Ђелић будући приватизациони саветник за продају Комерцијалне банке

Српски банкарски сектор у првој половини године је остварио добит од 35,2 милијарди динара или близу 300 милиона евра.

Након добити веће од пола милијарде евра остварене прошле године, ова ће изгледа бити још и боља. Упоредо са опоравком профитабилности у банкарском сектору се дешава и дуго најављивани процес консолидације. Већ више од деценије стручњаци, па и сами банкари говоре да је 30 и више банака превише за овако мало и сиромашно тржиште. Након избијања кризе од 2011. године број банака је почео да се смањује, на жалост због банкрота банака са, углавном, значајним државним власништвом, што је пореске обвезнике коштало близу милијарду евра. Други талас консолидације одвија се последње две, три године током којих је чак девет банака променило власника, а још две то очекује у наредној години.

Најважнији догађај у банкарском сектору сасвим сигурно биће продаја Комерцијалне банке у којој је држава са 41,74 одсто акција највећи акционар. Министарство финансија расписало је половином октобра позив за избор приватизационог саветника Комерцијалне са роком за достављање понуда до 12. новембра иако је 2015. године већ изабрана јапанска инвестициона банка Номура за исти посао. Из Владе никада није стигло објашњење шта је урадила Номура и зашто се тражи нови саветник за исти посао. Како Данас незванично сазнаје из добро обавештених извора нови приватизациони саветник највеће банке у државном власништву биће француска консултантска кућа Лазард, која је већ ангажована на неким великим пословима у Србији.

Лазард саветује државу код концесије Аеродрома Никола Тесла коју је добио француски Ванси ерпортс. Иако је Ванси требало још у септембру да преузме управљање аеродромом (и уплати фиксни део концесионе накнаде од 501 милиона евра), ово је обављено тек крајем прошле недеље.

Лазард је саветовао и Телеком Србија приликом неуспешне приватизације 2015. године када понуде нису задовољиле Владу Србије. Тада је откривено да је ова инвестициона банка имала споразум о аквизицијама инвестиционог фонда Аполо у Европи који је био и један од конкурената за куповину Телекома па је било спекулација да постоји конфликт интереса у овом послу.

У региону, Лазард је саветовао словеначки државни фонд СОД приликом продаје Нове кредитне банке Марибор 2015. године. У словеначкој јавности ова приватизација наишла на критике јер је НКБМ продата америчком инвестиционом фонду Аполо који је наступио заједно са ЕБРД-ом за 250 милиона евра. Само две године раније држава је докапитализовала посрнулу банку са чак 870 милиона евра, од чега 250 милиона у државним обвезницама, а остало у готовини.

Како било за Комерцијалну банку влада велико интересовање у финансијском свету. До сада је заинтересованост показала ОТП банка, мада уколико се реализује преузимање Сосијете женерала које је већ договорено, ОТП би са Комерцијалном имао око 25 одсто тржишта и питање је како би на то гледале Народна банка Србије и Комисија за заштиту конкуренције. Како је Данас већ известио, амерички инвестициони фонд Риплвуд адвајзорис је изразио заинтересованост за удео у Комерцијалној, а занимљиво је да је шеф овог фонда Тимоти Колинс својевремено радио за Лазард. Такође, у банкарским круговима се појавила и информација да је Директна банка у власништву бизнисмена Андреја Јовановића и Бојана Миловановића такође заинтересована за Комерцијалну. Њих двојица су 2016. купили Кредитну банку Марибор из Крагујевца и преименовали је у Директну банку, а са њом у априлу ове године купили Пиреус банку. Такође, међу интересентима се спомињу и аустријске банке Рајфајзен и Ерсте. Председник ИО Ерсте банке Славко Царић је још пре две године изјавио како је ова банка заинтересована за куповину неког од већих конкурената, а уз то је Ерсте банка у већини централноевропских земаља водећа банка, док је у Србији седма са тржишним учешћем од пет одсто.

Код Комерцијалне банке постоји и компликација у виду мањинских власника ЕБРД-а са 24,4 одсто и ИФЦ са 10,15 одсто власништва који имају тзв. пут опцију која им даје право да држави продају своје уделе и то како је прошле године изјавила премијерка за 252 милиона евра. Како незванично сазнајемо инвеститори су одлучили да не искористе ово право бар до лета 2019. године.

Сва банкарска тумбања

Током 2016. године Хипо алпе адриа је променила име у Адико банку након што ју је преузео амерички инвестициони фонд Адвент, а те године су и српски бизнисмени купили Кредитну банку Марибор и преименовали је у Директну. Такође, у децембру 2016. Банк оф Чајна је добила дозволу НБС. Почетком 2017. године Марфин банка је добила новог газду и преименована у Експобанк, а АИК банка Миодрага Костића је купила грчку Алфа банку и променила јој назив у Јубанку да би је затим утопила у АИК. У овој години било је бурно јер је Теленор банку преузео чешки ППФ фонд, затим Директна је преузела Пиреус, а ових дана је објављена вест о договору да ОТП преузме Сосијете женерал. У октобру је власништво и име променила и руска ВТБ банка поставши АПИ банка након што је централу купио руски бизнисмен Андреј Шљаховој.

У 2019. години очекује се продаја државних акција у Јубмес банци, као и продаја Комерцијалне банке.

Данас.рс