Инфлација у Србији не јењава, а последице се увелико осећају како у кућним буџетима, тако и у променама навика потрошача који задовољење својих потреба прилагођавају новцу који имају.
Подаци ГфK Панела домаћинстава који се прикупљају путем ГфK СмартСцан апликације показују да просечна дневна потрошња домаћинстава износи нешто више од 400 динара (око 12.000 динара месечно), за робу широке потрошње која се донесе кући.
Међугодишња инфлација у Србији у мају ове године износила је 14,8 одсто, а месечна 0,9 одсто. Према подацима Републичког завода за статистику, потрошачке цене којима се мери инфлација су у мају, у поређењу са децембром 2022. године у просеку повећане за 5,3 одсто.
Посматрано по главним групама производа и услуга класификованих према намени потрошње, у мају 2023. године, у односу на претходни месец, раст цена је забележен у групама становање, вода, електрична енергија, гас и остала горива (2,6 одсто), одећа и обућа (1,7 одсто), храна и безалкохолна пића (1,4 одсто), ресторани и хотели (1,3 одсто).
На намирницама које су највише поскупеле грађани Србије највише и штеде.
Према подацима ГфK Панела домаћинстава, највише се штеди на пићима, пре свега безалкохолним, али и жестоким, затим на сухомеснатим и млечним производима, али и на основним намирницама као што су шећер, со, брашно.
Директор ГфK у Србији и Хрватској Предраг Ћировић каже за Бизнис.рс да на основу података Панела домаћинстава који се базирају на национално репрезентативном узорку од 2.000 домаћинстава на нивоу целе Србије, може да се изведе закључак да је инфлација утицала на одређене куповне стратегије.
“Показало се да купци имају различите стратегије у зависности од категорије производа које купују. Kод оних категорија које су неопходне у свакодневној исхрани, као што је на пример месо, ту ће гледати да купују више на промоцији, или чак да смање учесталост куповина. Док код неких категорија као што је смрзнута храна, ту ће чак и престати да купују”, истиче Ћировић.
Према подацима ГфK Панела домаћинстава, од стотинак категорија хране и пића, две трећине њих бележи мањи или већи пад броја купаца, а нешто више од половине бележи пад просечне количине по купцу.
Дакле, присутна је и штедња на количини али и на неким намирницама, односно израженији је тренд одустајања од одређене врсте робе.
“Kатегорије као што су шећер и со бележе највећи пад количина, а с обзиром да су то основне намирнице може се претпоставити да је ту у питању штедња кроз редукцију количина. Са друге стране, велики количински пад бележе и категорије сирних и млечних намаза, сухомеснатих, као и замрзнутих производа, где вероватно имамо и редукцију количина и избацивање из корпе услед инфлације”, оцењује Ћировић.
На питање да ли се купци при високој инфлацији одричу квалитета и прелазе на јефтиније производе, саговорник Бизнис.рс каже да квалитет ипак и даље остаје врло важан критеријум избора код купаца.
“Производи са нижом ценом се не перципирају нужно као производи лошијег квалитета, већ и као бољи у смислу “валуе фор монеy” (однос цене и квалитета). Свакако је видљив прелазак на повољније производе на пример трговачке марке, али и смањење количина уобичајених брендова. Kод категорија где су брендови јаки, купци ће пре смањити количине него купити неки непознати или јефтинији бренд или приватну робну марку. На другој страни, имамо доста категорија где је приватна робна марка изградила врлу добру позицију и представља релевантан избор за купца, тј може да задовољи и критеријум квалитета и цене”, закључује Ћировић.
