НАШИ преисторијски преци, луталице, ловци и сакупљачи, пре 8.500 година засновали су прву сталну људску насеобину у Лепенском виру и променили судбину Европе и човечанства. Ђердпаска клисура не само да је колевка европске цивилизације, већ је и један од најлепших крајева на Старом континенту.
Најсигурнији начин да препешачите овим прелепим пределима а да се не изгубите на необележеним стазама јесте да се прикључите групи. Њих нема много, па влада велико интересовање за сваки планинарски поход кругом Лепенског вира кроз клисуру Песаче, до видиковца Соколовац, преко Гребена и кањона Бољетинске реке, какав организује водич Влада Радивојевић.
Међу љубитељима природе увек је и по неколико странаца жељних да сазнају нешто више о тајанственој цивилизацији из Ђердапске клисуре. Они су обично већ посетили музеј, где су одгледали анахрони филм о ископавањима из седамдесетих година прошлог века, разгледали малу изложбу експоната у витринама и локалитет с темељима кућа пренет са оригиналне локације.
Ипак, све то ни издалека не објашњава зашто је баш овде створено жариште “неолитске револуције”, када је човечанство прешло с луталачког, сакупљачког на седелачки и стваралачки начин живота. Доживљај изузетности овог дела Ђердапске клисуре стиче се тек обиласком области где су древни Лепенци ловили, доносили облутке за џиновске скулптуре и сакупљали биљке за засаде у првим вртовима света. Шетња кругом Лепенског вира је посебно спектакуларна у јесен, када све блиста од боја ендемских врста биља које расту само овде.
Нажалост, без водича и због слабе туристичке сигнализације, највећи број посетилаца музеја Лепенског вира и не зна шта све може да види у непосредној близини. Чак и они који не воле да изблатњаве ципеле могу да направе шетњу асфалтираним путем који почиње од музејског паркиралишта и залази под зид клисуре водећи преко видиковаца с којих пуца поглед на Ђердап.
После два километра стиже се до чуда природе, клисуре Бољетинске реке, која својим фантастичним бојама и облицима оставља посетиоца без даха. Њени зидови личе на неку огромну шарену торту чији су слојеви седименти из мора које је покривало овај простор пре 200 милиона година.
После проласка кроз фантастични кањон, искуснији могу да наставе пут необележеном стазом или дужим асфалтним путем до Гребена, одакле пуца видик на Ђердапску клисуру, Карпате и врх Трескавац на румунској обали. Ова монументална зарубљена пирамида која је добило име по громовима који “трескају” о голе стене имала је изузетан значај за културу Лепенског вира. Нова научна истраживања указују на то да су Лепенци посматрањем правилности кретања Сунца преко Трескавца створили први календар човечанства.
МОНУМЕНТАЛНА УМЕТНОСТ
Лепенски вир, мала тераса Ђердапске клисуре, место је где је пре око осам и по миленијума саздано прво урбанизовано насеље Европе с типским кућама. Лепенци су први на Старом континенту припитомили биљке и животиње, направили поделу рада и створили монументалну уметност. Откриће остатака неолитског насеља и чудесних скулптура у Лепенском виру далеке 1965. године дало је непобитан доказ да је европска култура рођена у јужном Подунављу, а не на Блиском истоку.
Борис Субашић, Новости
