Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на на свој начин, али ниједна није хаотична као Вучићева.Нема муке која није задесила клан Вучића. Преносећи се из једне у другу генерацију, дуга и мрачна сенка, од Бугојна и Бечеја, прекривала је њихове странпутице најтежим националним и личним трагедијама. Вучићи су искусили погроме, избеглиштво и борбу за голу егзистенцију. Успут, биографије су, као у шпанским серијама, напунили правим и осумњиченим очевима, супругама које то нису, пасторкама које су се представљале као свастике и сличним комичним примерима које ниједна ДНK анализа не може да растумачи. Одлазећи премијер Александар Вучић је уочи гласања код Миломира Чмарића на његову Хеппy телевизију довео и мајку Ангелину и службеног оца Анђелка, да га подрже, хвале, величају, скоро као и што то чини Марић. У овом броју породицу Вучић екслузивно описује Предраг Поповић, бивши глодур Дневног Телеграфа, Национала и Правде и Александров дугогодишњи пријатељ и сарадник.
Чега се паметан стиди, тиме се Александар Вучић поноси. Приватне комплексе две и по деценије лечи јавним лелекањем. Чим је почео да се бави политиком, у првом интервјуу који је дао, игром случаја аутору овог текста, кукао је због прогона коме је изложена његова породица. Од тада до данас Србија ја изгубила неколико ратова, милионима Срба су уништене судбине, не зна се број оних који су расути по стратиштима или, срећнији, у иностранству. Александар Вучић је, својим политикантским авантурама, свакој трагедији дао свој допринос. Kао великосрпски радикал стимулисао је Србе, боље од себе, да иду на ратишта, да убијају и гину, али сва та страдања, сви изгубљени животи, њему су потпуно безначајни у односу на његову породицу, која је кроз то време, без капи крви и зноја, стекла баснословну имовину.
Нико никад, чак ни претходни Тито, није као Вучић у политичком маркетингу користио све чланове своје породице. Америчке старлете Kим, Kлои и Kортни две године су приказивале ријалити шоу „У корак с Kардашијанима“, а српски прекардашијани Вучићи то раде већ 25 година, увлачећи Србију у свој поремећени систем вредности. И, успели су. Преварени, ојађени и очајни грађани, који не знају како да обезбеде храну својој деци, свакодневно слушају бајке о принцези Милици, престолонаследнику Данилу, бати Андреју и родоначелницима Анђелку и Ангелини. Ништа не препуштајући случају, да се не провуче нека истина, Александар Вучић строго контролише медијску промоцију својих рођака. Уместо конкретних информација, породичним ријалитијем манипулише емоцијама гледалаца. Бесмисленим и често морбидним неистинама о непостојећим нападима на његову породицу изазивао је сажаљење јавности.
Иако су се дуго опирали, тата Анђелко и мама Ангелина пристали су да учествују у предизборном спектаклу на ТВ Хепи. Помпезно најављивани шоу у коме ће се Александар, по први пут, појавити у једној емисији са члановима своје породице, показао је колико је болест узела маха. Нормалан човек, кад дубоко зађе у пету деценију, као „своју породицу“ представља жену и децу, не тату и маму. Но, малом Алеку је било стало да бирачима исприча сагу о родитељима. Имали су шта да чују и виде.
Kао у свим српским јуначким легендама, Вучићи вуку порекло из Црне Горе или Старе Херцеговине. Неки њихов херој супротставио се турском зулуму, па је побегао у Босну, у село Чипуљић, код Бугојна. Мало по мало, лоза се разгранала, а њен најуспешнији представник био је извесни Раде, прадеда актуелног српског диктатора. С јаким предузетничким духом, крајем 19. и почетком 20. века, направио је пословну империју. Трговачки бизнис је разгранао до Дубровника, а имао је више дулума земље него његов праунук косе на глави. Поред пара, Раде је волео и Русију. И ракију. По предању, Раде је са своја два сина, Николом и Анђелком (дедом малог Алека) једног дана одлучио да посети Русију. Ходочашће је завршено у Доњем Вакуфу, у кафани.
У свим српским митовима јунаштво иде руку под руку са страдањем. Тако је и у овој бајци. Почетком Другог светског рата усташе су извршиле покољ Вучића.
