Пад вредности динара већ односи прве „жртве”. Пре два дана продата је само четвртина понуђених једногодишњих државних записа којима држава пуни буџет, тако да је сасвим извесно да инвеститори поново зазиру од нестабилног динара. Истини за вољу, динар је јуче зауставио силазну путању и чак је ојачао за 0,2 одсто у односу не претходни дан.
Јасна Атанасијевић, главни економиста Хипо Алпе Адрија банке каже да су, према извештају са аукције, банке биле те које су купиле динарске трезорске записе са просечним приносом од 9,13 одсто.
– Сигурно би стабилнији динар и очекивања у том погледу допринели да уписани износ буде већи при овом нивоу приноса. Остали инвеститори који су се интересовали, а било их је, тражили су већи принос, с обзиром на то да је интересовање за аукцију понуђеног обима од десет милијарди динара било 6,5 милијарди (на крају продато само 2,4 милијарде). Министарство финансија је пак због релативно комотне ситуације у каси, која потиче од великих задужења из претходног периода, одлучило да прода само четвртину понуђеног обима – каже Јасна Атанасијевић.
Брокер Ненад Гујаничић сматра да је одустајање банкара од инвестиција у домаћу валуту било очекивано после пада динара од неколико процената.
– Записи у динарима носе номинални принос, а инвеститори рачунају своју реалну зараду. А када им тај номинални принос доведе у питање реалну зараду, они постају опрезни. Зато је и продата само четвртина те емисије – каже Гујаничић.
За уређене економије годишњи записи трезора не носе ризик, али у нашем случају то није тако јер се не зна коју ће вредност домаћа валута да има за годину дана.
– Задужени за пуњење буџета то добро знају и управо зато су се окренули емитовању еврообвезница. Подсећања ради, држава је 2009. године почела да емитује динарске папире, а онда је изашла и на међународно тржиште. Међутим, у случаја задуживања у чврстој валути, какве су долар или евро, и обавеза у истој тој валути има велике обавезе – сматра овај стручњак.
По њему, уколико и следеће емисије динарских записа буду мање, успешне држава ће се окренути емитовању еврообвезница. Због вишка капитала на међународном тржишту сада и наши папири могу да се продају по релативно ниским каматама, али је питање докле ће такав тренд да траје. Ми, заправо, старе дугове плаћамо новим емисијама државних хартија од вредности. Такво стање је могуће док постоје купци, а проблем ће настати када их више не буде било, каже Гујаничић.
У Еуробанк ЕФГ банци кажу да је пад динара у последњих десетак дана и глобални заокрет у процењивању ризика код земаља у развоју утицао на то да домаћи и страни инвеститори траже атрактивније приносе на динар од тренутних.
– Очекивања су да би Централна банка САД-а (ФЕД) у наредним месецима могла да ублажи или укине монетарне подстицаје за њихову економију (мера се између осталог састоји и у одржавању рекордно ниских каматних стопа већ дужи низ година) уколико се подаци о опоравку америчке економије покажу дуготрајно одрживим.
Са друге стране, велике економије бележе пад (ЕУ, Јапан), па ће глобални раст бити мањи него што је то прогнозирано, што има за последицу раст приноса на доларским хартијама од вредности. Самим тим, новац се, привучен већим приносима на доларске хартије повлачи из свих осталих валута које су до тада носиле висок принос, а то су управо валуте земаља у развоју, сматрају стручњаци ЕФГ банке.
Ј. Рабреновић
Политика
Фото А. Васиљевић
