Нигде у свету се Закон о заштити података о личности не односи на правна, већ на физичка лица – каже повереник Родољуб Шабић
Формално, Ђоко Кривокапић, директор ДИПОС-а, заклонио се иза Закона о заштити података о личности када је пре два дана одбио да јавности предочи ко су закупци државних некретнина. Ипак, међу подстанарима овог предузећа, које за рачун грађана Србије управља државним некретнинама, осим физичких има и правних лица. На фирме, удружења грађана, невладине организација и политичке странке Закон о заштити података о личности се не односи.
Истина, Кривокапић је пре два дана одлучио да само делимично искористи могућност коју му закон дозвољава. Објавио је име само два правна лица: Демократске странке и Уједињених региона Србије.
Што значи да је Кривокапић, да је хтео јавности да достави списак закупаца, то одавно могао да учини – бар када су фирме закупци у питању.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, за „Политику” недвосмислено каже да се нигде у свету Закон о заштити података о личности не односи на правна лица.
Такође, постоји још један законски основ по комe је Кривокапић могао да објави списак закупаца. У члану 14. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значајa каже се да орган власти неће објавити податке о личности ако би тиме повредио право на његову приватност. Међутим, закон предвиђа и изузетке. Право на приватност се поштује, „осим ако се ради о личности, појави или догађају од интереса за јавност, а нарочито ако се ради о носиоцу државне и политичке функције и ако је информација важна с обзиром на функцију коју то лице врши”, наводи се у овом закону.
Да је неке податке ипак могуће објавити сведочи и једно решење повереника по жалби Мреже за реституцију. Ова организација је, наиме, од ДИПОС-а тражила да јој по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја доставе уговор о закупу, одржавању и обнови објеката на једној адреси. Повереник је својим решењем од 6. јула ове године наложио ДИПОС-у да тражена документа достави Мрежи за реституцију, али да уговоре деперсонализује. То јест, да заштити податке о личности, као што су: име и презиме, адреса, лични матични број грађана.
Дакле, постоји неколико законских основа по којима Кривокапић јавности може да објави име закупаца. Из ДИПОС-а је јуче „Политика” први пут и званично добила неки одговор . Између осталог, захтевали смо да нам ово предузеће достави списак свих закупаца против којих је покренут судски поступак. Како кажу, због великог броја пристиглих новинарских захтева, а у настојању да свима изађу у сусрет, ДИПОС нас је обавестио да за наш лист спрема детаљни списак закупаца против којих је покренут судски поступак. Тражени материјал доставиће нам данас, обећали су.
Занимљиво је да су се на конференцији за новинаре ДИПОСа у питањима београдских таблоида чули и надимци још два закупца: Лопова и Ваћка. Новинари ових медија директора су у шифрама питали да ли су му позната ова два надимка, директор је исто тако у шифрама одговарао. Изнео је податке о њиховим дуговањима, као и то да је Лопов исељен, а да Ваћко још користи државну вилу. Очекивано, на насловним странама јучерашњих таблоида дешифровани су идентитети ова два закупца. Па је тако Лопов извесни Будимир Булатовић, оснивач предузећа „Европска експертска група”, које је у међувремену угашено. Жарко Павловић, којег су медији повезали са надимком Ваћко, једним од највећих дужника за закуп државних вила, раније је у јавности помињан у као учесник на тендеру око куповине зграде Савезног МУП-а, директор и власник више фудбалских клубова и власник земунског Угоститељског предузећа „Централ”. О томе како је у овом некада богатом ланцу кафана и хотела оглашен стечај, а повериоци, бивши радници те фирме протестовали, тврдећи да су остали без десетина плата, у више наврата писала је и „Политика” .
Прошле недеље наш лист је у оквиру Досијеа ДИПОС објавио податак да је ово предузеће тужило Жарка Павловића, бизнисмена из Крушевца. Он је био заступник фирме „Прајват проџект менаџмент” из Цириха с којом је ДИПОС закључио уговор о закупу виле у Толстојевој улици број 23, површине од 440 квадратних метара. Ненаплаћена потраживања по овом уговору на дан 31. децембар 2013. године износе 334.041 евро и 2,33 милиона динара по основу ненаплаћених комуналних трошкова. ДИПОС је свој дуг покушао да наплати на суду и, како пишу ревизори у извештају, тужба је поднета у септембру 2013. године.
Такође, бивши запослени у УП „Централ” свакодневно су се почетком 2014. окупљали и испред ресторана „Венеција”, једног од најпознатијих објеката у склопу „Централа”, тражећи да се намире дуговања за зараде које некима нису исплаћиване од 2002. до 2008. године. Они су тада оптужили Павловића да је основао нове фирме и правио уговоре са самим собом како би избегао плаћање обавеза према држави и радницима и што дуже остао у „Венецији”.
Стечај у УП „Централ” је према тим наводима отворен у новембру 2010. године, али због закупа који је једна од Павловићевих фирми уговорила њему као закупцу остала је управа над овим рестораном још скоро годину дана. После тога, у јесен 2011, направио је и план реорганизације УП „Централ” као стечајног дужника, који је важио годину дана, па Агенција за приватизацију зато није одмах могла да процени вредност имовине од које би се намирили повериоци. То је учињено тек у јесен 2012, а Павловић се из „Венеције” коначно иселио тек средином 2013, готово три године после оглашавања стечаја. За њим су остали неплаћени рачуни за струју, потврдила нам је почетком 2014. и Агенција за приватизацију. Судећи по свему томе, пред директором ДИПОС-а је тежак задатак, јер Ваћка није тако лако иселити из објекта у који се једном усели. То најбоље знају бивши запослени и стечајна управа „Централа”.
Никола Белић, Аница Телесковић
Политика