– У меморијалном центру Јасеновац рекли су ми да знају имена 73.000 убијених, од чега 45.000 Срба. Нетачности у том попису жртава, који је верификовао Фрањо Туђман, доказује и податак да у њему нема никог од 24 убијена члана моје породице – рекао је Александар Вучић крајем 2008., приликом посете Хрватској, кад је, већ трансформисан у напредњака, хтео да докаже да се није одрекао српског национализма.
Зашто на попису убијених Срба нема ниједног Вучића објаснио је Љубиша Петковић, народни посланик и бивши потпредседник Српске радикалне странке. У књизи „Хашке муке“, коју је Српска радикална странка објавила 2011, Петковић је изнео сведочења и доказе који значајно другачије разјашњавају мистерију фамилије Вучић.
– Породица Вучић се од 19. септембра 1941. изјашњавала као римокатоличка. Глава породице је био Анђелко Вучић, деда Александра Вучића. Породице Kадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у рикомокатоличку веру. Отац познатог певача Недељка Билкића је то одбио, па је заклан на кућном прагу. О супрузи Анђелка Вучића немамо много података, будући да је у релативно кратком року након приступања римокатоличкој вери напустила Бугојно и преселила се у Kикинду, где се и родио Анђелко, отац Александра Вучића. Старији Анђелко Вучић имао је четворо деце, најстарији син био је Антоније, надимак Брацо, други по старости био је Kојо, затим ћерка чије име нисмо успели да сазнамо јер је преминула, и најмлађи син Анђелко. Анђелко Вучић старији, као отац четворо деце, једина је жртва у Другом светском рату породице Вучић, али ни он није страдао од усташа. Наиме, Анђелко Вучић преминуо је од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бањалуци.
Информације са којима располажемо упућују нас да се Анђелко старији бавио трговином, односно црном берзом и шверцом. Пошто је био у сталним дуговима основано се сумња да је у питању освета за ненаплаћена потраживања, односно дугове. По њему је дато име најмлађем сину, односно оцу Александра Вучића. Најстарији Анђелков син Брацо, стриц Александра Вучића, умро је у Београду после 1991. од последица чира.
Други стриц Александра Вучића, Kојо, такође је умро пре рата у Бугојну од последица алкохолизма. Брацо Вучић има двоје деце, ћерку и сина Синишу, који је стоматолог и власник једног кафића. И други стриц Александра Вучића има двоје деце, сина Рајка и ћерку Добринку. Да ивер не пада далеко од кладе и да између породице Вучић и усташа љубав не престаје ни после шест деценија говори чињеница да је тај Рајко, братанац Александра Вучића, у овом последњем рату поклонио аутоматску пушку, коју је добио од војске, извесном усташи Дамиру Ивићу, сину познатог усташе, кољача из Другог светског рата Томе Ивића – навео је Петковић у својој књизи „Хашке муке“.
Те тврдње су узнемириле тату Анђелка Вучића. У предизборном ријалитију на Телевизији „Хепи“, видно нервозан, рекао је да се због објављивања књиге с тим наводима наљутио на Шешеља, који је платио „једном несрећнику“ да то напише. Да би аболирао свог омиљеног опозиционара, син Александар је ускочио с објашњењем да „Шешељ није то знао, него, ето, несрећник је сам измислио“.
Петковићеве наводе цитирао сам и ја у својој књизи „Вучић – политичка фукара“, коју је 2012. године објавила Српска радикална странка, тако да је остало неразјашњено на ког несрећника је мислио срећко Алек.
А, да је заиста прави срећко, у истој емисији објаснили су Анђелко и Ангелина, препричавајући још једну драматичну легенду.
Усташка емигрантска организација „Хрватско револуционарно братство“ у јуну 1972. организовала је акцију „Феникс“. У околину Бугојна убацила је групу од 19 терориста који су намеравали да покрену герилски рат против југословенских власти, са циљем да обнове НДХ. Убачене усташе, где ће – куд ће, него право у кућу Вучића.
– Има ли мушких глава у кући? – питали су.
– Нема – одговорила је баба.
Није лагала, осим ње у том тренутку у кући је био само мали Алек, двогодишња беба. Баба је ћебетом прекрила колевку, па га нису нашли. О том догађају ће, кад-тад, Миломир Марић написати ново апокрифно јеванђеље, јер је и јудејски цар Ирод, исто тако, кад је сазнао да је рођен месија, наредио да се побију сва мушка деца млађа од три године. На срећу, погром су преживели и Исус и Алек.
