Динкић и УРС лопови умешани и у продају Вршачких винограда

Јавни позив за учешће у јавном надметању за куповину покретне и непокретне имовине „Вршачких винограда” објављен је 8. јула 2013, а три дана раније Влада Србије је усвојила измену Уредбе о поступку и начину реструктурирања субјеката приватизације. Тиме је фактички омогућено да предузећа у реструктурирању буду купљена за 30 одсто њихове тржишне вредности.

„Ако је прво јавно надметање по почетној цени од 100 одсто процењене тржишне вредности имовине проглашено неуспешним, одмах започиње друго са почетном ценом од 51 одсто њене вредности, а ако је и друго надметање неуспешно, започиње треће надметање по цени од 30 одсто вредности имовине”, гласи споран члан уредбе.

Јавно надметање за продају имовине „Вршачких винограда” спроведено је управо према овом члану уредбе тако што је као победник изабран једини учесник „Гуан Нан”. Ово привредно друштво је у трећем јавном надметању у једном дану (са размацима од по петнаест минута) проглашено купцем имовине „Вршачких винограда” по почетној цени од 5,3 милиона евра, што је трећина процењене тржишне вредности од 17,6 милиона евра.

Истина, конкурсну документацију откупили су и „ХТП Москва” из Београда, „МК група”, „Видра МДК”, а наводно и бизнисмен Милан Поповић је био заинтересован за „Вршачке винограде”, али су се на лицитацији појавили само Кинези.

Да ли је уредба, која је достављена Влади Србије 7. маја под ознаком „врло хитно” мењана због „Вршачких винограда”?

– Одговор је садржан у неколико речи – чиста случајност – речено нам је јуче у Уједињеним регионима Србије, странци Млађана Динкића, који је у то време био министар финансија и привреде.

У тој странци кажу да су измене поменуте уредбе припремане два до три месеца у сарадњи са републичким Секретаријатом за законодавство и другим државним органима, у циљу решавања судбине предузећа попут ИМТ-а, „14. октобра” и ИМР-а, за која се годинама не проналази купац. Промене у уредби су, како наводе, подразумевале да се на аукцији, ако се не појави купац који жели да плати сто одсто процењене имовине, процењена цена спусти на 50 односно 30 одсто.

– Светска банка подржала је доношење таквих измена уредбе, јер су се показале као неопходне за завршетак процеса реструктурирања бивших друштвених предузећа који трају већ 12 година, а на чије се окончање Србија обавезала до јуна 2014. Подсећамо да Србија, по процени Светске банке, годишње за ова предузећа, даје 700 милина евра за покривање плата, пореза, доприноса, осталих дугова… Где је ту лоша намера или неодговорно поступање, стоји у писаном одговору УРС-а „Политици”.

У генералном секретаријату Владе Србије „Политици” је потврђено да је Министарство финансија и привреде добило сва позитивна мишљења надлежних институција пре него што је влада усвојила ову уредбу.

Међутим, наш извор близак истрази указује да је Канцеларија за европске интеграције дописом од 26. јула ставила примедбе на текст измена и допуна уредбе, у контексту правила ЕУ и државне помоћи.

М. Авакумовић

У сутрашњем броју: Модел реструктурирања прилагођен интересима потенцијалног купца

Политика