Млађан Динкић одавно је напустио Владу Србије, али његов економски патент – субвенције по новозапосленом раднику – и даље живи. Толико пута оспораван модел привлачења страних улагача ових дана поново се преиспитује захваљујући субвенцији коју је држава одобрила немачком „Континенталу”.
Домаће компаније које послују у области информационих технологија (ИТ) то су доживеле као забадање ножа у леђа, јер упркос свим уверавањима страхују да ће им овај страни инвеститор преотети кадрове.
Готово да не постоји политичка странка у Србији која овакав модел подстицаја није критиковала, али га ниједна власт од 2006. године до данас није укинула.
Када је „Континентал” у Новом Саду отворио свој развојноистраживачки центар, председник Александар Вучић оценио је то као вишу лигу инвестиција. Због незадовољства домаћих програмера у јавности је поново отворено питање да ли је овакав начин дотација добар.
Иако се врло често паушално тврди како не постоји ниједна анализа која процењује ефекат овакве политике субвенционисања инвеститора, Милорад Филиповић, професор Економског факултета у Београду, и Мирољуб Николић, стручни сарадник Министарства привреде, израчунали су да је у периоду од 2006. до 2016. године по том основу из буџета потрошено 501,8 милиона евра. Са онима који овакав начин субвенционисања оспоравају сасвим сигурно неће се сложити 82.015 радника који су на тај начин добили посао. То, међутим, значи да је државу једно новоотворено радно место коштало нешто више од 6.000 евра.
Када је овај модел лансиран, као део економске политике владе Војислава Коштунице, чији је министар економије и регионалног развоја био Млађан Динкић, формално су иста правила важила за све – и за домаће и за стране инвеститоре.
Какав је, међутим, био епилог тих мера?
Анализа Милорада Филиповића и Мирољуба Николића показала је да су од укупно пола милијарде евра подстицаја, чак 90 одсто тог износа добили странци. То значи да су домаће компаније добиле тек 54 милиона евра субвенција, док је страним фирмама по том основу одобрено 447 милиона евра. Чињеница је, са друге стране, да су странци више новца и уложили. Кад се подвуче црта, уз помоћ субвенција остварен је прилив инвестиција од 2,12 милијарди евра. То значи да су на један уложени евро, колико је држава дала за субвенције, дошла још четири евра. Стране фирме уложиле су 81,4 одсто од укупног износа инвестиција, док су домаћи улагачи инвестирали 18,6 одсто.
У периоду од 2006. до 2016. године потписано је 314 уговора о додели подстицајних средстава. Од тога је 149 уговора потписано са домаћим, а 165 (52,5 одсто) са страним инвеститорима.
Филиповић и Николић у својој анализи указују и на то да је највећи број уговора раскинут са домаћим инвеститорима (83 уговора), док је са страним инвеститорима раскинуто тек 16 уговора.
Након што су све анализе, па и ова, показале да су највећи корисници субвенција странци, Министарство привреде променило је правила. Како би се повећале шансе домаћих фирми да добију подстицаје, крајем 2016. године усвојена је уредба којом су лимити који се односе на обавезно улагање и запошљавање знатно спуштени.
После више од годину дана примене ове уредбе може се рећи да је направљен половичан успех. Односно, у програму који се односи на пројекте од посебног значаја и даље су неприкосновени лидери у повлачењу ових средстава страни инвеститори. С друге стране, у пројектима по јавном позиву доминирају домаћи улагачи.
Према подацима Министарства привреде, на јавни позив који је Министарство привреде расписало у марту прошле године стигле су укупно 34 пријаве заинтересованих улагача. До сада је разматрано 18, док је преосталих 16 још на чекању. Од 18 разматраних пројеката сви су прихваћени. Од тога је 17 уговора потписано са домаћим инвеститорима, а само један са улагачем чије је седиште у иностранству.
С друге стране, у програму који се односи на пројекте од посебног значаја и даље су највећи корисници субвенција страни инвеститори. Тако је током 2016. и 2017. потписан 41 уговор о пројектима од посебног значаја. На тај начин одобрени су подстицаји у висини 132,22 милиона евра. Oтварање једног радног места коштало је у просеку 5.489 евра. Од тога, са домаћим инвеститорима потписано је свега шест уговора о додели средстава, где је висина подстицаја 4,94 милиона евра. Планирано је запошљавање 947 радника, што је 5.215 евра по новоотвореном радном месту. Са страним инвеститорима потписано је 35 уговора о додели средстава за спровођење пројеката од посебног значаја.
Вредност додељених подстицајних средстава је 127,28 милиона евра, а предвиђено је запошљавање 23.142 нова радника, што је трошак од 5.500 евра по раднику.
Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс
Koliko je ekonomskih zlocina pocinio Srbiji, ovaj ekonomski ubica, trebalo bi , po kratkom postupku da se posalje na dozivotnu robiju…