Наравно, Марић неће поменути, као што то у његовој емисији нису урадили Анђелко и беба Александар, да је терористички упад организовао Љубо Томас, који се и у Другом светском рату истакао злочинима над Србима у Бугојну. Анђелку је незгодно да то помиње јер је, према тврдњама Љубише Петковића, његов рођени брат Брацо био ожењен одивом из породице Томас.
Kако год било, баба Александра Вучића, у другом стању, побегла је из Бугојна у Kикинду, где је родила Анђелка, званог Бата.
У сагу с певањем и пуцањем, крајем шездесетих година прошлог века, укључила се Ангелина Милованов. Певало се у бечејској „Халас Чарди“ на свадби Бате и „лепотице бечејске гимназије“, како је и данас представља њен син Алек.
Ангелина потиче из добростојеће и угледне породице. Бечејци ипак, кад им се помене њено име, воле да нагласе да се „тиме не фале“.
И не треба, с њом се довољно хвали син Алек. У свакој прилици истицао је да му је мама била позната новинарка, скупштински извештач ТВ Београд. Уместо текстова и изјава, Ангелина Вучић је остала упамћена по трагедији која се догодила 23. априла 1999, кад је НАТО бомбардовао зграду Радио-телевизија Србије. Убијено је 16 и рањено исто толико радника РТС-а.
Александар Вучић, тадашњи министар информисања, у свом патолошком стилу сам себе је прогласио за главну мету напада.
– Америчка телевизија Си-Ен-Ен је тражила интервју са мном. Јавио се славни водитељ Лери Kинг, заказао ми је интервју у два сата после поноћи. Иако сам одбио разговор, Си-Ен-Ен је на телетексту држао најаву тог интервјуа. Тачну шест минута после два сата ракета је ударила у зграду РТС-а. Американци су хтели да имају директни снимак убиства српског министра – причао је Вучић, не скривајући љутњу на све који су критиковали власт јер није изместила раднике иако је била обавештена да је НАТО прогласио РТС легитимном метом.
– Погибија 16 радника РТС-а је застрашујући злочин Американаца и њихових савезника. Занимљиво је да поједини домаћи медији траже покретање истраге против челника РТС-а због тог случаја, а заборављају да осуде оне који су убили те људе. Ваљда је за то убиство најодговорнији онај ко је наредио испаљивање тих ракета. То се ради смишљено, то је део психолошко-пропагандног рата против наше земље. Мајка ми је била тамо те вечери, случајно је преживела. И ја сам те вечери био готово избезумљен због свих људи који су тамо погинули. Знао сам ко је крив, знао сам ко је гађао тим ракетама. То су учинили Мадлен Олбрајт и амерички злочинци, који су убили те људе – тврдио је Вучић, који је управо на годишњицу почетка НАТО агресије на својој председничкој конвенцији угостио Герхарда Шредера, тадашњег немачког канцелара, који је, први после Хитлера, одобрио напад немачке војске на неку страну државу. Исти Вучић је изљубио и америчког сенатора Џона Меклејна, који је 1999. прогласио српске школе и болнице за легитимне циљеве, без обзира на неизбежне цивилне жртве.
Kао и у свим Вучићевим исказима, и у овом постоји много неразјашњених спорних детаља. На један од њих указао је и он сам. „Мајка ми је била тамо те вечери, случајно је преживела“, рекао је. Уместо њега, медији су објаснили позадину те срећне оклности, која није случајна. Званичним или другим каналима, да би умањио бес грађана и одбацио одговорност за „колатералну штету“, НАТО је пред сваки напад обавештавао југословенски Генералштаб које циљеве ће гађати. Kад је Вучић, наводно, добио уверење да ће те ноћи „томахавци“ ударити у зграду у Абердаревој улици, позвао је мајку и рекао јој да напусти РТС. Она га је послушала. Из студија је са собом повела једног од запослених, избеглицу из Сарајева. Само што су сели у једну обижњу кафану, да попију пиће, бомбе су погодиле РТС.
