Оптимизам који шири министар економије Млађан Динкић да ће нам у 2013. години кренути набоље је на стакленим ногама и нема упориште у реалности, каже у разговору за “Вести” Милан Ћулибрк, економски аналитичар. Он тврди да предвиђени извоз Фијата и пољопривредних производа није нешто на шта можемо сигурно да рачунамо. Презадуженост и велика незапосленост такође су елементи који тешко оптерећују српску привреду.
Министар Динкић је изјавио да ће 2013. бити преломна за Србију, да ћемо извоз повећати за 25 одсто и од њега зарадити око 11 милијарди евра. Колико је то реално?
– Та тврдња се заснива на расту извоза који би могао да оствари Фијат, као и на повећању извоза пољопривредних производа. Чак и кад би Фијат остварио извоз од милијарду евра, што је тешко, и када би извоз аграрних производа био повећан – тешко да можемо достићи Динкићеве прогнозе. Раст извоза аутомобила упитан је због економске кризе у европским земљама и пада куповне моћи, а што се тиче пољопривреде, код нас је ситуација у стилу “шта нам драги Бог да”.
[quote]
Цене стално дивљају
Србија је једина земља у Европи која је у рецесији, а у исто време има раст цена?
– Немамо довољно конкурентну привреду, на нашем тржишту постоје бројни монополи и један мали број тржишних играча диктира кључне услове, па самим тим и цене. Све друге земље у Европи када су биле у рецесији имале су тренд пада цена, што код нас није случај. И ове године ће Србија бити међу водећим земљама у Европи по стопи раста цена. То довољно говори о томе да ми кључне узроке инфлације нисмо успели да отклонимо ни 12 година након демократских промена.
[/quote]
Ове године имали смо пад привредног раста од два одсто, а за следећу се прогнозира раст од два одсто?
– На почетку ове године имали смо процене да ћемо остварити привлачење страних инвестиција у вредности од две милијарде евра. То се није догодило, а имамо највећу инфлацију у Европи. Уколико се и оствари раст од два одсто, то само значи да се враћамо у 2008. годину, а треба знати да само за наплату дуга доспева између две и три милијарде евра. Јавни дуг је већ сада премашио 60 одсто БДП, а до краја 2013. могао би достићи и 65 одсто. Да подсетим, пре две године законом смо се обавезали да нећемо прећи цифру од 45 одсто.
Да ли је Србија избегла банкрот?
– Није, ми смо на опасној граници задужености, а у случају веће кризе не можемо се ослонити на друге јер нисмо чланица ни Европске уније, ни еврозоне. Нисмо поштовали одредбе ММФ-а и стога сам сумњичав по питању да ћемо у првом тромесечју наредне године склопити споразум с том међународном институцијом.
Незапосленост је рекордна и то је рак-рана Србије. Хоће ли се повећавати?
– Незапосленост у Србији је достигла 28 одсто, што је алармантно ако се зна да имамо милион и 700.000 пензионера. Уколико би држава спровела реформу система јавних предузећа било би још 50.000 до 100.000 незапослених јер је евидентан вишак од 15 до 20 одсто запослених у јавним предузећима.
Нова Влада је кренула у борбу против корупције, а многи јој замерају што избегава много већи проблем – решавање сложене економске ситуације?
– То је потпуно тачно. Али, борба против корупције увек је добра јер се по том питању 20 година ништа није радило. Ударање на најкрупније бизнисмене, попут Мишковића, добар је знак, али уколико ускоро не уследе неке кривичне санкције, то ће бити лоше.
Процедура “убија” инвестиције
Какав је однос државе према улагачима из иностранства, посебно кад је наша дијаспора у питању?
– Велики проблем Србије је замршена процедура приликом издавања дозвола страним инвеститорима. Уколико су улагачима потребни дани и месеци да би добили неку грађевинску дозволу, онда ће они радије отићи у другу земљу. Исти случај је и са нашом дијаспором. Не верујем да имају бољи статус од било ког инвеститора из Немачке или, на пример, Италије кад закуцају на врата Министарства економије. Дуготрајна процедура око добијања разноразних дозвола може само да их дестимулише.
Вести
