Динар је јуче претрпео оштар пад од 0,6 одсто те ће званични средњи курс током викенда бити 117,2740 динара за евро, упркос томе што је Народна банка Србије (НБС) продала 60 милиона евра. Централна банка је од почетка године на међубанкарском девизном тржишту продала милијарду и 181,2 милион евра, рачунајући и нбајновију интервенцију, како би ублажила прекомерну дневну осцилацију курса.
Домаћа валута је ове године била најјача 11. јануара, када је један евро вредео 103,6922 динара, а од почетка године динар је према евру ослабио 10,8 одсто.
Динар у односу на евро слабији 4,6 одсто него пре месец дана, а 17,5 одсто него пре годину дана. Индикативни курс динара према долару у четвртак је био 94,6827 и за 0,6 одсто је слабији у односу на претходну вредност. Српска валута је према америчкој слабија 10,8 одсто на месечном нивоу, а 29,2 одсто на годишњем. Од почетка ове године динар је према долару ослабио 14,6 одсто, наведено је на сајту НБС.
– Главни разлог за непрекидно слабљење динара према евру су неодрживе јавне финансије Србије – изјавио је председник Фискалног савета Павле Петровић.
Курс је само висока температура, иза које стоје неодрживе јавне финансије, као „запаљење”, објаснио је Петровић на конференцији за новинаре. Према његовим речима, Народна банка Србије у таквој ситуацији не може суштински пуно да учини, осим онога што и сада ради, односно да интервенише на девизном тржишту и врши притисак на што бржу фискалну консолидацију
Тренутни притисци на слабљење динара према евру показаће се привременим уколико нова влада брзо буде применила ваљане мере фискалне консолидације, изјавио је јуче вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић.
Ако мере фискалне консолидације не буду брзо спроведене, НБС ће, због очувања ценовне и финансијске стабилности, бити принуђена да реагује знатним повећањем референтне каматне стопе и стопе обавезнх резерви, што ће погодити српску привреду, истакао је Марковић.
„Такав начин очувања стабилности има свој трошак и биће проблем за привреду“, прецизирао је вицегувернер. Марковић је напоменуо да је „централни сценарио“ НБС да је реално брзо очекивати доношење валидног програма фискалне консолидације и да у супротном централна банка не би тако интензивно интервенисала на девизном тржишту.
Подсетивши да су интервенције од почетка године достигле око 1,2 мијарде евра, он је истакао да тако интензивне интервенције имају смисла само ако се очекује да су шокови на курс динара привременог карактера.
Да не очекујемо да су шокови привремени, не бисмо овако интензивно интервенисали већ бисмо одмах подигли референтну каматну стопу, рекао је вицегувернер напомињући да се њено подизање ни сада не може искључити због величине шока, али да ће оно бити много мање због очекивања да је шок привремен.
Дневник