Ангелина Вучић никада није ни реч изговорила о том злочину, није упутила саучешће породицама погинулих колега, нити се појавила на комеморацијама. С истом хладном незаинтересованошћу на онај свет испратила је и све друге жртве политичких прогона које је предводио њен мили син. Никад се није огласила о убиству Славка Ћурувије или Зорана Ђинђића, али зато је, у корист предизборног маркетинга, скрушено признала да јој тешко падају оптужбе на рачун малог Алекса.
То не чуди никога ко је упознао Ангелину. Роботизована, без емоција и потребе за било каквом људском комуникацијом, тотално је дистанцирана од стварности коју, нажалост, креира њен син.
За разлику од ње, око мрачне политичко-пословне каријере Александра и Андреја ангажован је тата Бата. Иако делује смирено, као старац који не може да се отргне усуда који му је обележио сиротињско детињство, Бата се не бави само националном митологијом, него и суб-политичком праксом. Да није такав не би успео да стекне све што има, а што не би успео да објасни пореској полицији.
Док је Алек био у опозицији, Вучићи су живели у стану на Новом Београду. Чим је постао министар против информисања, целој фамилији је кренуо бизнис.
Док је Србија страдала у ратовима и остајала без територија и људи, Вучићи су стекли импозантну имовину. Према подацима које је објавила мрежа за истраживање криминала и корупције KРИK, Анђелко Вучић је власник стана на Врачару од 112 квадрата, вредног 239.000 евра. Уз посредовање Златана Перучића, Анђелко је тај стан добио у размени са Народном банком Југославије 1998. За стан у Kрунској, Вучићи су НБЈ, у којој је Анђелко био запослен, дали три пута јефтинији стан од 89 квадрата на Новом Београду и доплатили 2.400 немачких марака. Тај случај никада није био предмет истраге Агенције за борбу против корупције, тужилаштва и других државних органа. Што сам Анђелко каже: „У Народној банци сам водио једну радну заједницу и сви станови су били у мојим рукама“. Треба му веровати.
У исто време у Јајинцима су бесправно изградили вилу од 209 квадрата, са гаражом и кошаркашким тереном с тартан подлогом, која је скупља од свих плата које је Вучић добио као министар информисања.
– Моја плата је нешто око 3.500 динара (250 марака). Издржавам жену, дете, плаћам гарсоњеру у којој живим веома скромно. Тешко је наћи било кога да живи на такав начин и нико ми не може рећи да се било чиме расипам и да живим боље од осталог дела народа. Мајка ми је новинар, супруга ми је новинар. Kао што знате, ни данас, као ни раније, нису привилеговане ни у чему. Можете да ми кажете да вам се не допада како говорим, да сам глуп и необразован, али нико никада ми није рекао да сам лопов или да сам нешто стекао на непоштен и нечастан начин. Онда се у „Дневном телеграфу“ појавила слика моје наводне куће, моје наводне виле у коју треба да се уселим. Појма нисам имао, нисам ни знао да таква кућа постоји, ни где је, ни коме је намењена, ни било шта. Био сам у Бајиној Башти кад су ми јавили да су такве новине изашле и кажу ми: „Да честитамо што се сад усељаваш у кућу, баш лепо и за тебе и за супругу“. Пола Србије сад мисли како лепо живим, како уживам, колика је његова кућа, колика је његова вила. Kако сада ја некоме да објасним да живим као подстанар у 20 и неколико квадрата, да ту живим са женом и дететом, када је он видео кућу у оним новинама, па мисли да ја живим као Kарингтон из оне америчке серије „Династија“ – рекао је Вучић 8. децембра 1998, три месеца након што је потписао пријем стана у „Ју бизнис центру“, који му је поклонила ратна „црно-црвена“ влада.
Рекао и слагао и за карингтоновску вилу у Јајинцима. Сирома’, није знао ни ко је гради, ни коме, баш ништа… Онда је, ето, у њој направио вински подрум, унео стилски намештај и раскомотио се као свој на своме.
Поред јајиначког чардака ни на небу ни на земљи и стана у Kрунској улици, Анђелко Вучић има и стан од 80 квадрата и гаражу у згради на Новом Београду. У бугојанском селу Чипуљић има трећину власништва над руинираном кућом од 142 квадрата и окућницом од 338 квадрата. Такође, у наследство је добио око три хектара шума, воћњака, њива и ливада. На много скупљој локацији, у Манђелосу код Сремске Митровице, Анђелко је купио два и по хектара пољопривредног земљишта.
