Стефан Немања је родоначелник рашке школе српске црквене архитектуре. Она се протеже од 12 до 14 века, а неки је историчари наводе као подстил у оквиру ромејске традиције. Међутим овај стил је оргинанални везује се пре свега за Немању који као најмлађи син жупана Завиде показује тенденцију ктитортсво за црквену архитектуру. Чак је био осуђен од своје старије браће што самостално гради цркве, напомиње Ђорђе.
Стефан Немања је привржен религији. Подигао је низ задужбина и зацртао темеље српске средњевековне црквене архитектуре. Он је ангажовао градитеље са српског приморја. Техника градње се односи на фасадну пластику, на декорацију, рухо обликовање фасаде храмова, што је утицај пре свега одличних мајстора са приморја и самог геоградског порекла где су цркве градиле. Градњом храмова Стефан Немања је упутио директну поруку западним емисарима, да се он опредио за правосавље као аутентично хришћанство.
-Ђурђеви Ступови је заветна црква. Из његовог житија сазнајемо да је Стефан Немања био у немилости своје браће. Молио се Светом Ђорђу да ако га ослободи из заробљеништва, изградиће храм у његову част. Како је био човек од речи, подигао је манастир на узвишењу. Сам симбол имена је јединствен, ступови су стара словенска реч за кулу. Немања је изградио две куле које су симбилизовали његов владарску моћ, наглашава Аранђеловић.
Студеница је Немањин лични маузолеј и бисер рашке архиктуре у смислу монументалности, декоративности и фасадне пластике до фреско ликарства унутра објекта. Градитељи и Студенице и Ђурђевиг тупва су зидари са приморја. Зидно сликарство су радили анонимни уметници углавном из Солуна или Цариграда, које припадају православној традицији.
-Студеница је споменик културе за вјеки вјекове, узор, манастирки комплекс Он је идеалне симетрије, грађен на старим објектима званим градинама. Манастир има своје утврђење, конаке, трпезарију , економију. То је био затворен објекат који је имао и своје властелинства, кметове, чак и војску. Постојала је синфонија тадашње световне и црквене власти, објашнава истраживач сакралне архитектуре.
Стефан Немања је ктитор и цркве Светог Николе код Куршумлије. Она представник његове ране владавине и везан за његов двор у Топлици који нажалост данас није сачуван. Црква има две куле уз улаз специфично је одступања од рашке стила и припада ромејском утицају.
-Манастир Жича је ремек дело 13 века и задужбина краља Стефана Првовенчаног. Две примарне одреднице српске архитектуре у 13. веку су програм простора и архитектонска замисао целине. Граде се бочни прозори који су нижи , овде је присутна жеља за подражавањем западних тробродних базилика. На накнадно изграђеној кули се налазила капела. Она је архиепископко седиште . На њен изгед је утицао и Свети Сава, први српски архиепископ, јер је бојена у црвено под његовим будним оком а узор су биле Свегорске лавре које су бојене у исту боју, наводи Ђорђе.
Свети Сава је такође допринео српском сакралног градитељству. Он је уздигао српску цркву на ранг архиепископије а у Жичи је било седиште српске цркве. Такође обновио је запуштени манастир Хиландар, који садашњи изглед добија за време владавине краља Милутина и кнеза Лазара.
– Манастир Милеша је задужбина краља Стефана Владислава. Ту су до 16 века биле мошти Светог Саве, када су Турци због одмазде, премештају мошти српског светитеља и спаљују на Врачару. За овај манастир се везује и устоличење српског краља Твртка који је наводио да је наследник Немањића. У Милешеви се налазе портрети Немањићих владара па је зидно сликарство врло атрактивно, као и позната слика „Бели анђео“ која је обишла свет – објашњава Аранђеловић.
Манастир Морача је изградио у 13 веку владар Зете Стефан Вукановић Немањић, син Вукана, Немањин унук. Он има елементе народне архиктуре, урађени су стрми кровови . У њему је портрет ктитора Стефана Вукановића, који је могао да буде узор за садашњи споменик Стефану Немањи у Београду, као и слика „Светог Илије“ коме гавран додаје комад хлеба.
Пећка Патријаршија је првобитно грађена као манастир. Њу је изградио архиепископ Арсеније , Савин наследник. У другој половини 13 века, после монголске најезде, који су опустошили манастир Жићу, седиште српске цркве се сели у Метохију односно код Руговске клисуре. У првој половини 14 веку овај објекат добија сложени облик, личи на манастир Хора у Цариграду. Садржи главну цркву и две бочне. Ту је проглашена Српска патријаршија у 14, а обновјена је у 16 веку.
-Манастир Сопоћани је занимљив због зидног сликарства. Страни путописци из 19 и 20 века су сматрали да је ово најбољи представник рашке градитељске школе. Постоје мишљења да је сликарство Сопоћана претходи епохи ренесанси у Италији, због технике приказивања људског тела. Манастир приказује и лозу Немањића од Стефана Неманаја до Уроша Стефана и његових синова Драгутина и Мулутина, вели познавалац сакралне архиктуре.
Вардарски стил црквене арихтектуре је настао у 14 веку у долину реке Вардар, главни представник је краљ Стефан Урош Милутин који је за живота изградио 40 задужбина што се поклапа са година владавине. Он је значајно проширио српску државу на југ. Српски двор се све више окреће ромејском утицају. Највише се српска држава ширила на рачун Византије, али је и била под в њеним утицајем. Цркве овог стила имају план уписаног крста. Он се налази на основи уписан у одређену правоугану форму целе грађавине. Четири стубца носе основу кубета, што је може видети код српски цркава и данас. Од матерјала, којима се граде објекти, правилно се комбинују камен и опека у сменама.
-Краљ Милутин је ктитор манастира Грачаница, Старо Нагоричано, цркве Свете Богодичке Љевичке, краљеве цркве у Студеници. Богодица Љевишка је петокупна базилика која се налази код Призрена , Старо Нагоричани код Скопске Црне Горе, је краљ Милутин обновио стару ромејску цркву. Живописци Грачанице, Старо Нагорчани и Богородице Љевишке су Михајло и Јевтихиј. Краљ Стефан Дечански је изградио манастир Дечане и Бању Прибој, а његов син цар Душан цркву Светог Арханђела код Призрена, објашнава Ђорђе.
Моравски стил на настаје после Маричке битке, која је одсуднија за пропаст српски земаља. Утемељитељ је кнез Лазар Хребељановић који је помагао Хиланадар , али и ктитор је манастиа Раваницу и цркве Лазарице. На двор Лазара долазе учени људи са Свете Горе који су доносили утицај везан за светогорске лавре. Лавре имају један нови мотив трикотос, односно тролисне бочне које су представљене у облику ваљка.
-Дворска црква Лазарица је изграђена у Крушевцу, тадашњем престоном граду. Она је мање димензије где се види комбинација ромејског стила и ариктектонски израз кроз камену пластику. Ту се преплићу орјентални мотиви из Јерменије и Грузије али и народно градитељство. Глабни градитељ је Раде Боровић из Бара. У манастиру Раваница су мошти кнеза Лазара. Деспот Стефан лазаревић гради манастрир Манасију , око кога је грађено утврђење за одбрану у та смутна времена. Такође је суктитор и манастира Каленић и Руденица, напомиње Аранђеловић.
Многи сакрални објекти из Немањичког периода су под заштитом Унеска као што је Сопоћани, Стари Рас али и културна баштина и благо које требе сачувати од заборава.
