Директор Јавног предузећа „Железнице Србије” Драгољуб Симоновић успео је у овој години да на продаји теретних кола као старог гвожђа направи штету од 600.000 евра
Из потпуно нејасних разлога, руководство Железница је поништило прву лицитацију за продају старих вагона на којој је постигнута добра цена, а затим само неколико месеци касније организовало другу на којој су прошле знатно ниже цене него на претходној. Само на тој разлици у цени Железнице су изгубиле око 65 милиона динара.
На првој лицитацији организованој 25. априла ове године, минимална понуђена цена за 4.980 тона гвожђа, колико је измерена тежина 431 теретних кола, била је 21,10 динара по килограму. У надметању је тада учествовало девет предузећа, а најповољнију понуду између 27,1 и 30,1 динар по килограму дале су фирме Јединство из Ужица и шабачки Инос Напредак. Два месеца касније директор сектора за набавке Негосав Теофиловић, један од Симоновићевих људи из Врчина, поништава лицитацију уз образложење да са теретних кола нису скинути сви употребљиви делови који би могли да се искористе за вагоне који су у употреби.
Нова јавна лицитација одржана је 23. октобра. Овога пута је одређена минимална цена од 18,2 динара по килограму, дакле мања него у првој продаји. Иако је цена била мања, услови за учешће на надметању су били пооштрени, тако да су могућност да учествују на лицитацији имале само три фирме – Јединство из Ужица и Инос Напредак, победнице са претходне лицитације, и ново предузеће Металпром из Ваљева. Ове фирме су тада купиле гвожђе по цени која је била мања од минималне одређене цене од 21,1 динар у првој лицитацији. На тај начин Железнице су оштећене за око 65 милиона динара, што је била разлика у цени између прве и друге лицитације.
Званично образложење Железница је да је зарада изгубљена због пада цене гвожђа на тржишту. То међутим ни изблиза није тачно. Према званичним подацима просечна цена руде гвожђа не само да није падала, већ је у том периоду расла.
Тако се рецимо у јуну гвожђе продавало за 114 долара по тони, а у августу за 137 долара. Као један од разлога губитка зараде, у Железницама наводе и крађу делова са старих вагона, што значи да контроле које је најављивао Симоновић нису баш имале ефекта иако се новим антикризним мерама и довођењем Железница у ред месецима хвалио. Чак и да је неко заиста украо делове због којих је остварена нижа цена, за то мора неко да одговара.
Блиц
Polako tek je poceo covek ne postizava!