Професор Слободан Савић из Института за судску медицину, који је и радио обдукцију, каже да је неопходна реконструкција догађаја кобног 12. марта. Званична верзија о убиству српског премијера каже да је Зоран Ђинђић леђима био окренут улазу у зграду Владе, а присутни сведоци тврде потпуно супротно.

Непотпуна истина о убиству премијера Зорана Ђинђића и после 14 година интригира српску јавност, а последње сумње бачене су на званичну верзију самог чина атентата, као и на то да ли је заиста пуцано из Улице адмирала Гепрата или чак ближе – из дворишта Владе!

О бројним нелогичностима из верзије која је заведена као званична проговорио је професор Слободан Савић, један од тројице лекара из Института за судску медицину, који је и радио обдукцију Ђинђићевог тела.

Он је у последњем броју Експреса указао на чињеницу да досад није урађена комплетна реконструкција догађаја кобног 12. марта 2003, што је било неопходно с обзиром на значај и осетљивост овог случаја.

Савић за Курир објашњава да му многе нелогичности побуђују сумњу у верзију која је заведена као званична, а необјашњиво му је и то што ни у једном судском поступку у вези са Ђинђићем није добио позив да сведочи као неко ко је мртвог премијера видео одмах након убиства.

– Мени је то чудно и не могу да објасним зашто никад нисам позван. Ја сам са још двојицом колега радио обдукцију, а у каснијем току догађаја истражни судија је одлучио да у даље вештачење укључи само једног који је сачинио налаз с вештаком балистичарем. Код нас у Институту обавеза је да обдукциони записник, чак и у најједноставнијим случајевима природне смрти, потписују најмање два лекара специјалиста. Уверен сам да је овако деликатан случај захтевао адекватну комисију, сачињену од већег броја вештака и специјалиста. Уз све нелогичности о којима причам, мој закључак је да све то никоме није сметало или је пак неко хтео да тако буде – каже Савић.

Нелогичности из званичне верзије вештачења, на које указује Савић, тичу се положаја Ђинђићевог тела, величине рана, траговима крви…

– Један од спорних момената било је утврђивање с које стране је пуцано и положај тела премијера у моменту повређивања. Званична верзија каже да је Ђинђић био окренут леђима улазу у зграду Владе, а присутни сведоци тврде потпуно супротно. Тај детаљ је важан, јер одређује одакле је пуцано и да ли је заиста то учињено са зграде у Улици адмирала Гепрата, као што каже званична верзија. Озбиљна дилема за мене је и то да ли су ране на Ђинђићевом телу и ране на телу његовог телохранитеља Милана Веруовића могле да буду нанесене истим пројектилом. Те повреде су различите величине – објашњава Савић.

Без реконструкције
ЗА СУД ЈЕ „СВЕ БИЛО ЈАСНО“

Реконструкција убиства премијера Зорана Ђинђића, на којој су инсистирали браниоци оптужених, никад није урађена. Судско веће није прихватило њихов предлог, уз образложење да је „све јасно“. Уместо тога, судско веће обавило је увиђај у дворишту Владе, током ког је измерена удаљеност од зграде из које је пуцано до улазних врата Владе.

– Реконструкција је морала да буде урађена, управо због тога што је реч о озбиљном поступку. Реч је о законској радњи после које би највероватније неке спекулације које и данас стоје пале у воду – слаже се са судским вештаком Савићем извор Курира из српског правосуђа.

Суђење
ПИТАЊА ЗА СУДСКЕ ВЕШТАКЕ

Адвокат Божо Прелевић, који је током суђења за убиство премијера заступао Милана Веруовића, судском вештаку Душану Дуњићу постављао је питања о локацији с које је пуцано.

– С обзиром на исказ сведока који су рекли да су премијера последњи пут видели окренутог лицем према вратима, интересује ме одговор на питање да ли постоје неки други судско-медицински докази, осим чауре, који указују на то одакле је пуцано на премијера?

Извор: kurir.rs