Оцена министра финансија Млађана Динкића да је анализа Фискалног савета о висини могућег дефицита „неозбиљна” и „непрецизна” квалификација je која не може ни да оспори нити да сакрије чињеницу да су фискална кретања у буџету Републике у прва два месеца неповољна.
Критике да је Фискални савет узео у обзир само буџет Републике нису аргументоване зато што планирани дефицит републичког буџета од 122 милијарде динара чини чак 92 одсто дефицита планираног на нивоу целе државе (132 милијарде динара), изјавио је за „Политику” председник Фискалног савета Србије др Павле Петровић у реаговању на оцену министра финансија Млађана Динкића да извештај тог тела није професионално и ваљано урађен.
То значи да, наставља Петровић, ако има проблема са републичким буџетом, биће га и са укупним јавним финансијама државе. Не може се очекивати да ће већи мањак у републичкој каси бити покривен са других нивоа. Зашто? Зато што ће локалне самоуправе бити на нули, а ЈП „Путеви Србије” у минусу. Два велика фонда – здравствени и ПИО фонд, такође не могу да донесу бољитак централној каси својим суфицитом, јер ће здравство бити уравнотежено са приходима и расходима, а ПИО фонд у дефициту, који ће се опет покривати из буџета Републике. Дакле, не треба очекивати спас од консолидованог буџета, нити стоји аргументација министра Динкића да се тиме може поправити стање републичке касе.
Не треба, такође, напомиње Петровић, заборавити чињеницу да је Министарство финансија одговорно за буџет Републике, па већи дефицит у овој каси значи кршење Закона о буџету независно од резултата на локалу и у фондовима, који такође неће бити ништа бољи. Дакле, буџет Републике је врло јасан репер и показатељ општих фискалних трендова у земљи.
Фискални савет је, уверава нас саговорник, гледао само републички буџет и због тога што су то једини подаци које су имали. Министарство финансија увелико касни са објављивањем података консолидованог буџета, па тако нису дати ни подаци за јануар. „Будући да смо већ на основу података за републички буџет, који подсећам, чини више од 90 одсто укупног, видели да фискални трендови у прва два месеца иду у погрешном смеру, решили смо да на време реагујемо и укажемо на могуће проблеме. Уосталом, то је и наша обавеза као надлежне независне институције”.
Не стоји, истиче Петровић, ни аргумент министра Динкића да је консолидовани буџет овог јануара први пут у суфициту, јер је то потпуно уобичајено, па су суфицити забележени сваког јануара од 2008. године до данас (са изузетком 2012. и то због ванредних плаћања). Реч је о уобичајеном сезонском ефекту, који ни ове године није изостао.
„Дакле, места оптимизму у погледу фискалних трендова нема. Кључно питање није, нити сме да буде везано за прва два месеца 2013. Далеко је важније да видимо хоће ли и које корективне мере бити потребне већ током ове године, као и како кренути у неопходне системске реформе како би се избегла претећа криза јавног дуга у 2014. години”, рекао је за „Политику” председник Фискалног савета др Павле Петровић.