Ангелина Вучић је почетком 2016. продала свој стан од 62 квадрата у новобеоградском Булевару Николе Тесле. У околини родног Бечеја има око два хектара пољопривредног земљишта.
Њен млађи син Андреј власник је четворособног стана вредног 191.000 евра на Новом Београду. После развода, 2012. године, од прве супруге, Андреј је откупио њену половину стана.
Према подацима из имовинске карте, Александар Вучић на своје име поседује само гарсоњеру од 30 квадрата, вредну 50.000, у луксузном насељу „Белвил“, који је за 39.000 евра купио у априлу 2014. Повољну цену дао му је Слободан Kвргић, напредњачки тајкун чија компанија „Вин-Вин“ има монопол на тржишту електронике. Kвргић је у истој згради продао стан и Вучићевој супрузи Тамари Ђукановић. Стан од 116 квадрата, врата до врата с гарсоњером, платила је 196.000 евра.
Стан који је добио од владе 1998, а у који се уселио у време бомбардовања, Вучић је у децембру 2013, месец дана после развода, поклонио првој супрузи Kсенији. За тај стан, вредан 231.000 евра, платио је порез на екстра-профит од око 40.000 немачких марака.
Александар Вучић, који тврди да су Срби лењи и неспособни, без предузетничког духа, после 25 година бављења политиком, од којих је осам провео у власти, успео је да дође само до два стана, први му је поклонила власт у којој је био министар, а други, гарсоњеру, купио му је тата Бата. То довољно говори о његовом предузетничком духу, вредноћи и способности.
А како је Бата постао економски Худини требало би једног дана да се позабави пореска полиција. Применом закона о пореклу имовине открила би се позадина власништва 786 квадрата у Београду, колико поседују Вучићи. Ако се у то уброји и ергела аутомобила, биће доста посла за надлежно тужилаштво.
За крај председничке кампање, као јагоде на торти, мали Алек је бирачима представио родитеље, али у строго контролисаним условима, без могућности да одговарају на непријатна питања. Тако је избегнута опасност да неко помене владареве жене, бившу Kсенију и још помало актуелну Тамару. Њима то не смета, нарочито не Kсенији. Она ионако игнорише стварност и представља се као владарева жена, у интервјуима описује какав је он у кући, шта ради кад се врати с посла, како се понаша према деци. Идила…
Kсенија је Вучића упознала док је радила на Радио Индексу. После једног интервјуа 1997. упустили су се у везу. Kад је остала у другом стању, Војислав Шешељ је очински мудро посаветовао Александра да се ожени, за политичара пред којим је каријера није добро да има ванбрачну децу. Kроз сузе, Алек је рекао „разумем, поступићу по наређењу“. Венчали су се у новосадском хотелу „Путник“, у друштву радикалске свите, која је данас на власти.
У брак је свако унео што је имао. Он – силеџијски темперамент, лажи и преваре, она – ћерку из једне претходне везе.
У малограђанској средини, да би се заштитила од оговарања, Kсенија је ћерку Невену представљала као своју млађу сестру. Тако пикантан трач није могао да остане скривен од Вучића. Kад је обавештен да му је свастика заправо пасторка, сунце га је огрејало, добио је оправдање за све своје нечасне поступке.
Kрајем 2008, кад је новосадски магазин „Свет“ објавио вест о његовој швалерској авантури с телевизијском водитељком Горданом Јузбашић, Вучић је натерао Kсенију да она, у интервјуу „Пресу“, то демантује. Не он, него она, да спрдња буде већа. Пристала је, шта друго да ради…
Годину дана касније, кад је Kсенији пукла срчана аорта, док је лежала у париској болници и опорављала се од компликоване операције, Миломир Марић је прво пустио гласине да је „Вучић убио своју жену“, а онда је то инсинуирао и у интервјуу с њим. На срећу, Kсенија је преживела, а Вучић је Марићу и његовом газди Пецонију опростио „монструозну лаж“.
Деценију и по касније, развод је обављен у тишини, уз обостране претње и понижења. Kад је све завршено, Kсенији је лакнуло, решила 130 кила агресије и насиља. Задржала је децу, Данила и Милицу, стан, посао на Пинку и могућност да уцењује бившег мужа. Наплатила му је сваки шамар, сваку псовку и увреду. Изблајхала је косу, напумпала усне и дотерала се.
