Подгорица – За социјална давања скоро да нема новца, јер најугроженије породице не примају износ који је достојан човека, али кад председник државе Мило Ђукановић затражи новац за своја путовања – мора га бити. Тако је Служба председника Црне Горе затражила од Министарства финансија додатних пола милиона евра, каже за „Политику” Дејан Ђуровић, посланик и функционер Нове српске демократије.
У предлогу ребаланса буџета наведено је да су предложени издаци за службу председника државе Мила Ђукановића повећани за више од пола милиона евра јер је, како између осталог пише у том документу, „државна летелица била у квару па је коришћен алтернативни, скупљи превоз”.
Авион владе је од краја јуна, након поправке која је трајала чак пола године, поново у функцији па није јасно да ли су ти радови реализовани на одложено плаћање, или је неко измирио те обавезе па се сада тај износ надокнађује кроз ребаланс буџета.
„Беспризорно је и у најмању руку некоректно да се даје толики новац за Ђукановићева путовања, а да смо земља у којој деца немају грејање у школи, где се за лечење деце скупља новац путем телефонских порука”, поручује Ђуровић, који је и члан скупштинског одбора за економију, финансије и буџет.
Додаје да је очигледно да Ђукановић последње дане на власти користи за нека путовања која и нису била толико потребна у овим тешким временима.
„Он крстари светом о трошку грађана и у временима у којима Црна Гора нема финансије да може да покрије све то. Ђукановић у сваком случају последње дане на власти користи да обилази и тражи неки политички азил за себе. У овом тренутку за тим нема потребе, кад су и свет и Европа у оваквој ситуацији, да неко мора путовати сваки дан и да се још тражи пола милиона евра додатних средстава да се потроше за нечија путовања, макар то био председник државе“, истиче Ђуровић.
На предлог да се Ђукановићу обезбеди још најмање пола милиона евра из државне касе реаговала је у име Акције за социјалну правду Инес Мрдовић, поручујући да је у „веома сиромашној земљи, каква је Црна Гора, где добар део грађана буквално гладује, потпуно непримерено да се највиши државни званичници разбацују новцем пореских обвезника и понашају као краљеви, који морају путовати искључиво приватним летовима”.
Наводи да, „уколико је могуће организовати путовања и редовним линијама, а не само владиним или изнајмљеним авионом и нарочито уколико је то јефтиније, онда то треба да постане правило”.
