Економија

Динкићевa економска политика још опстаје

Мла­ђан Дин­кић одав­но је на­пу­стио Вла­ду Ср­би­је, али ње­гов еко­ном­ски па­тент – суб­вен­ци­је по но­во­за­по­сле­ном рад­ни­ку – и да­ље жи­ви. То­ли­ко пу­та оспо­ра­ван мо­дел при­вла­че­ња стра­них ула­га­ча ових да­на по­но­во се пре­и­спи­ту­је за­хва­љу­ју­ћи суб­вен­ци­ји ко­ју је др­жа­ва одо­бри­ла не­мач­ком „Кон­ти­нен­та­лу”.

До­ма­ће ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју у обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја (ИТ) то су до­жи­ве­ле као за­ба­да­ње но­жа у ле­ђа, јер упр­кос свим уве­ра­ва­њи­ма стра­ху­ју да ће им овај стра­ни ин­ве­сти­тор пре­о­те­ти ка­дро­ве.

Го­то­во да не по­сто­ји по­ли­тич­ка стран­ка у Ср­би­ји ко­ја ова­кав мо­дел под­сти­ца­ја ни­је кри­ти­ко­ва­ла, али га ни­јед­на власт од 2006. го­ди­не до да­нас ни­је уки­ну­ла.

Ка­да је „Кон­ти­нен­тал” у Но­вом Са­ду отво­рио свој раз­вој­но­и­стра­жи­вач­ки цен­тар, пред­сед­ник Алек­сан­дар Ву­чић оце­нио је то као ви­шу ли­гу ин­ве­сти­ци­ја. Због не­за­до­вољ­ства до­ма­ћих про­гра­ме­ра у јав­но­сти је по­но­во отво­ре­но пи­та­ње да ли је ова­кав на­чин до­та­ци­ја до­бар.

Иако се вр­ло че­сто па­у­шал­но твр­ди ка­ко не по­сто­ји ни­јед­на ана­ли­за ко­ја про­це­њу­је ефе­кат ова­кве по­ли­ти­ке суб­вен­ци­о­ни­са­ња ин­ве­сти­то­ра, Ми­ло­рад Фи­ли­по­вић, про­фе­сор Еко­ном­ског фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду, и Ми­ро­љуб Ни­ко­лић, струч­ни са­рад­ник Ми­ни­стар­ства при­вре­де, из­ра­чу­на­ли су да је у пе­ри­о­ду од 2006. до 2016. го­ди­не по том осно­ву из бу­џе­та по­тро­ше­но 501,8 ми­ли­о­на евра. Са они­ма ко­ји ова­кав на­чин суб­вен­ци­о­ни­са­ња оспо­ра­ва­ју са­свим си­гур­но не­ће се сло­жи­ти 82.015 рад­ни­ка ко­ји су на тај на­чин до­би­ли по­сао. То, ме­ђу­тим, зна­чи да је др­жа­ву јед­но но­во­о­тво­ре­но рад­но ме­сто ко­шта­ло не­што ви­ше од 6.000 евра.

Ка­да је овај мо­дел лан­си­ран, као део еко­ном­ске по­ли­ти­ке вла­де Во­ји­сла­ва Ко­шту­ни­це, чи­ји је ми­ни­стар еко­но­ми­је и ре­ги­о­нал­ног раз­во­ја био Мла­ђан Дин­кић, фор­мал­но су иста пра­ви­ла ва­жи­ла за све – и за до­ма­ће и за стра­не ин­ве­сти­то­ре.

Ка­кав је, ме­ђу­тим, био епи­лог тих ме­ра?

Ана­ли­за Ми­ло­ра­да Фи­ли­по­ви­ћа и Ми­ро­љу­ба Ни­ко­ли­ћа по­ка­за­ла је да су од укуп­но по­ла ми­ли­јар­де евра под­сти­ца­ја, чак 90 од­сто тог из­но­са до­би­ли стран­ци. То зна­чи да су до­ма­ће ком­па­ни­је до­би­ле тек 54 ми­ли­о­на евра суб­вен­ци­ја, док је стра­ним фир­ма­ма по том осно­ву одо­бре­но 447 ми­ли­о­на евра. Чи­ње­ни­ца је, са дру­ге стра­не, да су стран­ци ви­ше нов­ца и уло­жи­ли. Кад се под­ву­че цр­та, уз по­моћ суб­вен­ци­ја оства­рен је при­лив ин­ве­сти­ци­ја од 2,12 ми­ли­јар­ди евра. То зна­чи да су на је­дан уло­же­ни евро, ко­ли­ко је др­жа­ва да­ла за суб­вен­ци­је, до­шла још че­ти­ри евра. Стра­не фир­ме уло­жи­ле су 81,4 од­сто од укуп­ног из­но­са ин­ве­сти­ци­ја, док су до­ма­ћи ула­га­чи ин­ве­сти­ра­ли 18,6 од­сто.

