Захуктала председничка кампања из корена је променила и отежала живот грађана Србије. Тако су Београђани прошлог петка, због дугих колона аутобуса испред Комбанк арене где је одржан митинг Александра Вучића и блокаде саобраћаја због тога, сатима путовали од посла до куће.
Предизборна слика слична је и у другим градовима. Плакати са осмехнутим председничким кандидатима полепљени су на све стране, на сваком кораку људе јуре активисти с флајерима…
Нису грађани мирни ни код куће, јер им на врата долазе партијски активисти, а кад упале ТВ непрестано су им пред очима промотивни спотови напредњака Александра Вучића и опозиционог кандидата Вука Јеремића.
Премијер међу лампионима
Овај циркус је о трошку грађана из чијих ће џепова сваки од 11 председничких кандидата за кампању добити минимум по 29 милиона динара (око 235.000 евра).
Избори су неким грађанима једина шанса да зараде, па је на интернету осванула фотографија чувара огромног плаката с ликом Александра Вучића, а чаршија тврди да је дневница 20 евра.
Чак је фотограф овековечио мајстора како виси на недовршеној згради и поправља Вучићев зуб на огромном плакату који је неко обојио црним, па се с висине осмехивао “крезави премијер”.
Није Нова година, али су за власт избори празник у шта су се уверили Београђани који пролазе Бранковим мостом, а уз три Вучићева билборда, поново блеште децембарски лампиони у бојама српске заставе.
Боље дати деци
Уочи београдског митинга СНС-а, грађани су у гомили аутобуса из свих крајева Србије избројали 43 возила Градског саобраћајног предузећа који су превозили митингаше и чекали пар сати да их после скупа врате кући.
Оптужбе да власт користи народно добро за промоцију, градски менаџер Горан Весић је демантовао тврдњом да су аутобуси уредно изнајмљени и плаћени, не рекавши колико је потрошено.
Озбиљна и потпуна контрола трошкова промоције прописана је законом, али челник Коалиције за надзор јавних финансија Драган Добрашиновић каже да у стварности не постоји. Он истиче да власт увек искористи испод жита део ресурса државних предузећа.
Бели маг маркетинга
Драган Добрашиновић сматра да су суме потрошене у кампањи много веће од стварно приказаних, а како се кандидат владајуће коалиције највише промовише, првенствено власт треба да положи рачун.
– Промоције кандидата су доста скромне. Вучићу промоцијом донекле парира само Вук Јеремић, али је опозициони кандидат и не можемо да кажемо да троши јавне ресурсе. Јеремић је пример да ни велике паре нису гарант озбиљног скока популарности, јер је Љубиша Прелетачевић Бели без пара направио озбиљну кампању и добар рејтинг – каже Добрашиновић.
– Владајућа гарнитура се ослони и на још неке јавне изворе, што је у ствари поткрадање народних пара. У тим манипулативним промотивним играријама нико се од политичара не пита шта кошта кад плаћа туђим парама – каже Добрашиновић за “Вести”.
Добрашиновић сматра да је да је огроман новац бачен на кампању у сиромашној Србији могао да буде много корисније употребљен.
– Могао је да се усмери у хуманитарне сврхе, јер грађани СМС порукама сакупљају новац за болесну децу – навео је Добрашиновић, уз оцену да кампања уместо понуђених решења за стање у држави врви од празних парола попут оних после Другог светског рата.
Наплата
“У историји не само ове земље, него у историји модерне Европе није забележен случај да је неко с позиције председника Владе био у кампањи за председника републике, користећи све ресурсе власти”, указали су Уједињени грански синдикати Независност.
Они истичу да када се погледа машинерија коју је покренуо СНС, са хиљадама активиста, постаје јасно да је потребан или огроман новац или се у кампањи наплаћује оно што је активистима дато у претходним годинама на власти.
Социјални случајеви издашни донатори
Закон је прецизирао обавезе изборних такмаца, па како објашњава Златко Минић из Транспарентности Србија, све на шта се троше буџетске паре мора да буде пријављено Агенцији за борбу против корупције.
Ипак, он указује да постоје и скривене ставке.
– Такозвани црни новац се обично користи за превожење људи по митинзима или куповину гласова готовином која се вади из кофера и исплаћује. У то спада и договор политичара и власника ТВ станица да се за рецимо 30.000 евра датих на руке у емисијама појављују као саговорници функционери једне партије без обзира на тематику, пошто није прописана равноправност наступа – објашњава Минић за “Вести”.
Кандидати, према његовим речима, не смеју да троше на приватне ствари, а у извештају о трошковима кампање морају таксативно да наведу на шта је новац отишао да не би зарађивали на кандидатури. Имају права на донације које морају да буду јавне и постоји прописана граница износа који може дати појединац, али и тај јавни увид покаже и чудне ствари.
– Уочи ванредних парламентарних избора 2014. десило да је много појединаца уплатило на рачун СНС-а истоветан износ од по 40.000 динара. Још чудније је да се касније испоставило да су неки од тих донатора примали социјалну помоћ – каже Златко Минић.
Годинама уназад су у председничку трку улазили аутсајдери правећи бизнис од избора, јер су са 40.000 гласова, долазили до пара из буџета. Изменама закона, сада морају да положе јемство да би добили средства, а паре не враћају само ако добију више од један одсто гласова.
– Новац из буџета иде кандидатима да би што мање били зависни од приватних извора. Та средства, према закону, користе се само за кампању. Шта не потроше треба да врате, што се ретко дешавало, јер већином прикажу да су у динар потрошили добијено – прича Златко Минић.
Фантомски спотови
У штампаријама где се штанцују плакати и флајери задовољно трљају руке, а још су срећније ТВ станице на којима се непрестано емитују спотови.
Десило се, међутим, да је у прошлогодишњој кампањи да је од 1.462 спота СНС-а на ТВ Хепи емитовано најмање 249 што је потврдио и мониторинг Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
ТВ Хепи нико није платио за то, а медији су наводили да је емитовање на тој станици наручила агенција МП медија. СНС је тврдио да није ангажовао МП медија за тај посао, па је прича стигла и до суда. Транспарентност Србија је израчунала да је вредност спорних емитованих спотова на ТВ Хепи 62 милиона динара, односно око пола милиона евра.
Статиста на митингу
Рад на уличним штандовима за дељење промотивног материјала недељно доносе зараду од 140 евра.
Мада се уочи прошлогодишњих избора причало да су владајуће странке повлачиле раднике из фабрика за присуство на митинзима, сада друштвеним мрежама кружи прича о изнајмљивању радне снаге.
Тако је једна девојка огласила да јој је агенција наводно понудила 500 динара да статира на предизборном скупу СНС-а.
Неки су се одмах досетили да прокоментаришу да је тешко окупљати раднике у петак после радног времена када је био заказан скуп.
Д. Декић – Вести