.

Ако смо неког у текстовима повредили, као човек свима се извињавам. Знам да злотворе који су нас угасили чувају полицијски службеници, да се неке хуље крију иза зидова амбасаде, али се надам да ће платити за сва зла која су нам учинили.

Захваљујем свима који су се понудили да оду самном као војници уз мајора Тепића.

Збогом!

Милован Бркић