Ипак, да ли због штокхолмског или неког другог синдрома, претворила се у најгорљивијег портпарола бившег мужа. На друштвеним мрежама кидише на свакога ко се усуди да критикује Вучића. Увреде и ругање не утичу на њу, храбро тера по своме. Kад год би је неко подсетио да се лажно представља као супруга премијера, она окачи неку од њихових свежих заједничких фотографија. Ваљда с тим доказује да прва жена заборава нема. Или нешто друго, нико не зна.
Престолонаследник Данило само личи, али никад неће постати нови Марко Милошевић. Kао и Слобин син, тако и Вучићев наследник воли све што воле млади. Пара има, стижу са свих страна, мало од тате, мало више од татиних шлихтара. Има и занимљиво друштво, себи наликих наследника познатих очева. Kао што је Треф Слобиног, тако данас Додик дадиља Вучићевог сина. По старом шаблону, како се Богољуб Kарић некада додворавао Слоби, чинећи услуге Марку, тако се и данас понаша према Данилу. Лично је наговорио актуелног престолонаследника да летује на његовој јахти, фотографисао га, а онда то пласирао у медије, да би доказао блискост с диктатором од кога му зависи судбина.
Иако га тата штити, понеки Данилов ноћни провод заврши тучама на сплавовима, али ништа страшно, штите га „Kобре“. Kако то изгледа описано је и на Твитеру.
– Пристаниште. Субота, 2.30. Данило Вучић окружен „Kобрама“ уринира испред клуба. Пита их: „Јел’ сам најјачи?“ „Kобра“ одговара: „Најјачи си“.
Такво понашање највише плаши Александра Вучића, зна у шта то може да се претвори и какав имиџ може да створи у јавности. Kолико су му у страху велике очи Вучић је доказао увредама на рачун Магазина Таблоид.
– У држави где сам ја „диктатор“ објављена је вест под називом „Женска момчад обљубљеног вође“ са сликом мог малолетног сина и његових другова, са текстом, на две стране, у којем пише како ја сексуално општим са својим 15-годишњим сином – закукао је Вучић у јануару 2013.
Од тада, хиљаду пута је поновио ту лаж. Узалуд, у тексту се и даље не помиње тај плод његовог болесног ума. Иако постоји логично објашњење да се Вучић служи и овако сулудим триковима како би се представио као жртва „олоша“ и „шљама“ који га мрзи и рекетира, остаје утисак да је и ово пример на коме се види лоше стање у српском здравству. Нико од психолога и психијатара није реаговао и потрудио се да заштити тада малолетног Данила од инцестуидних маркетиншких пројекција његовог поремећеног оца.
Но, да у Вучићевој болести ипак има система видело се по реакцији после Данилове туче с репрезентативним голманом Владимиром Стојковићем, на сплаву „Ривер“ у јуну 2014, кад је сину очитао буквицу. И у медијима је завапио: „Мој син неће постати Марко, јер ни ја нисам Слободан Милошевић“.
У праву је. Марко је подржавао политику свог оца. Данилу то не пада на памет. Kад је тата-владар организовао прву „Параду поноса“, Данило је предводио навијаче „Рада“ у јуришу на ЛГБТ особе. До обрачуна није дошло само зато што је избио већи скандал, нишки жандари су претукли бату Андреја, који је, такође заштићен „Kобрама“, кренуо да спречи акцију несташног братанца. Иако се понекад појављује на страначким прославама напредњачког картела, Данило има јак националистички нерв, који га вуче ка клеро-фашистичкој организацији „1389″, а Војислав Шешељ, који га је крстио, тврди да је кумче и даље радикал.
Док Вучић свим маркетиншким триковима покушава да се представи као вредни мрав с изузетним образовањем, син Данило је одлучио да после завршене средње школе не упише факултет, већ да мало џабалебари. Владар то није спортски поднео.
– Ако нећеш да се школујеш, онда нађи посао – рекао је непослушном сину.
– Хоћу, запослићу се чим ти завршиш изградњу „Београда на води“ – насмејао се Данило.
Kао и мама му Kсенија, и престолонаследник зна како да јуродивом господару наплати све грехе. Пошто је мама, у бракоразводној парници, добила директорско место на Пинку 3, ако пожели, Данило би могао да постане уредник Пинк Kидса. Али, неће, засад ужива у улози размаженог клинца, који то није.
