Економски амбасадори Србије, њих 28, које је широм света 2010. послао тадашњи министар економије Млађан Динкић, потрошили су скоро девет милона евра народних пара. То показује Извештај Сектора за билатералну трговину Министарства трговине, закључно са 1. јулом када је министар трговине Расим Љајић ставио тачку на њихов сладак живот без користи за Србију.

Љајић је по доласку на чело тог ресора 2012. приметио да сиромашној Србији нису потребни велики трошкови и неколико месеци касније почео да их враћа кући. Рачуница говори да је на њихове плате отишло 6.284.544 евра, на станарине 2.035.838 и још око пола милиона на селидбе, школарине за децу и допринос за брачне партнере. Притом су потпуно подбацили у мисији довођења страних инвеститора, повећања робне размене и промоцији српске привреде.

Кумови и љубавнице

Папрена цена, према процени извршног директора Центра за владавину права Ивана Нинића је скандалозна, имајући у виду стање у Србији.

– Погрешан је био концепт добре идеје па се то претворило у политичку лакрдију. Догађало се исто што и у Министарству спољних послова да се у иностранство шаљу партијски људи, деца, браћа, кумови, пријатељи, па чак и љубавнице, а да нико није мерио њихов учинак – каже Нинић за “Вести”.

Стручна јавност је Динкићев пројекат видела као пуко ухлебљење партијских кадрова. Потврда таквом ставу су били и потпуно нејасни критеријуми избора. Испоставило се убрзо да је у Подгорицу отишао млађани дебитант, магистар Универзитета “Браћа Карић”, у Загребу се обрео магистар филозофије, а у Бечу машински инжењер. Представница Србије у Будимпешти је факултет завршила у Љубљани и одлично говори словеначки, а у Љубљани је био и грчки ђак. У Риму се економском дипломатијом бавио инжењер рударства, у Братислави професорка енглеског, а у Скопљу агроекономиста са знањем шпанског.

Економски амбасадори нису показали резултате, објаснио је Расим Љајић разлоге њиховог повлачења и додао да се испоставило да је у овом случају “била скупља дара него мера”.

– Пројекат економске дипломатије је потребан Србији, али мора да буде и ефикасан и јефтин. Било је ту и квалитетних људи, али Динкићев модел није био разрађен да би донео резултат – казао је Љајић за наш лист.

Д. Декић – Вести