Динкић штеди, а минус расте

Нејасно је како је смањен дефицит у буџету ако су повећани и издаци, за куповину робе и услуга, камате, субвенције, социјалну заштиту…

Млађан Динкић, министар финансија, тврди да је предлогом ребаланса буџета уштедео новац, а минус у каси је за чак 70 милијарди динара већи од оног првобитно предвиђеног Законом о буџету за 2012. годину. Како је онда јаз у буџету смањен ако су повећани издаци за запослене, за куповину робе и услуга, камате, субвенције, социјалну заштиту? На чему се онда заснива план штедње новог министра? Одговор је једноставан – да ништа није предузео, рупа у каси би до краја године достигла, по Динкићевој рачуници, више од 235 милијарди динара. Тако посматрано, министар финансија заиста јесте уштедео 13 милијарди динара.

Могу ли ствари тако да се гледају? Ако се посматра тренутно, а не планирано стање – могу. Јер, буџет за 2012. годину изгубио је везу с економском реалношћу још пре него што га је Скупштина усвојила. Заснован је на процени да ће Србија ове године имати раст од 1,5, а привредна активност ће у најбољем случају бити у паду од најмање 0,5 одсто. Већ у првој половини године, буџетски дефицит је достигао 100 милијарди динара, што је било две трећине годишњег плана, а расходи су далеко превазилазили постављене оквире. Бивши министар финансија, Мирко Цветковић, имамо је другачију процену колико ће, уколико се ништа не предузме, износити минус у каси до краја године. У тренутку примопредаје дужности годишњи јаз у каси процењиван је на 188 милијарди динара. То је далеко мање од мајске процене Фискалног савета да ће разлика између прихода и расхода бити око 206 милијарди динара. Ситуација се, сасвим сигурно, у међувремену променила. За колико – биће јасно већ колико сутра када чланови Савета изнесу оцену предложеног ребаланса за ову годину. Тек тада знаће се поуздан одговор на питање колико је заправо нови министар финансија уштедео.

Из података које је Министарство финансија проследило новинарима види се да су смањене само две расходне ставке. То су издаци за пензије (за око три милијарде) и капиталне инвестиције (око 14 милијарди уштеде). Када се ребаланс упоређује са тренутним стањем, онда се долази до закључка да су уштеде остварене и по основу ограниченог раста пензија и плата у јавном сектору, али и рационалног планирања расхода, након укидања сопствених прихода агенцијама.

План фискалне консолидације углавном се заснива на мерама које повећавају приходе буџета и то у укупном износу од 16 милијарди динара. Приходи од пореза на доходак ребалансом су увећани за око пет милијарди, приливи од доприноса и од пореза на добит за по 10 милијарди. Значајно повећање очекује се и по основу већег ПДВ-а.

Ово повећање прихода, које ће значајније ефекте имати на дужи него на кратак рок, Милојко Арсић, професор Економског факултета описује као добар потез новог министра.

– Предложени ребаланс буџета представља велики напредак у добром смеру у односу на оно што смо слушали у предизборној кампањи и после формирања владе. Тада је могло да се чује да нам не треба ММФ, да јавни дуг није превелик, чак је било иницијатива да се законска граница са 45 повећа на 60 одсто бруто домаћег производа. Предложени ребаланс представља судар са стварношћу нове власти и то је као нека врста отрежњења – оцењује Арсић.

Добро је и то што се уводи ред у јавне финансије и то тако што се сопствени приходи уводе у централни буџет, али и неке непотребне таксе и намети укидају, додаје наш саговорник. Позитивно је и то што се раст плата и пензија ограничава и што неће у потпуности пратити инфлацију, сматра Арсић. Све то је корак у добром правцу али је, према оцени овог стручњака за јавне финансије, недовољан за стабилизацију буџета. Могло је, каже он, да се учини нешто на смањењу субвенција, нарочито оних непродуктивних, али и да се уравнотеже локалне и републичка каса. Јер, још од прошле године, после усвајања пакета децентрализације, појавио се велики јаз у централном буџету. Неке мере у том правцу могле би на кратак рок да донесу уштеде, сматра Арсић. Није добро ни то што је минус у каси толико повећан, закључује.

Иван Николић, сарадник Економског института, каже да је ова година већ изгубљена и ребаланс не може да буде ништа друго него озакоњење постојећег стања. Добро је то што је неповољан удар на привреду по основу повећања ПДВ-а компензован мерама структурне природе, као што су смањење намета и олакшавање процедура, додаје. Приметио је и то да је најављено смањивање намета на рад изостало, док је обећање о наплати ПДВ-а по реализацији испуњено.

Политика