У пе­ри­о­ду од 2006. до 2016. го­ди­не пот­пи­са­но је 314 уго­во­ра о до­де­ли под­сти­цај­них сред­ста­ва. Од то­га је 149 уго­во­ра пот­пи­са­но са до­ма­ћим, а 165 (52,5 од­сто) са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма.

Фи­ли­по­вић и Ни­ко­лић у сво­јој ана­ли­зи ука­зу­ју и на то да је нај­ве­ћи број уго­во­ра рас­ки­нут са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма (83 уго­во­ра), док је са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма рас­ки­ну­то тек 16 уго­во­ра.

На­кон што су све ана­ли­зе, па и ова, по­ка­за­ле да су нај­ве­ћи ко­ри­сни­ци суб­вен­ци­ја стран­ци, Ми­ни­стар­ство при­вре­де про­ме­ни­ло је пра­ви­ла. Ка­ко би се по­ве­ћа­ле шан­се до­ма­ћих фир­ми да до­би­ју под­сти­ца­је, кра­јем 2016. го­ди­не усво­је­на је уред­ба ко­јом су ли­ми­ти ко­ји се од­но­се на оба­ве­зно ула­га­ње и за­по­шља­ва­ње знат­но спу­ште­ни.

По­сле ви­ше од го­ди­ну да­на при­ме­не ове уред­бе мо­же се ре­ћи да је на­пра­вљен по­ло­ви­чан успех. Од­но­сно, у про­гра­му ко­ји се од­но­си на про­јек­те од по­себ­ног зна­ча­ја и да­ље су не­при­ко­сно­ве­ни ли­де­ри у по­вла­че­њу ових сред­ста­ва стра­ни ин­ве­сти­то­ри. С дру­ге стра­не, у про­јек­ти­ма по јав­ном по­зи­ву до­ми­ни­ра­ју до­ма­ћи ула­га­чи.

Пре­ма по­да­ци­ма Ми­ни­стар­ства при­вре­де, на јав­ни по­зив ко­ји је Ми­ни­стар­ство при­вре­де рас­пи­са­ло у мар­ту про­шле го­ди­не сти­гле су укуп­но 34 при­ја­ве за­ин­те­ре­со­ва­них ула­га­ча. До са­да је раз­ма­тра­но 18, док је пре­о­ста­лих 16 још на че­ка­њу. Од 18 раз­ма­тра­них про­је­ка­та сви су при­хва­ће­ни. Од то­га је 17 уго­во­ра пот­пи­са­но са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма, а са­мо је­дан са ула­га­чем чи­је је се­ди­ште у ино­стран­ству.

С дру­ге стра­не, у про­гра­му ко­ји се од­но­си на про­јек­те од по­себ­ног зна­ча­ја и да­ље су нај­ве­ћи ко­ри­сни­ци суб­вен­ци­ја стра­ни ин­ве­сти­то­ри. Та­ко је то­ком 2016. и 2017. пот­пи­сан 41 уго­вор о про­јек­ти­ма од по­себ­ног зна­ча­ја. На тај на­чин одо­бре­ни су под­сти­ца­ји у ви­си­ни 132,22 ми­ли­о­на евра. Oтварање јед­ног рад­ног ме­ста ко­шта­ло је у про­се­ку 5.489 евра. Од то­га, са до­ма­ћим ин­ве­сти­то­ри­ма пот­пи­са­но је све­га шест уго­во­ра о до­де­ли сред­ста­ва, где је ви­си­на под­сти­ца­ја 4,94 ми­ли­о­на евра. Пла­ни­ра­но је за­по­шља­ва­ње 947 рад­ни­ка, што је 5.215 евра по но­во­о­тво­ре­ном рад­ном ме­сту. Са стра­ним ин­ве­сти­то­ри­ма пот­пи­са­но је 35 уго­во­ра о до­де­ли сред­ста­ва за спро­во­ђе­ње про­је­ка­та од по­себ­ног зна­ча­ја.

Вред­ност до­де­ље­них под­сти­цај­них сред­ста­ва је 127,28 ми­ли­о­на евра, а пред­ви­ђе­но је за­по­шља­ва­ње 23.142 но­ва рад­ни­ка, што је тро­шак од 5.500 евра по рад­ни­ку.

Аутор: Аница Телесковић, Политика.рс

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

Један коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!