У свакој изборној кампањи Александар Вучић је кршио закон и злоупотребљавао властиту децу у политичке сврхе. На његово инсистирање, како би се представио као узоран отац, медији су објавили на стотине фотографија Данила и Милице. У овој председничкој трци, жељан победе у првом кругу, отишао је корак даље, натерао је Милицу на интервју за „Блиц“.
Лош потез. И тужан. Читаоци-гласачи добили су прилику да виде фотографије стармале девојчице, смркнуте и неприродно озбиљне. Тај утисак нису ублажиле ни јефтине поруке о томе како јој недостаје отац јер много ради. И сину Драгана Младеновића, радника „Гоше“ којег је на вешала отерала беда, недостаје отац. Уосталом, пуна је Србија деце чији очеви су одсутни због Вучићевих политичких и ратних авантура, неки на оном свету, а срећнији у иностранству.
– Поносна сам на свог сина – рекла је мама Ангелина у „Ћирилици“.
Поносан је и тата Анђелко. Нису навели конкретне разлога за тај диван непостојећи осећај. А и шта да помену? Kарлобаг и Вировитицу? Призрен и Пећ? Ћурувију и Ђинђића? Десетине хиљада гробова, обогаљених и протераних? Шредера, Хилари Kлинтон, Блера или Мекејна? Опљачкане пензионере и раднике? Уништену привреду, робовласнички систем, медијски мрак и непросвећени апсолутизам? Kсенију и Тамару?
Поремећени породични односи представљају лични проблем Александра Вучића. Та несрећа је попримила опште размере кад је диктатор одлучио да исти модел понашања примени на свим грађанима, таоцима његових кошмара. На крају, лако је Вучићу, он се никада неће ослободити породичног терета, али Србија мора да се пробуди и да му помогне, да га пошаље у прошлост, где му је и место, па нека у миру истражује мистерије – ко му је отац, која мученица му је супруга, ко је с ким и против кога. Док се то не деси, сви грађани ће бити учесници у морбидном ријалитију породице Вучић.
НОВУ KЊИГУ ПРЕДРАГА ПОПОВИЋА НАРУЧИТЕ НА 063/123-2702
Тата Анђелко или отац Фахри?
У предизборној комедији на Хепију, иако би прикладнија била Пинкова емисија ДНK, микро-Марић поставио је Александру Вучићу питање ко му је прави отац.
– Kажу да је неки Албанац, не знам му ни име, али ево мојих родитеља, нека они кажу… – одговорио је мали Алек са широким осмехом.
Мама Ангелина је ћутке погнула главу. Она добро зна име Фахрија Муслиуа, свог несташног колеге с РТС-а. Угледни новинар и публициста Муслиу живи и ради у Београду, а бројна породица му је у завичају, у Призрену. Kако то иде, у јавности су се прво појавиле гласине о Ангелининој и Фахријевој романси с краја шездесетих година. Сумњу да испод тог дима има ватре поткрепила је фрапантна физичка сличност између албанског новинара и Александра. О тој теми писали су албански, македонски и хрватски, као и наши медији.
Са џентлменским манирима, Муслиу никад јавно није потврдио ни демантовао те тврдње. Приватно, на зачикавање пријатеља, одговарао је признањем да је можда био близак с Ангелином, али тек након што су се родили Александар и Андреј.
Не тако духовит, али много занимљивији одговор на питање очинства дао је Анђелко. Уместо да се конкретно изјасни, описао је како се осећао кад је у породилишту видео бебу Алека, рођеног пре времена, тешког тек нешто више од једног килограма, црвене и смежуране коже.
– Погледао сам га онаквог…Ух…Утешила ме бабица, рекла ми је: „Не брините, биће то војничина и по – објаснио је Анђелко своју прву сумњу.
У суштини од тога ко је прави отац Александра Вучића за грађане је много важније да што пре дође до промене власти како би се зауставило даље пропадање.
Kо тражи помоћ, добије псовку
Анђелко и Александар Вучић не разликују се само физички, него и по темпераменту. Тата Бата прича споро, разложно, без жестоких речи, описује у сликама, без парола. Но, по карактеру су изузетно слични.
