„Циљ кампање је да подстакнемо грађане да узимају фискални рачун и на тај начин буду сигурни да новац који дају за куповину неке робе иде у буџет, за здравство, за школство, за социјално незбринуте.”
Овим речима фискалну лутрију, у којој је главна премија стан у Београду, није пре неколико дана најавила министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић. Ово је стара изјава Млађана Динкића од 30. августа 2004. године.
У то време Динкић, који је био министар финансија, заједно са Пореском управом покренуо је акцију „Узмите рачун” у оквиру које је такође била организована наградна игра.
„Предвиђено је да наградна игра траје у пет кола, а прве награде биће подељене већ крајем октобра”, рекао је Владимир Илић, тадашњи директор Пореске управе.
Неке од награда биле су: стан у Београду, пет аутомобила средње класе, 15 фрижидера, 40 музичких стубова, 15 рачунара и 10 веш-машина. Држава је чак ангажовала и глумца Владана Савића, који је снимио рекламу и са ТВ екрана гледаоце позивао да узму фискални рачун.
Стара Динкићева идеја васкрсла је опет у Влади Србије. Министарка државне управе и локалне самоуправе Ана Брнабић изјавила је пре неколико дана да очекује пуно од наградне игре скупљања фискалних рачуна, која почиње 1. јануара наредне године.
Како је истакла, та игра би требало да мотивише грађане да се укључе у борбу против сиве економије. Она је подсетила да је то приоритет Владе Србије и да су 2017. и 2018. проглашене годинама борбе против сиве економије.
„Код нас не постоји довољна свест да се порезом пуни буџет. Перцепција буџета је да је то неки магичан ћуп из којег вам неко даје. Изузетно је важно да се у борбу против сиве економије укључе сви и грађани и привреда”, нагласила је Брнабић.
Она је навела да ће главна награда у игри „Узми рачун и победи” – стан у Београду. Победник ће бити проглашен 2. априла 2017. године, а грађани могу да шаљу фискалне рачуне за наградну игру од 1. фебруара до краја марта следеће године.
Осим стана у престоници, порески обвезници, баш као и 2004. године, могу да освоје и аутомобиле, путовања у земљи и иностранству, али и техничку робу.
Да ли удео сиве економије у бруто домаћем производу (БДП), који се тренутно процењује на око 30 одсто, може да се смањи тако што ће неко прикупити минимум 10 фискалних рачуна и ставити их у коверту, питали смо Владимира Илића, једног од организатора ове акције из 2004. године.
„Та акција не може да утиче на смањење сиве економије. Међутим, оно што може јесте да утиче на свест грађана о томе да је важно платити порез. Код нас се често људи солидаришу са утајивачима пореза, па тако имају и разумевања за оне који робу продају на бувљаку. Требало би да буде јача свест о томе да се плаћањем пореза финансирају јавне потребе државе”, каже Илић.
Он подсећа да је ПДВ у Србији уведен 1. јануара 2005. године и да је та акција имала за циљ да промовише овај вид пореза. „Јавност је тада била негативно расположена према овом порезу и ми смо на неки начин успели да утичемо на јавно мњење и афирмишемо плаћање пореза”, каже Илић.
Милојко Арсић, професор Економског факултета, каже да подржава организовање фискале лутрије. Како каже, то није мера која може да смањи сиву економију, али може да помогне у том послу, и то највише када је реч о афирмисању свести да порез мора да се плати.
„Сигурно не може сива економија да се смањи једном мером, али то не може да одмогне. Утицаће на повећање пореског морала, сасвим сигурно. Основне мере за сузбијање сиве економије ипак су на страни Пореске управе”, каже Арсић.
