Посла је све мање и, према процени стручњака, доћи ће до даљег пада броја запослених у овој години. Скоро две трећине фирми (67 одсто) покушавају да пословање одрже на истом нивоу, са слабим изгледима на успех. Трећина предузећа у Србији признаје да има велике проблеме са редовном исплатом зарада, а углавном стране компаније које чине свега шест одсто укупног броја, планирају повећање капацитета и броја запослених. Оптимистичка варијанта је на броју од 30.000, а песимистичка прогнозира чак 100.000 особа које ће се придружити онима који већ не раде.
За пет година, ако се остваре пројекције ММФ-а, Србија ће у поређењу са 102 земље бити међу пет у свету с највећом стопом незапослености. Лошији од нас ће 2016. године бити само Македонија, Босна и Херцеговина, Јужноафричка Република и Грчка. Сада ради око 1,75 милиона, што је историјски минимум и даље смањивање радно активних било би равно катастрофи. Подаци показују да је у девет од 159 општина пад запослености био већи од 30 одсто, да се смањење између 20 и 30 одсто бележи у 36 општина, а између 10 и 20 процената у 62 општине и града Србије.
Асоцијација незапослених Србије урадила је што је могла и јавно осудила одлуку Владе да 2,5 пута смањи буџетска средства намењена подстицању запошљавања у Србији. Слично, без конкретних потеза и стварне моћи, говоре и синдикати.
– Борићемо се да не дође до нових отпуштања јер је број радника већ изједначен са бројем пензионера, а када томе додате и незапослене, јасно је да би свако даље опадање броја запослених било катастрофално – речи су Љубисава Орбовића из Савеза самосталних синдиката Србије.
У ситуацији када је озваничено да ће раст бруто домаћег производа (БДП) у Србији бити нижи и од нископројектованог, економисти указују на директне негативне последице у области рада.
– С привредним растом од 1,5 одсто ове године изгубили бисмо око 40.000 радних места, а сада када је БДП смањен на 0,5 процената, то би могло да буде најмање око 60.000 оних који више неће радити – оцена је економисте др Мирослава Здравковића.
Неки економисти процењују да је садашња стварна незапосленост знатно већа од званичне и да уз кризу и лоша пореска политика видно доприноси губитку радних места, те да је ове године могуће очекивати смањење запослених од чак 100.000 људи.
Тај порески тег потврђује студија УСАИД „Пројекат за боље услове пословања“ која је спроведена применом модела стандардног трошка и показује да су административне процедуре везане за запошљавање треће по висини трошкова које оптерећују послодавце. Џо Лаутер, директор овог пројекта, оцењује да је велика незапосленост и њен раст „трагедија за целу државу“ и да су у посебно лошем положају млади и образовани.
– На размере ове трагедију указују и шокантне бројке. Стопа незапослености износи 25 процената и у сталном је порасту, док је стопа запослености радно способног становништва невероватно ниска и она је 45 одсто – примећује Лаутер.
Посебна специфичност и стварна нелогичност српског тржишта рада свакако је и однос између јавног и приватног сектора, у коме први имају сигурност радног места, стабилна и за наше услове релативно висока примања, док већина радника у производном и приватном делу, може само да сања о таквим условима запослења и таквој сигурности радног места. Индустрија која је била носилац запослености је, сматра др Љубодраг Савић, дуго и приватизацијом уништавана.
– У српској економији се није ништа битно променило да би имали повећање запослености. Нама без дилеме треба развој реалног сектора привреде, који ће да производи за тржиште, треба нам убрзана реиндустријализација. Нажалост, то је процес који траје доста година. Морамо се одлучити да ли и даље хоћемо да дамо 10.000 евра по запосленом неким мање познатим светским компанијама или ћемо тај новац да потрошимо на развој домаће индустрије, која ће дугорочно дати највеће ефекте везане за раст запослености – став је др Савића.
Блиц