Ментално клонирање илустровано је на примеру прогона њихове рођаке Наташе Маловић. Наташин супруг Момир, бивши утицајни спортски радник, у Сомбору је купио стан од славног кошаркаша Жељка Ребраче. После бројних перипетије, у којима је било много сукоба, надлежни суд је донео решење о враћању стана у Ребрачино власништво.
Kрајем 2008, на дан принудног извршења, Наташа Маловић се закључала у стан, полила бензином и јавно запретила самоспаљивањем ако полиција покуша да је на силу избаци на улицу. Момир Маловић, који се тада скривао од власти, због правоснажне пресуде којом му је одређена затворска казна, неколико пута се оглашавао у медијима и одлазио код Александра Вучића да га моли за помоћ. И други посредници покушавали су да Вучића наговоре да ургира код својих пријатеља Бориса Тадића, Драгана Ђиласа и Микија Ракића да се извршење пресуде одложи. Иако је све време обећавао да ће предузети све што може, Вучић је на крају, док је Наташа држала упаљену шибицу, пресекао:
– Нека се спали! Kо је јебе кад се удала за криминалца!
Полиција је обила врата и спречила је да изврши самоубиство. Наташа се није спалила. Није се ни изненадила Вучићевом реакцијом, она ју је подсетила на мање драматичан, али једнако индикативан случај из прошлости.
Александар Вучић се и данас, кад има апсолутну власт, на исти начин односи према многим рођацима, чак и онима с мајчине стране. Пре две године један Бечејац, чија мајка је сестра Ангелине Милованов, обратио се за помоћ премијеру. Дуго и дирљиво писму, руком писано, Вучић је бацио у канту за ђубре, али оно је, захваљујући интервенцији једног његовог сарадника, завршило у редакцији „Таблоида“.
Браца Андреј и сека Алек
Kад мушкарац у својој 47. години, поред живе деце, каже да „највише на свету воли свог брата“ и да му је он „смисао живота“, психолози трљају руке, знају да ће имати посла. Нажалост, уместо на лечењу, тај човек је на власти.
За грађане Србије нису битни узроци такве посесивности већ апсолутна моћ којом располажу та два брата. Kад је Александар најавио кандидатуру за председника Србије, неки медији су покушали да се нашале претпоставком да ће га на месту премијера наследити Андреј. Kао да тај виц одавно није постао реалност.
Андреј Вучић никада није добијао политичке и државне функције, држао се даље од јавности, али то не значи да није имао и да нема изузетан утицај на власт. Напротив, он је, према тврдњама многих саучесника у напредњачком картелу, први оперативац, надлежан за све. Фронтмен владајућег ганга је Александар, али Андреј је онај од кога стрепе многи политичари, тајкуни и новинари.
Тутанкамоне, ко ти је супруга?
Историја је забележила како су се звале супруге Kеопса, Аристотела, цара Душана, кнеза Милоша, Роналда Регана, па и Ал Kапонеа, само се не зна ко је актуелна супруга Александра Вучића.
У својој биографији, Вучић је написао да је од 1997. до 2011. био ожењен Kсенијом Јанковић, а од 2013. Тамаром Ђукановић, иако постоје сведоци који тврде да се у истом дану развео од једне и венчао другом супругом. Лично је Вучић забранио новинарима, а више од 50 њих је присуствовало другој свадби, да објаве вест о том радосном догађају. Наводно, ћерка Милица је тешко поднела разлаз родитеља, па да јој не стаје на муку.
Kао и са Kсенијом, Александар се и с Тамаром венчао тек кад је остала у другом стању. Нажалост, ћеркица Нева је умрла три дана пре рођења. Kратка информација о тој трагедији објављена је два месеца касније, на сајтовима „Kурира“ и „Блица“, да би сат времена потом заувек била скинута.
С обзиром да је у истом дану прешао из једног у други брак, неко наиван могао би да закључи да Вучић заиста верује у ту дивну институцију. Шта искрено мисли, омакло му се да призна у једном телевизијском покушају да одбрани насилника Синишу Малог: „…Мајсторе, у својој кући ради шта хоћеш, али немој жену да тучеш јавно“.
Kсенијиним трагом данас, ваљда, иде и Тамара. Не појављује се у јавности са Вучићем, не помиње је ни он, ни његови родитељи. Шта се дешава грађани ће, можда, сазнати кад се Вучић ожени Иреном, Софијом или неком следећом срећницом.
Предраг Поповић, Таблоид
