ИЗВОР: ДНЕВНИК, НОВОСТИ
Београд, Нови Сад — Динар ће у понедељак пасти на нови историјски минимум од 110,1939 динара за један евро. Али у неким банкама већ се продаје по 114 динара.
Динар ће пасти упркос томе што је Народна банка Србије на међубанкарском девизном тржишту у петак продала 30 милиона евра, како би ублажила спрекомерну дневну осцилацију курса.
Од почетка године, динар је био најјачи 11. јануара, 103,6922 динара за евро, а без обзира на тврдње гувернера Дејана Шошкића да је динар једна од најстабилнијих валута у региону чињенице су другачије.
Домаћа валута је од почетка кризе дубоко потонула повукавши са собом на дно и наше рералне плате и стандард. Динар је за три и по године изгубио 40 посто вредности и тако није настрадала ни једна валута у окружење, а шта гувернер рачуна то је сасвим друга песма.
Нагло слабљење домаће валуте у протеклих десетак дана најтеже је пало дужницима који враћају индексиране зајмове, а таквих је код нас више од 80 одсто. Њима су дугови такорећи преко ноћи порасли, и то тачно за онолико колико је динар ослабио. Ми плате примамо у динарима,а кредите враћамо у еврима и ето проблемља. Рачунице говоре да је дуг привредника порастао за преко 60 милијарди динара, док ће грађани морати да враћају скоро 20 милијарди динара више него што је то био случај само почетком ове године. Када би се у рачун убацила вредност евра из 15. јула 2008. гдине онда би ситуација била још поразнија . За грађане наравно.
Елем, у лето 2008. године, тачније 15. јула те године, домаћа валута је вредела 78,5 динара за један евро, а данас 110.2 динара. Није тешко израчунати да је евро ојачао за 31,7 динара, а то значи – за тачно 40,3 посто пропао је динар.
Зашто је дошло до оваквог понора и зашто динара и сада наставља да пада? Одговора наравно има пуно. То су пре свега пад производње, велики трговински дефицит с иностранством који за последњих десетак година достиже највероватније око 50 милијарди долара, велика и нереална јавна потрошња, као и то што неопходне рефоме нису спроведене.
Када се на то додају мућке у јавним набавкама, сиво тржиште, пљачкашка приватозација, откази за 400.000 радника онда је јасно докле смо догурали. Овогодишње посртање динара само је долило уље на ватру.
Сарадник Економског института Иван Николић оценио је да је узрок овогодишњег слабљења домаће валуте “поремећај у перцепцији инвеститора у погледу макроекономске стабилности и кредибилитета економске политике Србије”, на шта је највише утицало и одлагање ревизије аранжмана са ММФ-ом, али и проблеми у железари у Смедереву.
Према његовим речима, лагано слабљење динара биће настављено, али би у предизборном периоду НБС могла да снажније делује да смири такве тенденције, што би изазвало убрзано смањивање девизних резерви.
Николић је напоменуо да се динар може вратити на старе вредности само уколико будемо имали неки обиман, једнократан, прилив девиза из иностранства, али да је то тешко очекивати будући да није планирана никаква велика приватизација и “да држава сада јако тешко успева да се задужи. Стабилизација трајније природе може се очекивати на дуги рок, уколико се у међувремену позитивно спроведу реформе и дође до опоравка привреде, али се ту ради о времену које се не мери недељама или месецима”.
Пад евра гази стандард грађана
Европска валута као да више нема препрека у свом налету, јер изгледа да Народна банка Србије засад, а то се види из њених ситних интервенција, нема намеру да битније утиче на јачање динара.
Оваква “одбрана“ ће, наравно, повући поскупљења и увећане рате кредита. Због тога су забринути и привредници и грађани, који све теже отплаћују позајмице. Неке процене указују да су, због слабљења наше валуте у јануару и фебруару, корисници кредита данас дужни око 80 милијарди динара више него почетком године.
Привредници су очекивали да ће бар у року од годину дана ниво курса бити предвидив указује Драгољуб Рајић, из Уније послодаваца Србије. Свако веће померање смета предузећима јер се стварају проблеми и губици. Јак евро је добар за извозне компаније, али оне чине свега 17 одсто предузећа у Србији.
Увозници се већ увелико прерачунавају и уколико динар настави да слаби, посегнуће за прављењем нових, “тежих“, ценовника. Због високог курса поскупеће пре свега бензин, транспорт робе, сировине из увоза, а то за собом повлачи нове више цене пре свега хране.
У јавности се увелико лицитира докле динар може да тоне. Економски аналитичари, међутим, не излећу пуно са проценама кретања курса. Стабилност наше валуте зависи, кажу, од многих фактора, а сада ту ваља додати и – изборе. Јер, не би било изненађење да се бар у предизборно време вредност динара устали.
Горан Питић, председник Управног одбора Сосијете женерал банке, сматра да слабљење домаће валуте не одговара ни извозним компанијама јер је због свеопште кризе и тржиште у Европи презасићено.
“Наше тржиште је такво да може да га поремети само једна фирма уколико купи више девиза за своје обавезе. Народна банка Србије и не може много да учини јер нема јасну слику у погледу јавних финансија. Када би знала какав ће бити план са буџетом и јавним дугом, онда би могла другачије да интервенише. Заправо, њен утицај на девизном тржишту имао би кредибилитет”, каже он.
Према речима Питића овакав ниво курса, осим што лоше утиче на отплату кредита у еврима због већих рата рата, може да погура инфлацију. Нарочито уколико, по Питићу, дође до даљег поскупљења горива услед кризе на Блиском истоку.
